Biblioteka: U mesecu knjige povlastice za čitaoce

Povodom „Meseca knjige“ i svog 128 rođendana, Gradska biblioteka u Subotici tokom oktobra godišnju članarinu naplaćuje upola cene pa očekuje da broj ljubitelja pisane reči premaši sadašnjih 6.000. A radi većeg komfora svog članstva gradi novu, savremenu čitaonicu, vrednu 19 miliona dinara.

Gradska biblioteka u Subotici hram je knjige koju i narodna izreka naziva najboljim čovekovim prijateljem. Ova ustanova kulture tradicionalno u oktobru, koji je „Mesec knjige“ , nagrađuje svoje čitaoce.

Tim povodom, učenici srednjih škola koji se do kraja oktobra učlane u Gradsku biblioteku, dobiće popust od 50 odsto, što znači da knjige mogu da pozajmljuju tokom narednih 12 meseci po ceni od svega 400 dinara. Pored popusta, a povodom rođendana Gradske biblioteke, svi Subotičani mogu da računaju da povlastice.

„Ovo je 128. rođendan biblioteke koja je, inače, najstarija ustanova kulture u našem gradu. Pripremili smo zato i neke poklone za naše čitaoce, a to je oprost dugova dok traje akcija. Znači, svi čitaoci koji su zaboravili da vrate knjigu u predviđenom roku ili su imali nekih problema koji su ih omeli u tome, mogu da vrate knjigu bez plaćanja troškova opomene“, rekla je Jelena Cvetić, diplomirana bibliotekarka Gradske biblioteke u Subotici.

Zdanje Gradske biblioteke u Subotici, građeno po projektu arhitekte Ferenca Rajhla, predstavlja jedan od simbola grada. Stara dama će, međutim, biti obogaćena i novom, savremenom čitaonicom, kako bi pružila što više konfora svojim čitaocima. Za to je, posredstvom Fonda „Bethlen Gabor“ iz Budimpešte, Vlada Mađarske obezbedila 19 miliona dinara.

„Biblioteka je krenula u modernizaciju tako da prva faza izgradnje novog objekta, koji će predstavljati čitaonicu sa atrijumom, završena je i uskoro očekujemo da otpočne i druga faza koja je, ujedno, i završna. Nadamo se, prema svim dosadašnjim planovima koji su se odvijali kako je to i trebalo, da će nova čitaonica biti završena do sredine sledeće godine“, izjavila je Cvetić.

Gradska biblioteka u Subotici ima izuzetno bogat knjižni fond koji stoji na raspolaganju za njenih 6.000 članova. Pored Dečjeg, Pozajmnog odeljenja za odrasle, Zavičajne zbirke te Naučnog odeljenja poseduje i 8619 svezaka iz fonda stare i retke knjige, ali ima i Digitalnu biblioteku. Svoje čitaoce, među kojima su najveći ljubitelji pisane reči sredovečni Subotičani, organizuje i manifestacije posvećene stvaralaštvu Radomira Konstantinovića, Danila Kiša, Balinta Vujkova kao i kviz za najmlađe „Čitam i skitam“.

 

RTV



KOMENTARI

  1. avet kaže:

    Mladi odlaze na Zapad da „privremeno“ rade, jer žele normalan život, a oni koji se dobro snađu, uglavnom se više ne vraćaju za stalno.
    Stari ostaju ovde, na kraju umiru, kuće se na kraju prodaju, a skoro svaka kuća ima lepu kolekciju knjiga.
    Šta biva sa tim knjigama, ja ne znam, ali pouzdano znam da se nađu tu i veoma retke i vredne knjige.
    Dobro bi bilo kada bi Biblioteka našla mehanizam i propagirala kako da se te knjige poklone ovoj ustanovi.
    Šteta je velika da ovakve stvari završe na gradskoj deponiji.

  2. Istina... kaže:

    @avet

    Država je građane indoktrinisala učenjem da ona otima a oni plaćaju. Zašto, dakle, da građani poklanjaju državi (u ovom slučaju biblioteci)!? Ima država novca u budžetu (od tih istih građana) pa neka plaća. Neverovatno je koliko je narod glup.

