„Bajke o Nevidljivoj i Trnoružici“ u Subotici

U Savremenoj galeriji „Subotica“ otvorena je postavke dve „bajke“ koje je beogradska umetnica Selma Đulizarević Karanović posvetila ženi, njenom trpljenju zarad modnog diktata zbog koga je postajala i nevidljiva, ali i o njenoj večnoj želji da je poljubac voljenog muškarca probudi iz sna u život u kome će zlo pobediti dobro.

Raskošna postavka „Bajke o Nevidljivoj i o Trnoružici“ koja je otvorena u Savremenoj galeriji „Subotica“ impresivan je preplet dve priče beogradske umetnice Selme Đulizarević Karanović, a diktat mode u životu žene kroz istoriju obema je zajednička nit. Korset, obavezan odevni predmet koji je u prošlosti telo žene oblikovao u struk devojčice, diktirajući joj zbog lepote bol i trpljenje, na izložbi je predstavljen samo kao otisak tela žene čija je ličnost bila nevidljiva zbog poštovanja modnog i diktata patrijarhalnog društva.

„Tako su žene bile oklopljene u te krinoline. Naprimer, ono što znamo sa Velaskezovih slika, to su bili veliki vertigademi u kojima su čak i deca bila, a koji su bili kao kavezi“, objašnjava Selma Đulizarević Karanović, autorka izložbe „Bajka o Nevidljivoj i o Trnoružici“.

Druga nit izložbe je Trnoružica, bajka o zlu koje je pogodilo celo jedno carstvo, a Selma Đulizarević Karanović smestila ju je na prostor bivše Jugoslavije. Bajkovitost prizora postignuta je istorijskim kostimima satkanim od raznolikosti balkanskih etnomotiva. Krinoline lebde nad tlom zahvaljujući vilinskim krilima, a eteričnost bića postignuta je buketima sveprisutne ruže koja cveta na mestu ženske glave.

„Kao da su građani 90-ih godina prošlog veka začarani nekom kletvom zle vile i onda se čeka na poljubac princa“, objašnjava Selma Đulizarević Karanović deo izložbe o Trnoružici.

Cvetanje na krinolinama i korsetima osmišljeno je tako da se nadopunjuje sa „đul baštom“ procvetaloj na crtežima. Etno portreti suverena Jugoslavije obezbeđuju obaveznog princa u bajci o Trnoružici koja i dalje čeka poljubac koji će je probuditi iz sna. Selma Đulizarević Karanović pokazuje da je usnula građanska svest dovela do tragičnog raspada Jugoslavije, ali da i ova bajka nastavlja da snaži čovekovu veru u konačnu pobedu dobra nad zlom na Balkanu, kao što to bajke i čine oduvek i – zauvek.

 

RTV



KOMENTARI

  1. Amelia kaže:

    Jedna od lepsi postavki koje sam posetila. Toplo preporucujem svima da je obidju, nece se razocarati.

OSTAVITE KOMENTAR