Da li će biti dosta mleka iduće godine?

Krajem prošle godine već se moglo pretpostaviti, a sredinom ove ekonomska analiza sa sigurnošću je pokazivala da će narednih meseci doći do nestašice mleka. Analitičari već sada mogu da predvide oporavak tržišta mleka u zemljama Evrope i bum proizvodnje poput onog iz sredine ove decenije, ali to neće biti slučaj u Srbiji, gde će pad proizvodnje mleka od dva odsto u ovoj, nastaviti i naredne godine sa padom od 1,5 odsto.

Slika

Ove podatke iznosi dr Rade Popović, docent na Ekonomskom fakultetu u Subotici i naš jedini stručnjak koji treću godinu sarađuje sa Istraživačkim centrom za mlekarstvo (International farm comparison network – Dairy; IFCN Dairy) Univerziteta u Kilu u Nemačkoj. Dr Popović objašnjava da je cilj saradnje bolje razumevanje svetske proizvodnje mleka tako da je obaveza učesnika da obave istraživanje o proizvodnim i ekonomskim aspektima proizvodnje mleka i dostave ih istraživačkom centru IFCN sa kojim sarađuje 85 zemalja u kojima se proizvodi 96 odsto svetske proizvodnje mleka.

Ko je sve obuhvaćen ovim istraživanjem?

Istraživanjem su obuhvaćeni svi učesnici u lancu snabdevanja mlekom na nacionalnom tržištu, a kada je u pitanju proizvodnja mleka istraživanjem su obuhvaćena porodična gazdinstva sa pet i više krava. Najveće gazdinstvo koje smo do sada anketirali imalo je u osnovnom stadu preko 100 krava. Jedno istraživanje fokusirano na 2003. godinu pokazalo je da je ekonomski neisplativa proizvodnja na gazdinstvima u ravničarskom regionu sa manje od 10 krava u osnovnom stadu. Naravno, svesni smo činjenice da je u Srbiji najveći broj gazdinstava sa jednom do tri krave, pogotovo u regionu centralne Srbije. Poslednjih godina upravo ovaj segment poljoprivrednih gazdinstava brojčano se smanjuje, što je prouzrokovalo smanjenje ukupnog broja krava u Srbiji. Kada se smanjuje broj krava, a pri tome se ne radi ozbiljno na unapređenju genetskog potencijala, posledica je smanjenje proizvodnje mleka. Generalno, proizvodnja mleka u Srbiji je bila stabilna prethodnih godina, a značajniji pad proizvodnje mleka od 3,7odsto desio se u 2009. u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu se taj pad nastavio u 2010. godini.

Kako cene i subvencije utiču na proizvodnju mleka?

Proizvodnja mleka je u najvećem broju zemalja u svetu karakteristična po visokoj zavisnosti od mera agrarne politike, tj. od subvencija. Ovo naročito važi za zemlje Evropske unije. Međutim, za uspeh na svetskom tržištu nisu ključne subvencije, već zainteresovanost poljoprivrednika za primenu tehnologija sa nižim troškovima proizvodnje i zajedničkim nastupom na tržištu. Dobar primer za to su poljoprivrednici sa Novog Zelanda koji koriste sistem ispaše i na taj način proizvode mleko sa znatno nižim troškovima, a zajedničkim nastupom preko zadruge „Fontera” postali su vodeći svetski izvoznik mlečnih proizvoda. Naravno, osim tehnologije, resursa i zajedničkog nastupa i znanje je bitan ili, bolje rečeno, najbitniji faktor.

Predvideli ste nestašicu mleka?

Ključni razlozi smanjenja proizvodnje mleka u Srbiji su strukturne promene poljoprivrednih gazdinstava, odsustvo interesovanja velikih mlekara za mlekom sa malih porodičnih gazdinstava, fokusiranost mera agrarne politike (subvencija prvenstveno) na proizvođače sa većim brojem grla u osnovnom stadu. Mala poljoprivredna gazdinstva sa starijom radnom snagom napuštaju proizvodnju mleka i prirodno se gase, a to je samo podstaknuto nezainteresovanošću mlekara za njihovo mleko i ukidanjem premije. Velike mlekare koje su zainteresovane za mleko sa višim kvalitetom izbegavaju otkup mleka „iz kanti”, zbog većih troškova. Ministarstvo poljoprivrede se zbog manjka novca u agrarnom budžetu opredelilo da sa manje para subvencioniše one proizvođače koji imaju iznadprosečne kapacitete proizvodnje (četiri i više krava), a kojih je generalno znatno manji broj. Sve u svemu, zbog nedostatka celovitog pristupa, iako niko od učesnika nije imao lošu nameru, došlo se do manje proizvodnje mleka.

Manji pad u proizvodnji, izvoz mlečnih proizvoda i više cene mleka u okruženju rezultirale su manjom ponudom mleka na domaćem tržištu.

Da li bi stvaranje mini mlekara ublažilo posledice manje proizvodnje mleka?

U 2009. godini u Srbiji je bilo 186 mlekara. Nekoliko godina ranije bilo ih je preko 200. Smanjenje u ukupnom broju dolazi najvećim delom iz grupe malih ili bolje rečeno mikromlekara. Okrupnjavanje kapaciteta se dešava i među većim mlekarama. Svugde u razvijenim zemljama ukrupnjava se prerada mleka. Postoji jedan broj zemalja, poput Danske, Norveške i Novog Zelanda, gde jedna mlekara ima preko 90 odsto učešća u nacionalnom tržištu mleka. Naravno, svugde su u pitanju mlekare koje su izgradile zadruge poljoprivrednika koje se bave proizvodnjom mleka i države blagonaklono gledaju, pa čak i stimulišu dalje ukrupnjavanje ovakvih mlekara.

Kakva je situacija na tržištu mleka u zemljama regiona ili u EU?

Cene mleka u Srbiji su trenutno niže u odnosu na cene u većini zemalja u okruženju. U razvijenim zemljama cene mleka na nacionalnom tržištu „brzo reaguju” i u većem obimu na svetske cenovne signale. U Srbiji su, na primer, u 2007. godini cene mleka „kasnile” gotovo sedam meseci za rastom cena na svetskom tržištu. Tokom ove godine desila se ista situacija. Od nižih cena najveću korist imali su potrošači i izvoznici mlečnih proizvoda.

Aleksandra Isakov



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR