Četiri zahteva za usvajanje

Ove godine nije bilo usvajanja dece u Subotici. Međutim, dvoje dece se nalazi na prilagođavanju u usvojiteljskim porodicama pod nadzorom Centra za socijalni rad.

 

Decom bez roditeljskog staranja smatraju se mališani koji nemaju žive roditelje, čiji su roditelji nepoznati, ili je nepoznato njihovo boravište, čiji su roditelji u potpunosti lišeni roditeljskog prava i poslovne sposobnosti.

Od početka godine, podneto je četiri zahteva za utvrđivanje podobnosti za usvajanje dece. Usvajanje dece se vrši preko centralnog registra, a dužina čekanja na dete zavisi od zahteva usvojitelja. Kada dođe do uspostavljanja prisnijeg odnosa, dete se šalje u potencijalnu usvojiteljsku porodicu na period prilagođavanja, koji može da traje najviše 6 meseci. Period između završene obuke i dolaska mališana u dom može da traje od nekoliko meseci do čak nekoliko godina. Dužina tog perioda najčešće zavisi od kriterijuma koji uspostavljaju budući usvojitelji, kao i od pravnog statusa deteta.



KOMENTARI

  1. freelancer kaže:

    U jednom istraživanju, čiji sam svedok bio (neću reći „saučesnik“), došlo se do zanimljivog podatka. Svi usvojitelji, potencijalni roditelji (100%), imaju neverovatno dobro razvijenu SVEST o tome kako treba podizati i vaspitavati dete. Nemogućnost, hendikep prirode, da nemaju svoju biološku decu, taj instinkt još više izoštrava, do te mere da se graniči sa savršenstvom.

    Slučajno mi je poznat primer jednog našeg (subotičkog) briljantnog lekara i ČOVEKA. Neverovatne su peripetije, papirologija, „procedure“ i administracija, „scile i harbide“, koje je morao preći, ne bi li usvojio jednu devojčicu, koja je samo želela da ima mamu i tatu. Nisam dalje pratio slučaj i ne znam da li je uspeo sa drugim detetom.

    Sa druge strane, postoje ljudi koji se razmnožavaju kao zečevi, bez trunke odgovornosti, čak i bez one prirodne potrebe, instinkta, nagona, da podignu svoje mladunče. Umesto toga, produkuju debile, kriminalce, nasilnike, psihiopate… „Ljubi ga majka…“. 

    Ponekad pomislim da bi nekim ljudima trebalo zakonom ZABRANITI da budu roditelji…

  2. djomla kaže:

    Ta papirologija mora da bude velika a provera oštra. Razumem dobre namere svih koji bi usvojili neko dete, ali sa druge strane to dete nema nikakvu zaštitu sem društvenog sistema u kome se nalazi. Tako nejaka često mogu da budu predmet zloupotrebe i to ne onih koji su ih usvojili već i nekih drugih. 

    Pre nekoliko nedelja Srbiju je potresla ova priča. link 

    U ovom slučaju ne samo da se morala proveriti osoba koja je hranitelj, već i stanje njenog sina. I ne samo sina u treznom stanju već i u pijanom jer je i to stanje potpuno normalno (pošto je alkohol legalna roba).

    Šta htedoh reći. Ako je papirologija i beskonačna provera način da se provali 1% onih koji mogu biti problematični, onda je to sasvim dovoljno opravdanje da se 99% sigurnih i pouzdanih „smara“ istim. 

  3. freelancer kaže:

    Sad, nisam u potpunosti siguran da je u pitanju ista procedura za usvajanje i za staranje.

    Naime, slučaj koje je opisan u gore postavljenom linku, jeste slučaj hraniteljske porodice. Centar za socijalni rad angažuje porodice kojima se daju deca bez roditelja na staranje i podizanje. Deca u tim tzv. hraniteljskim porodicama ostaju do punoletstva, a potom se osamostaljuju. Ta deca nemaju ista prava kao USVOJENA. Mislim na ono što je regulisano Zakonom o porodičnom pravu. Kada se dete usvoji, ono dobija RODITELJE. Dakle, jedino što im nisu i biološki roditelji. Sve ostalo je isto. Ovi drugi su samo STARATELJI i deca od njih u nekoj dobi ODLAZE. Mislim da u nekim gradovima postoje i nekakvi „centri za osamostaljivanje“. Hraniteljska porodica za svoj rad dobija od države ne baš beznačajnu sumu novca mesečno po detetu. Mislim čak da je iznos tu negde oko republičkog proseka plate. Nekih četrdesetak hiljada, valjda. NA ŽALOST, neke porodice su od toga napravile biznis. Pa tako uzmu troje, četvoro čeljadi i za to svakog meseca dobije momačku sumu. Medjutim ta deca baš i ne uživaju neke veće pogodnosti i konfor od svojih vršnjaka, čiji je recimo samo jedan roditelj zaposlen i prima neku bednu platu. Kakva je zapravo procedura za hraniteljske porodice, ne znam. Ono što, medjutim, znam jeste slučaj jedne takve porodice sa Velikog Radanovca. Pre petnaestak ili koju godinu više, mlada devojka je ubila rodjenog oca. Koliko sam čuo, on i nije bio nešto nasilan, osim što je bio alkoholičar. Tipičan „munkaš“ sklon neograničenim (dok ne padne u nesvest) količinama alkoholnih derivata. Uglavnom, devojka dobije neku sitnu robiju i odsluži svoje. Pre oko deset ili koju godinu manje, ona je postala HRANITELJ! Mislim da je tada dva deteta dobila od centra za socijalni rad. Dečak i devojčica. Čak mislim da su u pitanju brat i sestra. Kako je TO moguće? Naravno da dobija i novac za „podizanje“ dece, u šta  verovatno spada i kupovina automobila, renoviranje kuće i sl.

    Dakle, nisu izjednačena deca koja se usvajaju (nešto što je TRAJNO) i ona u hraniteljskim porodicama. KRITERIJUMI, koje moraju da ispunjavaju i roditelji (budući) i hranitelji, verovatno nisu isti. Da li su te provere ZAISTA funkcionalne prirode ili samo puko administriranje i birokratija, ne znam. Znam samo da jeste „smaračina“.

OSTAVITE KOMENTAR