Divanite li bunjevački ?

Govoriti o poreklu Bunjevaca i njihovog jezika, znači podgrevati raspravu koja traje poslednjih sto godina. Za i protiv pripadnosti većem i monolitnom narodu, napisano je puno knjiga i listova. Sama podela u mnogome podseća na neke druge. Gotovo svaki balkanski, a i neki evropskii narodi imaju neku skupinu koja je propustila konstituisanje nacija u prošlosti, i danas za sebe želi eksluzivnost.

Zanemarimo sada to i na ovom mestu pogledajmo kako je izgledao govor bačkih Bunjevaca u 19. veku, pre političkog raskola.

Tu su primeri starog bunjevačkog govora štampanog u novinama ili oglasima tokom 19. veka. Tada to je jezik naroda, uglavnom seoskog, jer obrazovani sloj i plemstvo, školovan u Mađarskoj i Austriji, govore mađarski i nemački. Ne zato što su zaboravili maternji, nego što su to jezici visoke kulture, dok je narodni jezik skromniji i nestandardizovan u smislu kako je to u ono vreme već bio srpski i hrvatski. Zaboravljeni od Zagreba i Beograda, Bunjevci su taj jezik govorili i pisali (i štampali).

Ulaskom u novu kraljevinu 1918. godine, bunjevačko pleme je moralo da se opredeli. U pogledu narodnosti, mogu biti samo Srbi, Hrvati ili Slovenci (ili Jugosloveni). Mnogo osetljivije je bilo jezičko pitanje. Prosvetna politika nove države je takva da učetilji ne službuju u svom kraju nego su razaslati po celoj zemlji. To nikako nije odgovaralo senzibilitetu jedne male etničke skupine, još nacionalno neosvešćene i opredeljene, svikle na svoje narodne učitelje. Politički lider Bunjevaca, Blaško Rajić je iz redova sveštenstva a s obzirom na animozitet Stjepana Radića, vođe Hrvatske seljačke stranke prema kleru, tu treba tražiti razloge distance prema Zagrebu u prvo vreme.

1920. godine, deputacija Bunjevaca ide u Beograd kod predsednika vlade Vesnića, nezadovoljni prekomandama svojih učitelja u druge delove zemlje. Ovaj ih dočekuje vrlo netaktično sa tvrdnjom da "… nismo vas mi zarobili, uvek se možete vratiti Mađarima…" Ako su politički do tog trenutka bili ambivalentni, ovaj događaj je potpuno okrenuo Rajića opozicionom HSSu i Zagrebu. Tu je i početak neslaganja unutar zajednice, koje je prisutno i danas.

 

Stare reklame na bunjevačkom iz 19. veka

U Subatici

U sgradi gymnasijalnoj

Mrtvački koli i svitnjaci

Marino mliko



KOMENTARI

  1. Lansky kaže:

    Pouka za divojke

    Vi divojke… da vam i nekažem da momci većma vole divojke lipog čistog lica nego li one izgorene, pigave, bubuljčave i pokrpave, i zato se mnogo iz među vas nalazi takovih – koje čeznuć za lipotom – onu vrlo škodljivu i pogibljivu i otrovnu tako zvanu „saradžiku“ sastavljaju pa s njom mažu, peru i žuljaju svoj obraz.

    Živa je istina da… te vaše saradžike kožu na obrazu oguli i pomladi, al se i što prije ta lipota uništi, i pokaže se zločin takovog mazanja, jer se od saradžike posli obrazi namrskaju i budu pokrpavi, zubi pocrnu i poizpadaju. Promotrimo samo jednu mladu posli udaje 2 – 3 godine, koja je se sa saradžikom gladila. Ta vam izgleda kao god jedna stara baba, ta taj prokleti otrov saradžike tako joj je namrskao i nagrdio obraze da niko ne može pipoznati da je to ta koja je pre 2 – 3 godine tako krasna i lipa divojka bila, i po ovim se dogodi da vas mužovi , jerboste poružili, ostave i druge lipše ljube, koje su lipotu samo po „Marinom mliku“ zadobile.

    Od toga opasnog maljanja dogodi se još i druge nevolje: kao što je sič u glavi, očima i ostalim obraznim kostima, što više obrazi postanu otečeni, krastavi pa još i ranjavi, a vaše majke misle da ste vi gdigod nagazile, i šta ja znam još koje šta, a to sve sama vaša saradžika prouzrokuje kojem strašne posledice (pokore) još i dan danas oplakivaju.

    Naš veličanstveni kralj je razprodaju saradžike zabranio pod najstrožijom i najvećom kaštigom, ali ako se ipak nađe takovih bezdušnih trgovaca, koji bi vam opet smili nudit i prodavat u potaji, a vi jih odbite i uz prkos najlipšim obećavanjem recite: …

    I za to da se uklonite od takog otrovnog i opasnog mazanja, ja sam proiznašao jednu vrlo izvrsnu ukrašujuću i polipšavajuću likariju za obraze, koju ako će te redovno upotrebljavati …

  2. dasHHa kaže:

    Hehe bravo lansky 🙂

  3. Iby P. kaže:

    Lansky 😎

    Cooool . Izuzetno!!!!!