  3. Ex libris kaže:

    Vreme knjige je poslo i otislo u nepovrat. Bibilioteke su danas u obavezi da se posvete novim medijima. Sve vise knjiga je danas digitalizovano i vecinom su svakome dostupne i to besplatno. Televizija je tesko ranila knigu, a digitalizacija ju je dotukla. Danas ljudi sve manje koriste i poznaju stampani tekst, a sve vise koriste racunar ili smartfon. Gledam neki dan na peronu gradske zeleznice stoji mlada devojka, i nakon sto je preko razglasa saopsteno da voz iz tehnickih razloga nece doci, odmah je nazvala mobilnim svoju majku i zamolila da pogleda na kompu kada dolazi sledeci voz. Na samo jedan metar iza njenih ledja je bio odstampani red voznje veliki kao vrata. Ona se ni u jednom trenutku nije dosetila da treba samo da se okrene i procita sve sto joj treba. Na svim internet portalima je uocljivo da sve manje ljudi poseduje sposiobnost pismenog izrazavanja svojih misli i isto tako i sposobnost razumevanja napisanog teksta. Iz smuseno napisanih komentara se ocituje skoro nikakva nacitanost i nisko opste obrazovanje. Potpuna nesposobnost razumevanja kompleksnijih tekstova. Digitalizacija i analfabetizam koracaju slozno ruku pod ruku.Kada pogledamo po internetu oglase za prodaju nekretnina sirom Balkana, prvo sto je uocljivo na fotografijama kuca i stanova, odnosno njihovih interijera, je los ukus vlasnika i niska kultura stanovanja. Medjutim ono sto je najupadljivije je cinjenica da u vecin kuca/stanova jedva da se tu i tamo moze videti samo ponekad vrlo retko poneka knjiga. U svakoj kuci/stanu se moze skoro uvek videti gomila zabavne elektronike, a ako imaju i kakav regal sa knjigama, po pravilu je manji od sirine TV ekrana.

  4. Istina... kaže:

    @Ex libris

    Digitalizacija je projekat onih koji od nje imaju interes. Cilj je uvođenje računara i interneta u svaku kuću, firmu, ustanovu i sve digitalizovati i pohraniti. Ko ima korist od prodaje hardvera, softvera, korišćenja interneta i digitalizovanih sadržaja? Ko je većinski vlasnik tih resursa? Ko sprovodi projekat totalne kontrole sveta između ostalog i preko računara i interneta? Sve „analogno“ se predstavlja retrogradnim, razlog je nemogućnost korišćenja, nadzora i kontrole. Što se opšte degradacije znanja tiče sprovodi se projekat zaglupljivanja. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva namerno čine što slabijim ili ispod proseka da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv. Što se štampanog štiva tiče postojala je bojazan ćemo uskoro biti žrtve Farenhajta 451, međutim veliki izdavači vraćaju staru dobru štampu u život.

  5. Student kaže:

    @Istina

    Aham…vraćaju staru dobru štampu u život, po tvom ukusu – Mein Kampf i ostala sranja.

  6. LG Leon kaže:

    @Istina
    Vrati se ti lepo u tvoju rodnu pecinu iz koje si izmigoljio i tamo zivi svoj zatucani primitivni sazaljenja vredan zivot nedotupavnog stvora. Kada bi ti dostigao barem kvalitet obrazovanja nizih drustvenih slojeva, ovaj portal bi kvalitativno podigao nivo objavljenih komentara.

  7. Istina... kaže:

    @Agentura

    Student se već nalazi u društvu cio-agenture koja piskara po portalu GradSubotica dok je LG Leon njihov novi nick.

    Istina… smeta. Zbog istine.

  8. croat kaže:

    Ex libris
    Prosto nisi u pravu, iako su svi predvidjali propast stampanih izdanja na kraju se to nije desilo. Digitalne knjige su zauzaeli jedan segmenat trzista i tu je stalo. Vecina citatelja i dalje vole da uzmu stampano izdanje. Ja sam medju njima, prosto nepodnosim citanje ni sa kindla ni sa tableta i ako sam i poneku knjigu skinuo, mislim legalno sa interneta 😉 , ja sam je prvo odstampao pa tek onda citao.
    Srbija je druga prica tu nema kulture citanja, prevodi se najgori tres, tipa pedeset nijansi sivo i slicna s..a jer se samo to isplati, jos se i trziste smanjilo pa su knjige zbog malih tirazi i skupe. Biblioteke slabo nabavljaju nove aktuelne naslove. U Srbiji vise nista netreba , samo sendvica.
    Poredim to sa madjarskom, tamo su knjizare vec mnogobolje snabdevene, bolje je trziste, i dok je bio lanac knjizara Alexandra za kikiriki se moglo kupiti brdo dobrih knjiga.

  9. tačka kaže:

    Generalno, ljudi sa ovih prostora ne vole čitati ili čitaju neku Š literaturu. Ko voli, čita štampanu knjigu i tako će ostati još dugo.

