MODERNA u Subotici

Da bi posmatrač subotičkog arhitektonskog nasleđa mogao da razume i ceni primere moderne arhitekture iz tridesetih godina u našem gradu, mora da angažuje svoju maštu i zaroni u vreme prvih automobila, prvih radio aparata, džeza, čarlstona, art dekoa i nadrealizma.

 

U vreme kada se svet ubrzano menja, Subotica je jedna konzervativna sredina ali ne bez pojedinaca koji teže avangardi u umetnosti i arhitekturi.

Grad na sredokraći između Budimpešte i Beograda, a 400 kilometara od Beča i Zagreba, upija uticaje sa svih strana. Intelektualni krugovi govore tri jezika, tu su đaci uglednih evropskih univerziteta, ali u Subotici ipak preteže onaj agrarni stalež.

Nekadašnje plemstvo polako nestaje, vlasnici kapitala razvijaju industrijske pogone i radnička populacija je sve značajniji činilac u političkom životu. To je vreme kada na istorijskoj pozornici jačaju populističke ideologije koje u centar univerzuma stavljaju čoveka. Bilo da je to Nadčovek rase gospodara ili Proleter, kovač novog društva, taj čovek ima proporcije i lik Titana.

 

Pored totalitarnih režima postoje i zapadne demokratije, teško uzdrmane svetskom ekonomskom krizom. U kolevci humanizma i prosvetiteljstva, čovek i njegov rad ustvari sve manje vrede. Taj čovek ima istorijsku ulogu da odoli izazovu tehnološkog napretka, odnosno potpuno dehumanizovanog društva gde čovek služi mašinama i ogromnim građevinama a ne one njemu.

Šta je to u Subotici, što je ostalo kao relikvija da nas podseća na to burno vreme? Naravno, to su tvrde građevine i  tek po neki detalj, koji može da razluči samo oštro oko.

U arhitekturi je bilo više pokušaja prenošenja evropskih uzora racionalističke arhitekture u naš grad. Uprošćavanje i ukidanje istorijskih elemenata na novim građevinama, uvođenjem funkcionalističkih principa u  projektovanje, Subotica se stidljivo uključila u svetske trendove, Danas je to dragoceni sloj u istorijskim naslagama ovoga grada.

Novi kvalitet donosi  ekonomska redukcija izgrađenog prostora i njegova funkcionalnost koja je prilagođena savremenom čoveku.

U Subotici je mnogo više primera među individualnim kućama, koje slede ove nove forme, u skromnijem maniru ali ipak sa po nekim detaljem koji daje pečat vremenu u kom su nastale.

Dirljivi su primeri gde  vlasnici starih kuća, modernizuju fasadu pod uticajem novog trenda. Neki se  čak odriču starih ornamenata.

Nisu svi u to vreme još bili spremni da prihvate nova zdanja čistih linija i strogo geometrijskih formi ali ni nove građevine nisu visinom ili prostorno narušavale likovno jedinstvo ulica u gradu.

Investitori su ti koji su ovaj stil oberučke prihvatili jer je snižavao troškove, a stanovi su bili kvalitetniji i funkcionalniji.

Tek iz dalekog sveta su stizale slike o velikim  naseljima sa jednoličnim zgradama koje stvaraju depresiju. Umetnici prvi uviđaju tamnu stranu ubrzanog napretka.

Subotički slikar Miloš Babić slika apokaliptične prizore budućnosti: rat i tehnološka era:

MODERNA u Subotici nije promenila sliku grada ni urbanu strukturu. Iako se mnogima činila hladna, nova arhitektonska misao vodi humanizaciji gradskog prostora.

Planiraju se široki bulevari, stadion i Narodni park, Sokolski dom, na Paliću je izgrađen  Muški štrand  i Sokolovac, teniski tereni i klupska zgrada.

Telesno vežbanje i sport su postali sastavni deo života i vaspitanja.

Zaključak:

Kao što smo rekli, primeri modernizma u arhitekturi Subotice bili su još uvek objekti male spratnosti. Tek će decenijama kasnije,biti podignuti veliki blokovi zgrada za stanovanje, koji će posmatraču ličiti na mravinjake.

Subotičko građevinsko nasleđe iz tridesetih godina, ravnih fasada i bez dekoracija, mnogima predstavlja monotonu sliku. Ali onima koji razumeju ovo doba, pravougaone forme i tek po neki polukružni detalj, dočaravaju istinsku eleganciju i modernost.

 



KOMENTARI

  1. stormwatch kaže:

    Ovo uopste nije lose!

  2. djomla kaže:

    Moderna je u Suboticu došla u malo nezgodnom istorijskom trenutku, nakon Prvog svetskog rata i nakon Gradske kuće kao poslednje izgrađenog primerka u stilu secesije. U takvoj situaciji je postojao veliki otpor. Nema više monarhije i secesije došla je kraljevina a sa njom i moderna, potpuno suprotna secesiji. Iako se moderna veoma intenzivno razvijala u Evropi ona je u Subotici pripisivana Beogradu, koji je u ono vreme u odnosu na Beč ili Budimpeštu bio najobičnija selendra čiji je broj stanovnika bio manji nego u Subotici.

    Ali Evropa diktira nove trendove…


    Palata „Lige naroda“ u Ženevi je remek delo francuskog arhitekte Le Corbusiera. Naravno, većina se slaže da je ovo lep primerk moderne posebno kada se uporedi sa našim, ali i kod nas postoje lepi primerci tog pravca iako nisu toliko monumentalni. Svakako je pored Sokolskog doma onaj u Cara Dusana jedan od najzanimljivijih.

  3. Frančeska kaže:

    Prelistavajući rubriku stare slike i priče pre neki dan baš mi pade na pamet zgrada na uglu Cara Lazara i Miloša Obilića. Gotovo nikada ne prođem pored nje, a da mi pogled ne privuče mali okrugli prozorčić i uopšte stil gradnje. Čini mi se da iz tog perioda ima još jedna porodična kuća u A. Čarnojevića. Ima dosta velike prozore i uvučen ulaz u samu kuću. Baš onako deluje „gradski“. Meni je isto vrlo interesantna zgrada koja se nalazi na prilazu Majšanskom mostu iz Zmaj Jovine, sa desne strane. Da li možda Lansky zna nešto o istorijatu te zgrade? Inače, sve pohvale za rubriku Stari grad uopšte.

  4. Lansky kaže:

    Ta zgrada kod Majšanskog je pomalo skrivena i zbog toga ta tajanstvenost. Ona pripada međuratnom razdoblju ali potpuno odudara od svega ostalog u Subotici. U njoj žive službenici željeznice. Do sad još nisam naišao na više podataka o objektu, pretpostavljam da je željeznica gradila tipske zgrade u celoj zemlji.

OSTAVITE KOMENTAR