Austrougarska cigla

Jedan vek nakon nestanka srednjoevropske imperije sa ovih prostora, sećanje na ta vremena čuvaju uglavnom stare palate. Graditeljstvo je predodređeno da bude ono po čemu će Subotica pamtiti staru carevinu.

 

Može biti da je svest o tome kako je nekad bilo sve solidnije i jače, doprinela da se i danas sa poštovanjem odnosi prema staroj – cigli.

 

Molcerova, Mačkovićeva, Glidova i Prokešova ciglana, nekad su okruživale grad koji je rastao, i snabdevale ga onim što čini osnovnu ćeliju svake građevine.

 

Tokom XX veka standardni  format cigle se promenio, ali je ona „austrougarska“ nakon rušenja starih kuća korištena ponovo, blagodareći kvalitetu.

 

Ipak, pravu renesansu doživljava od kraja devedesetih, kada je u većoj meri počela da se koristi kao dekorativna ili fasadna. Od statusa polovne, ta cigla je postala antikna roba. Mada je i ranije bilo kreativnih poduhvata, za prvi značajniji objekat potpuno uređen starom ciglom, uzmimo kafe SAX (1998.g).

Poigravajući se sa starim građevinskim materijalom (cigla, grede, biber crep, keramika…), Cološ je tada u duhu svoje filozofije („džaba ti novac kad ne umeš da živiš“), izgradio jedan sasvim jedinstveni ambijent.

 

Tih godina počinje i velika potražnja za ovim materijalom. Najviše se koristi za zidane ograde i roštilje ali i za čitave fasade i enterijere.

 

Naravno, zbog limitiranih količina stare cigle, cena je rasla, pojavili su se stručnjaci, specijalisti…Najkvalitetnije serije imaju na sebi pečat proizvođača.

Kertvaroš



KOMENTARI

  1. adkersu kaže:

    neko se poigrao i sa tričavih 400 hiljada cigli srušenog pozorišta.Taj mora da je sazidao roštilj za Ginisa.

  2. tomislav matkovic kaže:

    kvalitetnu ciglu bi mogli i danas da naprave, samo da je peku dovoljno i na dovoljnoj temperaturi… ali ona bi tada bila skuplja….

    Cigla je jos uvek nezamenjiv materijal u mnogim slucajevima.
     

  3. gost kaže:

    nije cigla nezamenljiva. 
    a sto se tice procesa pitam vas ko bih danas platio kvalitetnu ciglu umesto 10 din koliko je danas ekonomsku cenu dobre cigle od oko 18 din. ako uzmete u obzir da za kucu od 100 kvm treba bar oko 20.000 kom??? a o zgradama da i ne govorimo.

  4. Fux kaže:

    Najkvalitetniju Ciglu u Subotici su proizvodili u ciglanama Molzer (Molcer). Ta cigla se prodvala po celoj teritorije Austrijske Carevine čijioj teritoriji pripadala i Subotica.Subotičko pozorište također je izgrađen od cigala koji su proizvodili Kladek-Molzer u svojoj poljskoj ciglani nadomak grada Subotice.

OSTAVITE KOMENTAR