Debela i deblja

Kada čitamo o koncertima koji su održani, uglavnom je tu reč o izvođačima, kvalitetu zvuka ili o scenografiji a ređe o tome kako je bilo u publici i onome izvan scene.

Jedno malo pisano svedočanstvo o koncertu sestara Piters u Subotici 1958. godine, govori upravo o subotičkoj publici ali i više od toga. Ono nam otkriva neke detalje i daje sliku o tome šta se do danas promenilo a šta ostalo isto.

Piters sisters su bile popularne pedesetih i šezdesetih, izvodile su jazz, swing, blues i šlagere. Ove tri crnkinje bile su upečatljive i zbog svog izgleda odnosno težine.

 

Sestre Piters stižu u Maribor

Svetovno_znane_pevke_sestre_Peters_so_se_ustavile_v_Mariboru_1958

 

Subotica, februar 1958.

"Nisam kritičar,cenim sestre Piters i uživao sam u njihovom pevanju. Za stručne stvari neka pišu stručnjaci a ja ću malo o publici.

Bio sam jedan od onih koji nije imao 400 dinara za kartu u prvim redovima partera i večernje odelo i koji je stajao pozadi na galeriji.

Ispred mene su defilovali dekoltei, parfemi, crna odela i uglađenost. Dizanje zavese se pozdravilo oduševljenim aplauzom i gromoglasnim smehom jer jedna od sestara ima zavidnu težinu.

Koncert je počeo i čuo sam primedbe:

 Koliko reče da imaju kila ?

Pogledaj što klavirista ima „šminke“…Vidi što su lafovi…dobošar i kontrabasist, šteta što su beli ali kako su samo doterani. (Bili su obično obučeni čak nisu bili dovoljno svečani za jedan takav koncert).

Kada je najdeblja sestra zavirila pod svoj dekolte i pokazala dva prsta, pitao sam se čemu se svet smeje.

Koncert se završio aplauzom a nastavio se opštom trkom pod parolom : „Ko pre, tom kaput“. Bilo je i takvih koji nisu znali na kojoj su strani ostavili kaput a bilo je i takvih koji su dlanom štitili leptir kravatu psujući onoga koji se gurao.

Mnogi su posle gužve prešli u Gradsku kafanu da još jednom pogledaju Piters sisters i konstatovali su da su sestre mnogo crnje nego na pozornici kao i to da je konobarov račun velik.

Idućeg dana se već govorilo:

Dobro je bilo ali za te pare smo mogli kupiti dve kile mesa.

Za nedelju dana će se govoriti:

Ništa u ovoj Subotici gde bi se čovek mogao zabaviti."

novine

Korzo u Subotici 1958. godine

subotica 1958



KOMENTARI

  1. ....... kaže:

    Kakva gužva! Pa ovde ima ljudi. Gde su nestali?

  2. Pametnjaković kaže:

    Pa ja sam već i zaboravio na te gužve  na korzou, toliko je to davno bilo.

    A verujem da ova novija generacija ni ne može zamisliti da se tamo još i u sedamdesetim i osamdesetim godinama jedva moglo proći od velike gužve, od velikog broja prolaznika šetača.

    Svako veče je bilo toliko ljudi kao ponekad sada kada se nešto značajno dešava u centru grada.

    Od šest sati uveče do osam nisi mogao ni da nađeš slobodno mesto na Korzou, a posle se svako razilazio po svom izboru.

    Korzo i majmun plac su beli mesta za prva okupljanja mladih, pa se posle odlučivalo gde dalje.

OSTAVITE KOMENTAR