  4. gost kaže:

    lansky care! 🙂

  5. Boardwalk Empire kaže:

    Respect!!!!

  6. Anonimni kaže:

    Šta je saradžika?!

  7. Kirdžijaš kaže:

    Eto lipe prigode da i snaš Iby usavrši bunjevački.U to vrime su i „mrtačka kola“ bila lipa. Danas to nebi tako kazli jel se odnos prema smrti prominio.Stare žene su znale kas da je „sarana bila zdravo lipa“. Danas bi to bilo morbidno.

    Inače, bunjevački jezik razlikuje 2 pojma: MRTAC, gen. MRCA ili MRTAVAC, gen. MRTAVCA kao što ima brojne (u članku navedene) izraze za mrtačku opremu. To je duh prošli vrimena, danas tako dalek…..

  8. Iby P. kaže:

    Postovani G. Kirdzijas,

    Sa prilikom, prigodom ili bez nje, nemam nameru da se usavrsavam u bunjevackom jeziku, i to ne posebno na ovaj nacin. Kada za to budem imala potrebe ili zelju, naci cu osobu koja ce to adekvatno odraditi.  Dovoljno mi je da ga razumem. Trudim se uvek odgovoriti na nacin koji je svakom podjednako razumljiv, bez prekomernog forsiranja ma kojeg jezika koji se ne smatra zajednickim.

    Ne samo da je nekulturno, nego je drsko i ukazuje na nepostovanje sagovornika. 

    Sa postovanjem, zelim Vam prijatno vece 🙂

  9. Pharmacia kaže:

    :

    Šta je saradžika?!

    Saradzika – vrsta biljke.

    polygonathum multiflorum, familia – liliacea. Saradzika je turcizam, na S-H jeziku se kaze “ Salomonov pecat “ ili „Pokosnica“. Upotrebljava se u medicini i smatra se lekovitom biljkom.

  10. krass 1 kaže:

    Lansky

    Svaka cast!!!

  11. Kirdžijaš kaže:

     

    Iby P.:

    Postovani G. Kirdzijas,

    Sa prilikom, prigodom ili bez nje, nemam nameru da se usavrsavam u bunjevackom jeziku, i to ne posebno na ovaj nacin. Kada za to budem imala potrebe ili zelju, naci cu osobu koja ce to adekvatno odraditi.  Dovoljno mi je da ga razumem. Trudim se uvek odgovoriti na nacin koji je svakom podjednako razumljiv, bez prekomernog forsiranja ma kojeg jezika koji se ne smatra zajednickim.

    Ne samo da je nekulturno, nego je drsko i ukazuje na nepostovanje sagovornika. 

    Sa postovanjem, zelim Vam prijatno vece :-)

     

     

    Jeeeee,snaš Iby što ste vi zdravo bisni.Ko bi s Vama mogo izać nakraj?Bunjevci take žene zovedu „bisnjače“.Ta nemojte ovaj svit koji ovo ode čita pravit bazmegom jel niko nije ni drzak ni brezobrazan,nit prikomirno forsira bunjevački jezik.Ovo je samo ritka prilika da možmo javno divanit našim jezikom.Lansky je dobro kazo da su Bunjevci propuštili povisnu šansu da se nacionalno i jezički homogeniziraju i sad oćedu ekskluzivitet.

  12. jasso kaže:

    Znas kirdzijas meni se cini da si ti jos samo obican ŠILDAN koji je jos uvik na bacinom alovu,a nemas drugog posla nego da tu pametujes,bolje nesto radi od cega ce biti vece koristi.

  13. Behemot kaže:

    hmmm..Iby.P., moderator ne razume!!!…da, da…

  14. i kaže:

    U svakom slucaju sto bi moja zena rekla u bunjevaca -only culture is agriculture!

  15. Morbid kaže:

    Kirdžijaš:

    Stare žene su znale kas da je „sarana bila zdravo lipa“. Danas bi to bilo morbidno.

    sta ja? 😛

  16. Iby P. kaže:

    Lansky: izvanredan zapis  o jeziku i kulturi jezika! Iskrene cestitke.

    Ako neko slucajno nije citao:
    Da se podsetimo:

    George Orwell: Notes on Nationalism (Džordž Orvel : Beleške o nacionalizmu)

    Nacionalizam se ne sme brkati sa patriotizmom. Obe reči se obično koriste u tako neodređenom smislu da se svaka definicija može osporiti, ali čovek mora napraviti razliku između njih pošto su u pitanju dve različite i čak suprotstavljene ideje. Pod „patriotizmom” mislim na privrženost određenom mestu i određenom načinu života za koje čovek veruje da su najbolji na svetu, ali kod njega ne postoji želja da ih nametne drugim ljudima. Patriotizam je po svojoj prirodi defanzivan, i vojno i kulturološki.

