Automati

Za generacije rođene šezdesetih godina, Koka kola u flaši nija bila „ono pravo“. Ona je čeznula za limenkama gotovo više nego za samim pićem. Novim generacijama zasigurno zvuči komično da su mladi ljudi, koji su nekada mogli da putuju celom Evropom, kada bi stigli negde tamo, najpre gledali da se opskrbe ovom šećernom vodicom u konzervi. Kasnije bi skupljali čitave kolekcije praznih limenki u svojim sobama.

Zašto je to bilo tako, nije lako odgovoriti. Može biti da je to jedna od stvari koja nam je nedostajala da budemo deo modernog sveta, a nije mogla da traje kao što su to original farmerke ili nešto što se ne jede. Ako se Koka kola u limenki i mogla doneti,  ono što smo mogli samo da sanjamo, bili su automati.

koka kola automat

U knjizi Historijska čitanka I, Miljenko Jergović piše o Olimpijadi u Sarajevu 1984. godine, i o jednom automatu za Coca colu. Nalazio se u press centru, dakle bio je namenjen uglavnom stranim novinarima da bi se ovi osećali kao kod kuće, gde , zna se, na svakom ćošku stoji automat.

E pa upravo zbog te mašine, sva sarajevska omladina se upinjala da dođe do novinarske propusnice, samo i jedino da bi mogli da pristupe ovom „oltaru“.

Nakon zimske olimpijade, ovaj automat je radio kratko i nestao kao što se i pojavio.

cola

Sem ovih aparata za sokove, mogli smo u Dojčlandu da vidimo automate za cigarete (sve marke cigareta za 5 DM), znalo se i za one iz kojih izleću čokoladice ili topli napici, žvake…

Početkom osamdesetih su se u pogonima SEVERa pojavili automati za kafu i čaj. Radnici su rado provodili vreme oko njih ali oni nisu potrajali.  Prvi automat za limenke (Pepsi), osvanuo je ispred Dragstora na Trgu. To je već bila 1990. godina, kada sve to više nije bila  senzacija, ali ni onda stvari nisu radile kako valja. Nije bilo novčića čija bi vrednost bila ekvivalentna limenki Pepsija, pa je bilo nužno da se uđe u prodavnicu, kupi nekakav žeton i to je bilo ono što je kvarilo ugođaj. Ako si ušao u prodavnicu i čekaš red, onda colu možeš da uzmeš i sa police.

I taj automat je bio kratkog veka. Sasvim moguće da je jedan od glavnih problema oduvek  bio nedostatak odgovorajućih gvozdenih  apoena ili možda nedostatak volje za redovnim održavanjem, jer je to bila jedna od boljki trgovine u socijalizmu uopšte.

Stvari stoje tako da mi ni danas nemamo automate, ali sada to više nije toliko važno.

 

Pre rata: Automati za bombone i čokoladice, zagrebačke tvrtke Union

automat-sa-bombonama-1934

„Ubaci komad po jedan dinar, sačekaj da padne, onda pritisni gumb“

automat-bombone-slika-12437256 (1)

Istražujući prošlost, doći ćemo do nekih zaboravljenih činjenica. U Subotici su se proizvodili automati za cigarete, šibice i slatkiše. Ta zanimljiva firma Metalija, proizvodila je raznorodne stvari od lima. Poluautomatske vage, lustere…pa čak i ove  automate.

metalija subotica

Početkom šezdesetih

automati metalija (1)

automati metalija (2)

Metalija vage

metalija

 

 



KOMENTARI

  1. Rick Dale kaže:

    Ima li šta za mene u Subotici ? 
    hrick

  2. Kertvaros kaže:

    Pamtim automate koje je Metalija proizvodila uglavnom po Italijanskoj i Nemackoj licenci. Jednog dana su svoje prototipove postavili u centru grada, uglavnom oko Gradske kuce. Nakon otprilike nedelju dana su dosli radnici i opet ih pokupili. Zapravo pokupili su sve ono sto je jos od njih jos ostalo. U krugu fabrike su jos vise godina imali postavljene automate, uglavnom za uspomenu i dugo secanje. U Zapadnoevropskim zemljama je tradicija prodaje iz automata jos iz druge polovine 19 veka. Razlozi zato su pre svega strogi zakoni o radnom vremenu prodavnica. Trafika na uglu i robna kuca na 5 spratova su morali imati jednako radno vreme i pridrzavati ga se, jer u suprotnom sledi gubitak trgovacke licence. Logicno je da su onda pokusavali postavljanjem automata da zaobidju zakon i povecaju prodaju uz pomoc automata koji radi 24 sata dnevno i jos stedi personal. Danas se prodaju u automatima gotovo sve sto moze da se proda i da stane u automat. Nije slucajnost da su prvi automati bili  napravljeni od livenog gvozdja i imali dobro zabetonirano postolje. U medjuvremenu se razvila posebna privredna delatnost – firma za postavljanje i prodaju robe iz aparata za samoposlugu i oni zakupljuju prostor na zeleznickim i autobuskim stanicama, aerodromima, po skolama, fabrikama i ustanovama, uopste tamo gde smatraju da ce imati promet i musterije. Savremene naprave odavno primaju novcanice i vracaju kusur, a ima i onih koje funkcionisu i pomocu cekovne karte. Zasto u nekim zemljama trgovina iz automata uspeva, a u drugim pak ne, najbolje pokazuje sledeci eksperiment. Ako uzmemo jednu limenu kutiju stavimo u nju pregrst bonbona ili keksa. dobro ju zatvorimo i onda bacimo u kavez sa majmunima i pratimo sta ce se desiti. Ubrzo cemo videti da majmuni sa velikim interesovanjem zagledaju kutiju, okrecu je i prevrcu, udaraju i lupaju po njoj sakama ili kakvim stapom ako ga nadju, bacaju i pokusavaju da je otvore i tako bez prestanka dok je ne razvale. Potom pojedu u slast njen sadrzaj i ono sto je ostalo vise ih ne interesuje. To bi otprilike ujedno bilo i objasnjenje zasto prodaja iz automata ne moze svugde da funkcionise.

  3. vokille kaže:

    Kod nas se biste i spomenici odvaljuju i preprodaju u sekundarne sirovine, u oku kamere, šta bi tek bilo sa automatom, u kome sadržaj dođe gratis. Samo oni aparati koji prodaju pića unutar obrazovnih i administrativnih ustanova, kao i autobuskim i železničkim stanicama, Slično je i u okolnim zemljama, ni u centru Budimpešte,Soluna, Ljubljane, Temišvara, Segedina i Zagreda nisam video nikakav automat. Najbliže gde sam video automat nasred ulice je u Trstu.

  4. Neša kaže:

    "Stvari stoje tako da mi ni danas nemamo automate, ali sada to više nije toliko važno."

    Ako ćemo pravo, kako vreme prolazi svega imamo sve manje i manje. "Svakoga dana u svakom pogledu sve više…" nazadujemo!

OSTAVITE KOMENTAR