  10. Ex libris kaže:

    @ Croat,

    To o stagnaciji i gasenju print-medija nisam mislio da ce odma sutra nestati sa lica zemlje. Dolaskom automobila nisu nestali konji, ali je konjarstvo postalo samo jedna beznacajna stavka u ekonomiji. Danas se konjima bave iskljucivo zaljubljenici i sportisti koji upraznjavaju konjicki sport. Nekada je konj bio glavno i jedino transportno sredstvo. Potkivaci su bili vazna i ugledna profesija bez koje se nije nikako moglo. Svako selo je imalo bar jednog potkivaca konja. Gde su svi oni danas? Kada sam ja poceo skolovanje, pisalo se umakanjem pera u mastionicu. Poslednjeg dana pred odlazak u penziju kada su dosle kolege da se oproste i isprate me, ja nisam zaklopio mastionicu, nego sam kod administratora odjavio racunar. Stavite danas pred jedno petnaestogodisnje dete pisacu masinu i dajte mu papir da nesto napise. Dete nece imati pojma kako se uvlaci papir u masinu, a kamo li da nesto otkuca. Pitajte mladjeg coveka da li bi bio ljubazan da namesti analogni budulnik da zvoni u tricetvrt osam. Meni je takodje lakse i lepse da citam print – izdanje knjige ili novina. Vremena moje mladosti kada si dosao u kancelariju, pripalio cigaretu, rasirio novine i onako lepo sa zadovoljstvom procitao dnevne vesti, i naravno sve to uz kafu, su nestala u nepovrat. Niti se pusi po kancelarijama, niti ljudi kupuju novine iduci na posao. Dovoljna su dva tri klika i obavesteni smo o svemu sto nam treba. Gasenje print – medija je neminovnost. To se nece desiti ni danas ni sutra ali najkasnije kroz dve ili tri generacije.

  11. Mister No kaže:

    @ avet
    Kako da vredne i retke knjige ne završe na deponiji ? Ne znam odgovor na ovo pitanje. Međutim,biblioteka povremeno organizuje akciju prikupljanja knjiga . Ja sam neke knjige iz svoje kolekcije poklonio biblioteci.

  12. croat kaže:

    Ex Libris, neznam nisam bas previse pametan sta ce biti sa knjigom u tolikoj buducnosti, danasnji trend je da zasad ostaje. Jedno je sigurno , zivimo u pluralizmu i izobilju svega i svacega i biblioteka ce se morati takmiciti i nametati da opstane. Sa sabranim delima Lenjina i Tita nece dugo dogurati. Ima edna stvar sa netom, u tom enormno velikom sadrzaju, kvalitetnih i pravih informacija je ustvari izuzetno malo. Ono sto vredi il se krade il se mora debelo platiti. Moje misljenje je da u Srbiji nije ostao ni jedan kvalitetni informativni sajt, jedna te ista informacija se kopira sa sajta na sajt a da retko kada iza nje ima kvalittnog novinarskog rada . A to je i nasa krivica jer necemo da placamo za njih i mislimo da je neko duzan za dzabe da nas informise. A tog nema ni kod babe!

  13. djomla kaže:

    Digitalizacija biblioteke!! Pa to je potpuno smisleno, sta vise Bilioteka kao ustanova satkana od intelektualaca treba da bude predvodik u celoj prici a ne da se zgrazava nad tim.

    Primer.

    Pokrenut je startup koji za cilj ima promociju nekog grada kroz istoriju. Naime, turista po dolasku u neki grad skida aplikaciju na svoj pametni telefon i pokrece je. Krecuci se kroz grad sa upaljenom kamerom prolazi pored virtuelnih osoba koje pricaju price. Drugim recima, stanete ispred katedrale, upalite kameru na svom pametom telefonu i prikaze vam se svestenik koji isprica zanimljivost o toj katedrali. Poslasticar o poslasticarnici, seljak o pijaci, vajar o spomeniku.

    Da stvar ide korak dalje, osmislja se igra tipa “potraga za blagom” u koje ucestvuju citavi timovi ljudi i koji na osnovu takvih informacija prolaze nivoe, mozgaju, smisljaju i dolaze do cilja. Potpuno jedan novi nivo zabave u kombinaciji sa obrazovanjem.

    Zamislite koliko bi bilo dobro da novogodisnji koncert Becke filharmonije imate u realnom vremenu na sred trga u Subotici. Ne kao tv sliku vec kao realnu projekciju ljudi koji su bas tu ispred vas. Ono sto je bilo dostupno samo uskom krugu bogatih ljudi u Becu odjedanput postaje dostupno svima na svetu.

    Za ovakve i slicne stvari potrebni su kreativni ljudi ali i ljudi koji imaju izuzetno opste znanje. Na zalost biblioteka je skup partijskih kadrova koji su sve samo ne inovativni ljudi. I umesto da oni budu inicijatori promena u drustvu i da oni diktiraju pravce i norme, prepustili su to Pinku.

    Stoga, nemojte kriviti cetvrtu industrijsku revoluciju za sve lose, vec nemogucnost vas da se njoj prilagodite.

    Nije kriv Tesla sto je izmislio struju, vec je kriv onaj ko ju je iskoristio za ubijanje elektricnom stolicom.

OSTAVITE KOMENTAR