Балон вина за пријатеља

На завејани салаш Јосе Бачлије у Малој Босни изненада су пре неколико дана банули гости, винари из Суботице, Жељко Зорић и Миодраг Кујунџић. Забринти за свог пријатеља, који живи на салашу снежним наносима одсеченом од света, Миодраг и Жељко кренули су колима да га посете и понели балон вина и нешто хране. Последњи непроходан километар морали су да крче сами, кроз дубок снег, у ловачким чизмама.

.

Шта треба салашару осим соли, петролеја, шећера и вина? Али, Јосином домаћинском салашу то није недостајало. Недостајала је само топла реч у дому одсеченом од људи, јер поред домаћина овде живи још само чобанин Илија, који брине о „јосагу“, како зову животиње на фарми.


Носталгија је чудо

..
– Лисице су појеле 50 кокошака. Морао сам да уложим у ограду, како бих спасао оно шта је остало. А следеће године ћемо томе стати на пут, па ће се цео салаш забелети од јаја и пилића – почиње причу Јосо и додаје да је обишао пола света, али да овакву зиму не памти задњих 20 година.

.

Каже да је био у Америци. Али, љубав и носталгија према салашима довела га је поново на очев салаш у Малој Босни, иако има и кућу у Суботици.

.

– Сада живим на салашу, али скокнем и до Енглеске и Ровиња. Овде сам се препородио и схватио шта значи лећи уз парасничку крушну пећ и осетити топлину салаша. Има ту и других салаша, рецимо на Кучури, где 40 година живе без струје. Сада је домаћин Лука продао салаш и четири ланца земље неком бизнисмену, а он купио кућу у Црвеном Селу, да буде ближе родбини – каже Јоса.

.
Нестварна лепота

.
Јосин салаш је уређен, има све што треба за живот. Једино је тешко пробити се до фарме преко зиме. Али, задовољство осећа од раног јутра, када закукуриче петао, када чобанин Илија крене да се стара о двадесетак оваца, јагањаца, пет-шест мачака. Око салаша трчкарају дивљи зечеви, фазани и срндаћи. Нестварна, бела лепота, која се простире у даљину, најлепши је пејзаж који гледамо са прозора салаша загрејаног парасничком пећи. Салашарска зима као са разгледница, а Јоса нам је потврдио да ће тај салаш бити једна од дестинација у салашарском туризму на северу Бачке.

.
Чекају туристе

.
– Планирамо да салаш средимо за туристе. Добро би дошла помоћ општине за инфраструктуру и пут од 500 метара, да се лакше дође до салаша. Рачунамо да ће догодине и то бити, па ће све лепоте бачких салаша бити доступне и туристима – прича Јосо.

.

С тим се слажу и гости. Миодраг има породични салаш у Новом Жеднику, који потиче још из 1917. године. Сачувао га је деда Антун из Баје. По мраку гости су напуштали салаш и кренули пут Суботице, а Миодраг није одолео да не каже: „Слађи је комад крува, гутљај вина на салашу код сиромаха, него печење и бокал вина код велепоседника и богаташа“.

.

Н. Харминц

Pravda



KOMENTARI

  1. ana kaže:

    divan tekst! 🙂 Nama koji smo daleko od nasih salasa i nase Backe, suze krenu kad citaju ovakve price…

  2. milan kaže:

    Mikica je poznati humanitarac!A ko bi ako nebi on?!

OSTAVITE KOMENTAR