„Bejrut”, a u srcu Palića

Kada se govori o turizmu na Paliću, sve oči su uprte u reprezentativne secesijske objekte poput Velike terase i Ženskog štranda u čijoj okolini su nikle i nove vile. Međutim, mnogo veći prostor i turistički potencijal postoji tamo tamo gde se završava zaštićena istorijsko-kulturna celina turističkog dela Palića i počinje Vikend naselje, sinonim nekadašnjeg radničkog odmora na jezeru.

 

Gotovo sve subotičke firme imale su svoja odmarališta na ovom delu palićke obale, a među Subotičanima bilo je pitanje prestiža imati kućicu uz jezero. Bili su to uglavnom jednostavni objekti, često od privremenih materijala, ali nudili su i smeštaj i hranu, pa je u danima vikenda bilo živo i prometno. Kako je tranzicija nagrizala industrijsko tkivo grada, tako su prvo stradali ovi periferni ogranci fabrika.

 

– U master planu za Palić njegovi autori su deo Vikend naselja nazvali „Bejrutom“, ilustrujući urbanu neuređenost objekata koji se tu nalaze. Treba podsetiti da je to naselje na današnju lokaciju uz peščani deo plaže preseljeno šezdesetih godina prošlog veka, i da su postavljeni objekti bili privremeno rešenje, kao što su privremeno posađene i topole kako bi se oplemenio prostor – kaže za „Politiku“ dipl. inž. arhitekture Petar Andrić iz gradsko zavoda za urbanizam.

 

Po običaju, „privremeno” je postalo duže nego što su te kućice mogle da izdrže, a osim vremena nagrizlo ih je i nekorišćenje. Objekti u kojima su bile smeštene izbeglice takođe su stradali, ali od neodržavanja. Naselje na 23 hektara površine ima oko 250 objekata, što ne opterećuje prostor, ali se tu na prste mogu izbrojati vikendice koje se koriste i koje su u dobrom stanju.

 

– Imali smo detaljan urbanistički plan iz 1995. godine, ali nakon donošenja novog zakona o planiranju i izgradnji počeli smo da radimo novi plan detaljne regulacije Vikend naselja, koji je usvojen sredinom prošle godine – kaže Andrić i objašnjava kako su planom kroz šumu raštrkanih kućica „provukli“ saobraćajnice i urbanu infrastrukturu. To je planska osnova za projekte koji se upravo rade, poput uvođenja kanalizacije, što je jedan od velikih problema ovog naselja.

 

Nekada…

Tokom rada na planu utvrđeno je da iako postoji niz privatnih vikendica gotovo sve su podignute na državnom zemljištu, pa sada vlasnici treba da regulišu i imovinskopravni status ovih parcela. Nijedna od ulica i prolaza u Vikend naselju nema ime, pa je u planu detaljne regulacije korišćena i numeracija.

 

– U planu smo nastojali da zadržimo najveći deo prihvatljivih sadržaja i predviđa se rušenje tek nekoliko kućica u „Bejrutu“ zbog proširivanja saobraćajnica, kako bi svaka parcela imala kolski prilaz. Radnička odmarališta se ne koriste, a dobre vile firmi kao što je DDOR, „Zorka“ ili „Pionir“ sada imaju jasnu komercijalnu namenu. Smatramo da je to jedna od mogućnosti ovog dela Palića – kaže Andrić.

 

Usred Vikend naselja postoji i veliki prazan plac, sa mogućnošću gradnje turističkih sadržaja, kao i na parcelama uz autoput državna granica – Beograd. Na ovom prostoru postoji i više od 100 vrsta drveća, pa je i u tome njegova velika vrednost.

 

– Ovaj deo Palića nije u potpunosti iskoristio svoje potencijale, i nadamo se da ćemo ovim planom postaviti osnove da se i te mogućnosti komercijalizuju – kaže Andrić.

 

Tokom leta, peščana obala naročito je omiljena kod mladih i rekreativaca, za odbojku na pesku, fudbal, jedriličarstvo. Zbog toga je planom predviđeno i da se na tri mesta postave montažni objekti sa hranom i pićem, a jedan od uslova je da ne smeju da zaklone pogled na jezero.

 

Aleksandra Isakov

Politika



KOMENTARI

  1. neznam ja nista kaže:

    koga boli k….c za 100 vrsta drveca pa ako onaj sa parama oce bas da izgradi vikendicu grad ce izmisliti svasta i opa vidi vikendica vislja nego vodotoranj
     

  2. Double P kaže:

    Bas smo prosle godine isli da merimo za legalizaciju (ili regulaciju?) onu malu kucicu na donjoj slici desno. Unutra bio pravi horror film.

    Ispravite me ako gresim, ali kako ja znam tamo su ljudi samo vlasnici objekta ali ne i placa, tako da nije dozvoljeno podizanje ograda oko placeva. Ljudi su uglavnom to resili sadjenjem zbunja ili zive ograde. 

    Ali ima tamo dosta interesantnih objekata, bilo bi lepo kada bi se to obnovilo i ocuvalo. Steta da se sve to porusi.

OSTAVITE KOMENTAR