Deca bez pozorišta do daljnjeg

U hladnoj, prašnjavoj i zapuštenoj hali u fabrici „Mladost” glumci „proizvode” u nemogućim uslovima umetnost po cenu svog zdravlja, jer se već četiri godine pozorište renovira.

Da li Dečje pozorište konačno dobija svoj prostor?

Dečje pozorište neće igrati predstave za najmlađe dok ne otopli, jer ne može da zahteva od svoje osetljive publike da sedi u hladnom. Od vremenskih prilika, dakle, zavisi kada će biti dečjih predstava, zato što ovo pozorište već četvrtu godinu nema svoju kuću, ona se renovira, pa glumci probaju uglavnom u prostorijama OKUD-a „Mladost”.

Slika

Marta Aroksalaši Stamenković objašnjava da su se na poslednjoj premijeri predstave „Mi-ši-ko i Mi-ši-san” deca žalila da im je bilo hladno. Osim toga, i glumci se smrzavaju jer, ako se ne greje sala, ne mogu se zagrejati ni njihove svlačionice. Osigurači za struju ne mogu da izdrže veliko opterećenje. Međutim, bez obzira na uslove u kojima rade, prošle godine glumci su odigrali 300 predstava.

Subotičko Narodno pozorište, prema mišljenju kritičara, spada u red onih hrabrih poslenika teatra koji pomeraju granice pozorišne umetnosti, što dokazuju predstave koje su premijerno izvedene, poput „Kukavičluka” reditelja Olivera Frljića ili „Banović Strahinje” u režiji Andraša Urbana. U trenucima kada se pred aplauzom poklone publici, glumci zaborave na višemesečne pripreme predstave u teškim uslovima.

Otkako je 2007. godine srušena, radi renoviranja, zgrada Narodnog pozorišta, ovaj teatar je preseljen u fabriku čipaka i pozamanterije „Mladost”. Trakice se u njoj više ne proizvode, pa napuštena fabrička hala služi glumcima, rediteljima i njihovim saradnicima da „proizvode” pozorišnu umetnost.

– Hala je velika i hladna i nemoguće ju je zagrejati. U stvari, postoji nekakav industrijski kalorifer koji bučno radi, duva i razbacuje prašinu. Dok je uključen zbog buke ne možemo da radimo jer ne čujemo jedni druge. A kada se isključi, hala se odmah rashladi. Čim počnemo probe, već sutradan, neko izostane zbog prehlade. Možda bi ta hala i mogla da se malo dotera i sredi, ali izgleda da ni mi nismo pokazali dovoljno inicijative, objašnjava uslove u kojima rade Vladimir Grbić, glumac Drame na srpskom jeziku.

Slika

Njegova koleginica Vesna Kljajić-Ristović dodaje da im stradaju glasne žice zbog velike količine prašine u vazduhu, i da je to posebno izraženo kada imaju predstave koje zahtevaju veliki fizički napor.

– Teško je raditi u takvom prostoru jer on, jednostavno, nije probna sala. Prašnjavo je, zaudara na memlu, nemamo gde ni da se presvučemo, a ako nam zatreba toalet, onda tako oznojeni sa proba pretrčavamo preko dvorišta do toaleta koji je u užasnom stanju. Zbog uslova u kojima radimo mislim da smo najčešći pacijenti kod našeg lekara za glasne žice. Što je najgore, nema izgleda da će ovo uskoro da se promeni i da ćemo ući u novo pozorište – jada se ova glumica.

Samo jednu predstavu, „Sabirni centar”, probali su izvan fabrike „Mladost”, u bivšoj prodavnici i mesari na Otvorenom univerzitetu. Bilo je hladno, ali tamo bar nije bilo prašine. Glumci kažu da im lakne kada nakon prvih mesec dana probe pređu na scenu „Jadran”, jedinu pozorišnu salu koja je trenutno u funkciji.

I Zoltan Mezei, glumac i rukovodilac Drame na mađarskom jeziku kaže da sa rukovodstvom Narodnog pozorišta stalno razgovara o ovom problemu, ali da zbog nedostatka novca ne može da se nađe drugo rešenje. Inače, iz gradskog budžeta se za podstanarstvo Narodnog pozorišta u fabrici „Mladost” plaća oko 2,5 miliona dinara. Drama na mađarskom jeziku određene donacije dobija i iz Mađarske međutim, kako Mezei objašnjava, one ne mogu da se troše na poboljšanje uslova za rad. Donacije isključivo moraju da se koriste za pojedine pozorišne produkcije i za scensku tehniku, objašnjava Mezei. On je nedavno pozvao odbornike gradske Skupštine da održe sednicu u prostoru gde glumci svakodnevno probaju po dva puta , da bi videli kako im je, mada je uveren da gradsko rukovodstvo zna u kakvim uslovima rade subotički glumci.

Izvor: Politika
Aleksandra Isakov



KOMENTARI

  1. Lansky kaže:

    Za vreme kampanje za rušenje starog Teatra, glumci i uprava Narodnog pozorišta su upregnuti u taj cilj, što su oni razumljivo i prihvatili, jer su mislili da će imati moderno i komforno radno mesto. Sada je svima jasno da će dočekati penziju u najgorim uslovima. Ovde decenije prolete za čas. Prvi projekat za zatvoreni bazen se pojavio krajem šezdesetih. Gradnja je počela 1998. godine i još traje. U zemlji prvaka sveta u vaterpolu i plivanju.

    Slika

  2. djomla kaže:

    Nevezano za temu…

    Kao sportski talentovana nacija, uvek smo najbolji tamo gde su uslovi najgori, jer u tim uslovima rade entuziasti i istinski zaljubljenici u taj sport. Cim se uslovi pocnu stvarati, krece ulaganje, ili drugim recima dovlacenje novca, koji za sobom povlaci citavu jednu plejadu ljudi koji urusavaju sporstki sistem i duh a od toga leba nema. Da smo Nemci bilo bi suprotno.

OSTAVITE KOMENTAR