Ken Ludvig: Mesec iznad Bafala


Event Details


 

Igraju:

Džordž-Ljubiša Ristović
Šarlot-Sanja Moravčić
Rozalind-Ksenija Mitrović
Etel-Vesna Kljajić Ristović
Hauard-Srđan Sekulić
Pol-Igor Greksa
Ajlin-Bojana Milanović
Ričard-Vladimir Grbić

Režija: Darijan Mihajlović
Prevod: Olja Đorđević
Scenograf: Marija Kalabić
Kostimograf: Marko Marosiuk
Kompozitor: Ana Krstajić
Scenski pokret: Mirko Knežević
Inspicijent: Vesna Galešev
Sufler: Goran Grubišić

Reč reditelja

Vodvilj kao forma je za neke pisce, kako je govorio Jovan Hristić, dramski pisac i čuveni teoretičar drame – za nekog izazov, a za nekog izgovor. On je, naime, to govorio za pisce u doba klasicizma i Korneja koji je stroga klasicistička pravila upravo koristio kao izazov da napiše svoja najbolja dela, dok su drugi pisci koristili pravila kao izgovor da su napisali dobre drame.
To se apsolutno može primeniti i na vodvilj.
Nasleđe Labiša i Fejdoa, rodonačelnika ovog žanra, upravo je sadržano u ovom komadu Kena Ludviga. Tako dobro skrojeni komad i dalje je izazov za reditelje, jer je komedija žanr za koji je najteže pisati kritiku. Kada je smešna, postigla je svoj cilj i onda nema prostora za učitavanja značenja. Postići taj most između publike i glumaca, nije mali zadatak. U ovom komadu je prisutno sve ono što jedan fenomenalan vodvilj treba da ima… vrata, viski umesto šampanjca, ljubavnik u ormaru, razgovor gluvih, ponavljanja, bračne peripetije, obrte u toku samo jedne scene i srećan kraj za aktere.
Anri Bergson, čuveni francuski filozof u svojim traktatima „O smešnom“… analizira upravo vodvilj kao primer koliko žudimo za apsurdnim. Shvatanje apsurda i smeh koji proizlazi iz njega – to je pogled na svet oko nas.
Moj svetonazor je takođe zasnovan na apsurdnosti sveta oko nas i kada mi se pruži prilika da to prikažem pozorišnoj publici, ostaje samo zahvalnost subotičkom teatru na tome.



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR