Crtanje je najbolji lek za bol

Teško bolesna Subotičanka Danijela Kiš, puna volje za životom: Svaka ikona za mene je terapija

foto-danijela-kis

Bog mi je dao ovu bolest, ali mi je dao i dar da pomoću njega prebrodim sve teskobe. Svaka nacrtana ikona za mene je doza terapije, i samo dok ih radim ne osećam bolove… – spuštajući na trenutak mobilni telefon, gde na „Vajberu“ crta ikone, glasom punim topline počinje svoju životnu priču Subotičanka Danijela Kiš (33).

– Ovo je Sveta Agatija, koja se ni pored strašnih muka kojima je bila izložena nije odrekla hrišćanske vere, već joj je ona davala snagu da izdrži sav bol – objašnjava nam Danijela, nastavljajući crtanje palcem leve ruke.

Pričajući o hrišćanskoj mučenici, Danijela kao da priča o sebi. Pre deset godina razbolela se od sistemskog zapaljenja krvnih sudova i perifernih nerava, autoimune bolesti koja se s godinama pogoršava. Dok god je mogla da se kreće, Danijela je u tri subotičke škole radila kao nastavnik likovnog, ali je sa samo 27 godina morala da ode u penziju. Od kraja 2014. godine bolest ju je potpuno prikovala za krevet.

– Crtanje je oduvek bilo moj život. Ikone sam počela da radim pre četiri godine, a do tada sam slikala svoja unutrašnja razmišljanja i stanja, i ti radovi su uglavnom u sebi nosili bol, patnju i revolt – seća se Danijela. – Zahvaljujući prezviteru ocu Draganu Stokinu, mom duhovniku, shvatila sam da mogu da ikonopišem, i tako se otvorilo novo poglavlje mog života.

Dok je mogla da crta, ikone je radila na hartiji, ali s vremenom joj je to postajalo sve teže. Ideju da svoj dar nastavi da gaji na „Vajberu“, indirektno joj je dala mati Jefimija, igumanija manastira Gradac kod Čačka, među čijim radovima je videla jedan urađen na kompjuteru.

– Jedno jutro, prošlog avgusta, probudila sam se i osetila ogromnu potrebu da slikam. Uzela sam telefon i polako počela da crtam – nastavlja Danijela, ne prekidajući rad koji polako dobije jasne obrise.

Sveta Agatija

foto-sveta-agatija-ikona-da

Tako je nastalo više od 580 ikona hrišćanskih svetaca. Iz svake od njih progovara Danijelina snaga, volja za životom, ljubav prema bližnjima, radost koju nosi svaki novi dan.

– Naravno, bude i situacija kada su bolovi nesnosni, kada se pitam zašto je Bog baš ovako odlučio, zašto mi je baš ovo dao. Onda shvatim da Bog sve daje sa ljubavlju, da mi je uz bolest dao i mnogo toga što život čini lepim – kaže uz osmeh koji pleni, ali onda nas i prekoreva. – Nemojte slučajno da napišete nešto patetično i tužno, jer život nije takav, ja nisam takva, niti dozvoljavam ukućanima da budu takvi. Šta god da nam život pruži, moramo da prihvatimo, jer je jedan jedini koji imamo i treba da mu se radujemo.

Sveti Gerasije

foto-ikona-svetog-gerasija-

 

MUŽ UVEK UZ NjU

OD samog početka bolesti, uz Danijelu je tadašnji momak, a sada muž Robert, koji joj je, uz oca, majku i sestru, najveća podrška.

– Bez njihove ljubavi sigurno ne bih bila ovako jaka. Ljubav definitivno daje najveću snagu – poručuje Danijela.

 

Večernje novosti



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR