Da li će BOSS biti srušen?

Nedugo nakon Rajhlovih kuća u Vase Stajića, Suboticu potresaju još neka rešenja vezana za detaljni urabanistički plan centra grada. U Politice se tako danas objavio tekst sledećeg sadržaja:

Rušenje gradskih simbola

U centru Subote će, uz dozvolu urbanista i zaštitara, se nastaviti rušenje obje­kata koji su činili identitet gradskog jezgra. Nakon što je srušeno najstarije pozorište u zemlji iz 1854. godine, pa pre dve sedmice najstarije zgrade u stilu secesije na tlu Srbije, Skupština grada 18. marta ove godine usvojila je novi Plan detaljne regulacije centra gra­da – zona 1 koji ostavlja mogućnost, što se već sada „čita“ kao neminovnost, da se sru­še dve kuće u ulici Matije Korvina.
U Planu piše da se ulica Matije Korvina čuva „u izvornom stanju“, te da ova ulica u centru Subotice ima „izuzetnu ambijentalnu vrednost i predstavlja jedan od simbola grada“. Ipak, izuzetak se čini kod objekata pod brojem 5 („Stara picerija“) i 7 („Bos“) čije rušenje se dozvoljava kako bi se izgradio poslovni kompleks. U skupštinskom materijalu za ovu tačku navedeno je i da su uvažene određene urbanističke sugestije firme „Poli promet“, čiji je direktor biznismen Laslo Čakanj, a gde stoji da je ova firma suvlasnik današnje robne kuće „Maksi“ (u zaleđini Korzoa) a planira da preuzme deo ili celu robnu kuću i sa stranim partnerom ovde izgradi multifunkcionalni objekat. Kako je „Politici“ nezvanično objašnjeno, rušenjem kuća u ulici Matije Korvina omogućava se postepeni arhitektonski prelaz od niskih objekata u Matije Korvina ka ovom tržnom centru koji bise protezao gotovo do Gradske kuće.
Iako je nesporno da bi pomenuti „multifunkcionalni objekat“ zamenio brojne trošne kuće kojima nije mesto u centru, ostaje pitanje da li je ovakva odluka o rušenju u ulici koja je prepoznata kao ambijentalna vrednost doneta na insistiranje investitora, ili je to autono­man stav stručnjaka u zaštiti spomenika kulture i urbanista.
Geza Vaš, direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kaže za „Politi­ku“ da je pitanje dokle čuvati neke građevine a da one ne pred stavljaju kočnicu razvoju, temeljno pitanje u zaštiti.
– Investitori su oni koji su gradili grad, i koji ga sada grade i nema ničega nelegalnog u tome da investitori sugerišu određena rešenja urbanistima. Mi nismo odustali od očuva­nja i zaštite arhitektonskih vrednosti, ali treba uvažiti i realnost, a ona je danas oličena u zahtevima za gradnju šoping molova koji su isplativi i savremeni – kaže Vaš.
Među onima koji ne podržavaju ovakav stav je i arhitekta dr Ivan Hegediš, profesor na Građevinskom fakultetu u Subotici, koji smatra da ovo pitanje više nema veze sa stru­kom, već je pitanje moći i interesa.
– Mi nemamo doslednu politiku izgradnje grada, njegove vizije o tome kako bi trebalo da izgleda za recimo 50 godina. Zbog toga nam se događa da svaka gradnja u centru po­staje pitanje u kome se prelama politička i ekonomska moć pojedinaca. To znači da se gradi na osnovu pritisaka, a onda je to urbanistički haos koji sada imamo. Nestaju mala fina ostrvca naše graditeljske prošlosti jer je investitorima skupo i teško da rade na oču­vanju objekata, a političarima nije u interesu da im se suprotstave– kaže Hegediš za „Politiku”.



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR