Ako Džejmi Oliver dođe u naš kraj

Ako Džejmi dođe u Suboticu, kažite mu…

Imali smo mi sve te fore koje on sad prodaje drugima. Majke su nam pržile hleb na ringli i mazale puterom i belim lukom, samo to nismo zvali garlic bread. Bake su nam pravile taškice ili barátfüle a sad nam ih prodaju kao ravioli. Grenadir marš, koliko god otmeno zvučao, nije ništa drugo do “nasuvo sa krompirom”. Ideal kome on sad teži: imati svoju bašticu i proizvodnju hrane, imali smo koliko juče a jedva da smo se rešili dvorišta s kokošinjcem i lejama, i dočekali konačno supermarkete, taman negde u vreme kad je on počeo da stiče slavu.

Krumplis teszta

nasuvo s krompirom

Ovi stariji još se gnjave sa baštenskim paradjzom koji zri kada se na pijaci već gađaju njime. Prave i zimnicu, da se uštedi i zato što se to oduvek radilo, a tek onda i zbog toga što Englez tvrdi da je najvažnije: Najfinije je i najzdravije ono što sam proizvedeš. „Homemade“ ima najvišu cenu.

Naravno, nije sve tako crno – belo, postoji i kod nas svest o zdravoj hrani ali prezaposlenost i manjak vremena, mlade ljude okreće brzoj hrani i supermarketima, što generacija njihovih roditelja nije imala.

Fast food

Pojam brze hrane kod nas nije postojao do osamdesetih godina. Pekare su radile najduže do podne, nije bilo hamburgera, pancerotija ili onoga što neki tovu „junk food“. Imali smo ekspres restorane i ćevabdžinice  ali pojam fast food podrazumeva klopu koju možeš da kupiš danju i noću, gotovu ili brzo spremljenu i pojedeš je s nogu ili u hodu.

Ekspres restoran „29. novembar“ u ulici Matka Vukovića

????????????????????????????????????

29 novembar subotica

Ako ne računamo pihtije u željezničkoj restauraciji, u Subotici noću je prvo proradila pekara koja je prodavala lepinje s mašću. Bilo je tu i bureka ali te 1983. kod Hitne pomoći, svi su tražili LEPINJE S MAŠĆU.

Ne zna se da li je Džejmi probao MAŠĆOM LEBA I PAPRIKE, međutim, znamo da je on sam karijeru počeo da gradi predstavljajući upravo jela spremljena „na brzu ruku“. Zajednički imenitelj im je uvek bila jednostavnost. To nas opet vraća u doba naših baka, kada je na jelovniku bilo dosta prostih jela a u kafanama se vrteo ražanj i naručivalo na kilo. Tek neki strani ilustrovani časopisi ili kuvari sa fotografijama u boji, otkrivali su neke na oko lepe ili dopadljivo aranžirane specijalitete. Imali smo razne pite ali su lazanje na slikama više obećavale, klopali smo testo sa sirom a fantazirali o špagetima…

Slovenacki-kulinarski-casopis-Mi-Vi-iz-1963

Disnotor

Džejmija bi obavezno morali odvesti na svinjokolj. Da bi razumeo naš način ishrane, Englez mora da vidi ovaj mali porodični „festival“ u kome svi ukućani i gosti uzimaju učešće. Rade i uživaju u hrani i piću. Sigurno bi cenio kobasice, šunke, čak i čvarke…ali ne bi ga pustili dok ne proba jezik, mozak, krv, iznutrice…Ne treba zaboraviti da se kod nas jelo bukvalno SVE. Ako je reč o kokoški, čak i ono što završi u supi (kresta, nogice, srce, vrat…) sa zadovoljstvom bi se sažvakalo. U pihtiji bi završile svinjeće uši, repić i drugo a „belim bubrezima“ se i danas pripisuju posebne moći. Svet se deli na one koji ne podnose škembiće i one koji ih drže za najbolje moguće jelo. Nema ravnodušnih po tom pitanju. Mlada generacija koja će najviše voleti pizze, kada je u ono vreme zavrtala nosom pred ovim delicijama, dobila bi uvek isti odgovor: TI NE ZNAŠ ŠTA JE NAJBOLJE !

Krompir, krumpli, krtola, kartofelen…

Plebanoš sa Kelebije, Paško Čaba, voli da kuva. Ako neko iznajmi salu za neku proslavu, može da mu da neku sumu novca, a velečasni, u zavisnosti od toga sa koliko raspolaže, sam pripremi neku klopu za goste. Jednom su mu dali, izgleda, neku skromniju sumu a on, ne želeći da prigovara, po svom običaju pripremi za te pare ono što može. Tako je goste dočekao krompir sa jajima i iseckanom kobasicom – rakkot krumpli .

rakottkrumpli

Koliko god krompir na prvi pogled zvučao prosto, puno finih jela bazira se na njemu. Ako pitate Ličanina koji je najveći specijalitet njegovog starog kraja, reći će POLE. A reč je samo o krompiru i siru. Dovoljno je reći uzlivance, pekarski krompir, krumplišfluta, krompirače, nagusto krumpir…čoveku se budi apetit.

pole

Tista i šećera

Dvadesetih godina, subotički gostioničar Lajčo Rukavina, u molbi fudbalskom  klubu Bačka (sačuvano u Istorijskom arhivu), traži da mu se dozvoli da za vreme utakmica na stadionu toči piće i prodaje “šećera i tista”, a on će da klubu ostavi izvestan procenat zarade.

Grgo Bačlija, jedan od autora rečnika bunjevačkih reči (Bačlija/Peić), kaže da šećer jesu bomboni a pod pojmom TISTA se podrazumevaju kolači, oni jednostavni. Na lokalnom mađarskom se i danas kaže teszta, upravo za te proste kolače.

Dugo smo potcenjivali ove poslastice a maštali o nekim kremastim i filovanim, kao što su bili oni iz ilustrovanih kuvara. Krive su tome i babe što su uvek štedele na filu a pekle debele piškote, pa su nam njihove starinske torte teško prolazile kroz gušu. Danas, kada smo probali sve belosvetske kolače, rado bi se opet gušili piškotom posutom šljivama, višnjama…i sitnim šećerom.

gat subotica



KOMENTARI

  1. woldo kaže:

    „Ekspres restoran „29. novembar“ u ulici Matka Vukovića“

    tu su bili najbolji ćevapi u Subotici.

  2. Mali od kuzine kaže:

    Meni Grenadir mars bas i nesto otmeno ne zvuci. Grenadiri su bili deo pesadije, a samo ime dolazi od granatiri. To su bili ljudi visokog atletskog rasta i vrlo muskulozni koj su bacali na protivnika granate, pretece dabnasnjih rucnih bombi. Sta je mars to zna svako ko je sluzio vojsku. Sada dolazi ono najpikantnije. U vojnickom vokabularu, tj. zargonu K.u K regimenti, rec mars nije znacila samo vrstu vojnickog kretanja nego i – proliv. Otprilike tu treba traziti poreklo imena, tim pre jer je krompir sa testom bio tipican vojncki rucak koji se kasnije prosirio i u civilni resor u svim mogucim varijantama.
    Posedujem jedan kuvar iz 1920 godine pod naslovom „Moderna Becka kuhinja“ knjiga je podeblja i sadrzi bas sve recepte koje poznajem iz kuhinje naseg podneblja. Samo po sebi nista spektakularno ali u poglavlju o jelima od divljaci postoje recepti osim za zeca, srnu jarebicu ili prepelicu, takodje i saveti kako se sprema labud, caplja ili Bizamski pacov i dabar. Sve u svemu zanimljivo stivo o tome sta su nasi stari sve jeli pre nekih 100 godina. Valja reci i da se je dolaskom hamburgera lepinja i slicnog fastfuda radikalno promenila i opsta kultura. Sve do tada je bilo nekulturno i sramotno ici po ulici i nesto jesti i piti. Smatralo se da onaj sto jede na ulici nema dom i da je obicni vagabund i ulicar. Pristojan covek sedi za stolom u svojoj kuci, okruzen svojom porodicom i ruca u miru i sa respektom prema hlebu i hrani. Kako nastaju lepe kolor fotografije raznih jela meni je poznato. Kao mlad covek sam jedno veme volontirao u jednoj vrlo renomiranoj reklamnoj agenturi i imao priliku da vidim kako se to radi. Osim prvoklasnih profesionalnih fotografa tu su naravno kuvari ali i specijalno skolovani fud-dizajneri i fud-aranzeri. oni rade pomocu svih mogucih trikova da bi posmatracu sto uspesnije sugerirali ono sto je poruka knjige odnosno recepta. Vodi se racuna o plasiranju svakog zrna bibera svakog listica persina sve to picentom ili slicnim instrumentom. Danas postoje razna kulinarska strujanja, uglavnom pomodarstvo i naravno veliki biznis u trgovini zivotnim namirnicama. Kojekavi vegani, vegetarijanci, frutarijanci, itd ni sam ne znam kako se zovu i kakve struje zastupaju. Ja bi sve njih menjao za saku cvaraka, malo mladog luka, krisku svezeg hleba i naravno obligatorni slanik sa cackalicama u sredini. Prijatno.

  3. De la Croix kaže:

    Vratio se Kertvaroš 🙂

  4. Lenin kaže:

    @woldo
    Fakat najbolji ćevapi!Pored toga i najveći.I pivce bilo na pristupačnoj ceni.

  5. Lenin kaže:

    @De la Croix Kertvaroš?Đe je? 🙂

  6. De la Croix kaže:

    @Lenin
    Vidi pod: „Mali od kužine“. Nema greške.

  7. Mali od kuzine kaže:

    @ De la Croix

    Bingo !

OSTAVITE KOMENTAR