Bunjevački govor ostaje u školama

Bunjevački govor ipak ostaje u školama i u odeljenjima koja imaju manje od 15 đaka. Nakon dva meseca administrativne borbe i aktivne prepiske sa Ministarstvom prosvete i nadležnim pokrajinskim sekretarijatom, pa i sa ombudsmanom, predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta mr Suzana Kujundžić Ostojić kaže da su uspeli da sačuvaju učenje bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture u školama.

bunjevci2

– Bunjevački govor se kao izborni predmet u školama uči od 2009. godine. U svim školama gde smo imali odeljenje sa manje od petnaestoro dece, mi smo sami snosili troškove za platu učitelja ili nastavnika. Taj broj dece, makar da su bila i odeljenja sa četrnaestoro, za ministarstvo nije bio vidljiv, jer smo troškove njihovog učenja sami plaćali – objašnjava Kujundžić Ostojić.

Međutim, budžet Bunjevačkog nacionalnog saveta više nije dovoljan za finansiranje tih odeljenja. Predsednica Saveta kaže da za obrazovanje dece kroz razne programe oni ulažu oko dva miliona dinara, dok od ministarstva za tu namenu dobijaju samo 86.000 dinara godišnje. Zbog toga su se ove godine prvi put obratili ministarstvu da im pomogne da održe i one grupe u kojima se uči bunjevački govor, a gde ima manje od petnaestoro dece.

– Naše ankete po školama pokazale su da bunjevački hoće da uči 435 dece, ali od tog broja 97 dece raštrkano je u 11 škola, u odeljenjima manjim od 15 đaka. Dakle, nama bi gotovo petina dece voljna da uči bunjevački ostala bez ove nastave. Problem je nastao i zbog toga što se bunjevački ne smatra jezikom, već govorom – objašnjava dalje Kujundžić Ostojić.

Ministarstvo prosvete je Bunjevački nacionalni savet uputilo na Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, kako bi se pribavilo njihovo mišljenje. Savet je istovremeno uputio i dopis pokrajinskom ombudsmanu u kom se navodi da je „istaknuta distinkcija između izučavanja jezika i govora princip diskriminacije prema bunjevačkoj zajednici”.

Posle više prepiski, Bunjevačkom nacionalnom savetu je pre nekoliko dana stiglo obaveštenje da Ministarstvo prihvata da finansira učenje bunjevačkog govora i za grupe manje od 15 dece, ali da se grupe povežu kako bi bile brojnije.

– Vrlo smo zadovoljni što je naš predlog uvažen. Sada nam preostaje da savladamo organizacione probleme. Dopisom su spojene grupe u školama, koje su međusobno udaljene i do 40 minuta hoda. Ne možemo da očekujemo od osnovaca, naročito u nižim razredima, da zbog izbornog predmeta, odlaze u školu u drugom delu grada, pa sada tražimo rešenje i za ovaj problem – kaže Kujundžić Ostojić.

U Bunjevačkom nacionalnom savetu ističu da svake godine raste broje dece koja su zainteresovana da slušaju i uče bunjevački govor u školama.

 

POLITIKA



KOMENTARI

  1. ivan kaže:

    E sad mi pokvariste dan. Kakav bunjevacki govor kakvi bakraci. Mora da sam negde promasio vest kako ga je Dr Toma Nikoloic standardizovao i verovatno zato poklonio udzbenike. Neznam koliko bi morao u zivotu da se srozam pa da pristanem da radim to sto radi doticna Suzana Ostojic.

  2. Lajčo kaže:

    Da nije bunjevačkog govora Subotica ne bi bila to što jeste. Kog je sramota svog porekla i jezika svojih predaka, tom nema pomoći.

  3. stormwatch kaže:

    @Lajco

    Upravo se slazem sa vama gospodine Lajco, bez vivrice nema ni Subotice!!!

  4. Đuro kaže:

    Svako ima pravo da se obrazuje na svom jeziku.

  5. Kertvaros kaže:

    Pitune, rano moja aj vamo, jevo tebi novaca, idji frisko na cosu u bodu kod bac-Jose, kupi frtalj kile sent-Janosa, pravila bi nasuva.
    Ovo je bunjevacki bar za trojku. Da sam bio u mladosti malo bistriji mogao sam komotno u moj Curriculum vitae da napisem u rubriku – koje jezike govorim, izmedju ostalog i bunjevacki – fluent. 😉

  6. didi kaže:

    Bunjevački govor je vrlo sličan šokačkom,a oba su dio hrvatske jezične baštine.

  7. Anonimni kaže:

    MIJO LULAR – Kertvaros. TREBA NAMIRITI JOSAG

OSTAVITE KOMENTAR