Banka umesto „Papillon“-a?

Najmanje 15 godina traje već sudski spor između vlasnika poznatog subotičkog secesijskog kafića „Papillon“ i lokalne samouprave. Dragutin Letić je, naime, osamdesetih godina prošlog veka odlučio da svoje penzionerske dane provodi u Subotici kao vlasnik kafića, kojeg je gradio tokom tri godine i čiji svaki detalj u stilu „art nouveau“ predstavlja jedinstveni i savršeni ručni rad. Brojni inostrani stručnjaci i slavni ljudi obreli su se već u kafiću pod nazivom „Papillon“ koji je dočarao atmosferu dvadesetih godina prošlog veka. Otuda je nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika Antun Rudinski enterijer ovog lokala stavio pod zaštitu, taj plan je subotička skupština prihvatila, a predsednik opštine u to vreme Jožef Kasa potpisao. Kafić je zvanično radio do 1996. a njegovog vlasnika od 1999. pokušavaju da isele.

Prema Zakonu o vraćanju imovine oduzete tokom Drugog svetskog rata verskim zajednicama, naime, Jevrejskoj opštini je vraćena zgrada u ulici Dimitrija Tucovića 11, u kojoj se nalazi i „Papillon“. Zamenik predsednika Jevrejske opštine, advokat Robert Sabadoš kaže da je ta verska zajednica bila vlasnik te zgrade do kraja četrdesetih godina prošlog veka.

 

Između lokalne samouprave i vlasnika kafića postojao je ugovor o zakupu, ali vraćanjem zgrade bivšem vlasniku pravni odnos grada i „Papillon“-a ipak nije prestao, budući da se enterijer kafića nalazi pod zaštitom. U toku je sudski spor, a prema prvostepenoj presudi lokalna samouprava je dužna da isplati određenu sumu. Vlasnik kafića je 2006. godine od grada tražio isplatu sume od oko 1,1 miliona evra, grad je tražio stručno veštačenje, a beogradske arhitekte su enterijer „Papillon“-a procenile na 3,3 miliona evra, dok su saradnici Zavoda za zaštitu spomenika odredili sumu u vrednosti od 206.364 evra.

Sadašnji vlasnik zgrade želeo bi da taj prostor što pre izda u najam.

 

– Budući da predmet spora predstavlja enterijer, zbog toga nas on ne dotiče. Sačekaćemo da grad i sadašnji vlasnik kafića regulišu međusobne probleme, ali ukoliko do toga ne dođe tražićemo da se „Papillon“ iseli iz zgrade i neka se dalje sude – rekao je Robert Sabadoš.

 

Vlasnik „Papillon“-a, međutim, tvrdi da enterijer ne može da se demontira, a da ne bude oštećen, odnosno da u tom slučaju neće moći da se sastavi na nekom drugom mestu. Izvijena drvena ornamentika na tavanici je toliko profesionalno montirana da se spolja ne vidi nijedan zavrtanj, što znači da bi trebalo da se slomi.

 

Prostoriju pored kafića trenutno koristi jedna banka, a Jevrejska opština namerava da joj prostor kafića ponudi pod zakup.

 

– Ukoliko ta finansijska institucija prihvati našu ponudu, moći će dalje da se proširi u zgradi, a ukoliko odluči da je naš predlog ne zanima, onda ćemo prostor ponudi trećoj strani koja će da odlući šta će sa prostorijom – rekao je zamenik predsednika Jevrejske opštine.

 

Šta će biti sa Papillonom
Papillon jača identitet Subotice

 

Izvor: Mađar so



KOMENTARI

  1. Petar11 kaže:

    Enterijer pod zastitom a da bi ga iselio moras da ga polomis…znaci ne moze da se iseli….pa lepo poklonite prostor coveku i cao! Podelili ste tolike stanove i lokale raznim nazovi biznismenima, da ne spominjemo tetke, strine, babe, dadilje, ovo vas ne bi kostalo nista, pogotovo sto je sjajan objekat za turisticku ponudu grada. Kako je isla reklama…“ugasi tv, upali mozak“? Izvucite nesto iz toga

  2. raduckacu kaže:

    I ovo ce te da unistite zar nije dosta unistavanja! Unistili ste ceo centar Subotice Korzo nekada si mogao prosetati sa porodicom sresti prijatelje porazgovarati sesti popiti pice ,A danas sta je korzo nista ruglo mozes samo da vidis rusevine i ljude u prolazu pognute glave od stida na sta lici centar “korzo“nekad pun ljudi mesto razonode u vecernjim satima a sada samo blede uspomene !!!Gde si Subotico moja!

  3. snex kaže:

    a da naprave banku i od gradske kuce?????????????

  4. mo kaže:

    Nemojte me Z A J ***** I ! ! !

  5. gost kaže:

    1,1 mil eura je prevelika suma a da ne govorimo o 3,3 mil eura. Pitajte te procenitelje jesu li spremni to kupiti i platiti iz svog dzepa i 500.000 Eur-a pa cete videti vrednost toga. 
    Cifra od 200.000 eur je skroz korektna i sa tim mislim da bih i zakupac lokala trebao biti zadovoljan. Lokal trenutno ne donosi nikakav prihod a ako oroci 200.000 eura dobice min 6% godisnje kamate od bilo koje banke.
    Meni je samo zao sto ce najverovatnije jedno mesto sa takvim enterijerom nestati. A zao mi je i sto godinama taj lokal nije otvorene za sire narodne mase kao neka vrsta ekskluzivne kafiterije gde bih i kafa bila skupa kako bih smaljili posecenos a opet svima omogucili da uzivaju u predivnim floralnim motivima tog kafica.

  6. jasso kaže:

    Gospodin koji je to ulagao i uredjivao je o tome trebao da razmislja pre ulaska u taj posao,jer u tudjem vlasnistvu se ne postavlja tako nesto sto vredi mnogo,sta je on mislio ako to tako uredi da ga onda niko nece moci jednog dana da izbaci iz tog prostora.

  7. Marko kaže:

    Mislim da bi Jevrejska opstina mogla da bude malo popustljivija, da mu malo izadje u susret, pa neka uberu plodove od izdavanja tog kafica (mada se ta cena verovatno ne moze porediti). Sto se tice cifre od 3,3 miliona evra… Laik sam, ali mislim da je to nebuloza.

  8. adkersu kaže:

    Čim je pod zaštitom, biće rastureno kao i Rajhlove kuće, pozorište… Tipično palanačko ponašanje. Glupost stvarno nema granica. Jedni u klin, drugi u ploču. Grad, ulagač i Jevrejska opština morali bi (ako uopšte za to imaju sluha i dobre volje) da nađu zajedničko rešenje.

  9. bro kaže:

    Banka kazete, ha…?

  10. Daniel kaže:

    Ili sportska kladionica, ni toga nemamo jos dovoljno. Mada sam primetio da u zadnje vreme je dosta popularno i otvaranje apoteka.

  11. bonnie kaže:

    Nek se slomi noga svakome, ko ce krociti u prostoriju banke, kladionice ili bilo cega odvratnog, sto ce se praviti od tih prostorija, vec da tako moram! Pretvorice me ovi moji neki „suboticani“ u vesticu!

  12. Milan kaže:

    A da Jevrejska opstina placa sama troskove popravke Sinagoge, kada je vec dobila nazad tolike zgrade, a ne da joj Grad obezbedjuje sredstva.

OSTAVITE KOMENTAR