    Nacionalizam je glad za vlašću ojačana samoobmanom. Svaki nacionalista sposoban je za najflagrantniju prevaru, ali je takođe — pošto je svestan da služi nečemu što je veće od njega — nepokolebljivo siguran da je u pravu. Nacionalizam je glad za vlašću ojačana samoobmanom.

    Svakog nacionalistu proganja ubeđenje da se prošlost može izmeniti. On provodi deo svog vremena u svetu mašte gde se stvari dešavaju onako kako je trebalo da se dese i preneće deliće ovog sveta u istorijske udžbenike kad god je to moguće. Veliki deo propagandističkog pisanja u naše vreme svodi se na čiste izmišljotine. Materijalne činjenice se zataškavaju, datumi menjaju, citati izvlače iz konteksta i krivotvore tako da im se menja značenje. Izostavljaju se primeri koji, kako se smatra, nisu smeli da se dogode i na kraju se negiraju.“

    Izvor: http://orwell.ru/library/essays/nationalism/english/e_nat

    „Publici“:
    Problem:  hronični nacionalizam, netrpeljivost i mržnja! Znaci problem nije u  PATRIOTIZMU (dva posebna pojma)!! (cast retkim  izuzetcima!)

    Posledica: moralna i finansijska propast drustva! Pitam se: Kako je sedeti na „rusevinama svog zivota“?

    Svakom ko je „veliki nacionalista“: Uzivajte u produktu nacionalizma!Bravo!

  17. ime kaže:

    Gospodine Lansky!                                                                                             Svaka vam čast,  vama je ova naša draga Subotica u venama kao retko kome, jer istorija nisu samo značajni datumi i imena velikih predaka, ove divne priče i slike o jednostavnim i svakidašnjim ljudima i događajima to su u stvari naša prošlost!! Obožavam ih!! Da li ste ikada razmišljali da napravite izložbu od ove vaše kolekcije o našem lepom gradu?

     

     

  18. Lansky kaže:

    Voleo bih da dođe i taj dan, ima predloga i za knjigu, teško mi je da nešto čuvam sa strane jer čim nešto saznam, žurim da podelim na ovaj način. Svaka kuća, svačiji život je jedna debela knjiga ali sve te priče nam promiču kao pesak kroz prste. Tek po nešto se spasi ovako. 
    Istraživanje se nastavlja…

  19. krass 1 kaže:

    ime

    slazem se

  20. ivan kaže:

    Veceras mi rece drugar „mi bunjevci nismo nikad pomadzareni samo zato sto smo bili (i ostali)glupavi i nismo znali naucit madzarski jezik“ Ima nesto u njegovim recima

  21. djomla kaže:

    Konferencija za štamnu određene političke stranke je obrisana i sve što ide uz to. Nemojte svojim prepucavanjima da kvarite tekst.

  22. Kirdžijaš kaže:

    U pravu ste djomla,al onda napravite posebnu temu u vezi ovog saopštenja SRS-a.

  23. zsigul ii kaže:

    djomla:

    Konferencija za štamnu određene političke stranke je obrisana i sve što ide uz to. Nemojte svojim prepucavanjima da kvarite tekst.

    dragi djomla ako ovako gledamo na stvari da brisemo to sto nam se ne svidja ona nikad necemo uspeti da se nadjemo sa dijalogom, jer ovi ljudi koji pisu takve textove zive isto u Subotici,

  24. DoDo kaže:

    zsigul ii:

    djomla:

    Konferencija za štamnu određene političke stranke je obrisana i sve što ide uz to. Nemojte svojim prepucavanjima da kvarite tekst.

    dragi djomla ako ovako gledamo na stvari da brisemo to sto nam se ne svidja ona nikad necemo uspeti da se nadjemo sa dijalogom, jer ovi ljudi koji pisu takve textove zive isto u Subotici,

     

    U potpunosti se slazem!

  25. djomla kaže:

    Dnevno postoji niz saopštenja raznih političkih stranaka koje iz meni nepoznatog razloga uvek imaju nekome nešto da saopšte.

    Mediji su pretrpani raznim saopštenjima i priopćenjima, koji se štancaju po kancelarijama čisto da bi se izašlo u javnost, i čija je poenta da posvađaju narod kako po nacionalnom tako i po verskom i partijskom ključu.

    Međustranačka prepucavanja saopštenjima su ovih dana dostigla samo dno, a tonuće joši dublje kako se izbori budu bližili, jer im vi pridajete pažnju, ili ste i sami deo te propagande.

    Pravo svakog medija je da odluči da li će biti deo toga. Mi nećemo.

  26. DoDo kaže:

    Ispravno,djomla.

  27. Rebalans kaže:

    Poštovani Lansky, sve-sve, ali ne treba preterivati! Nije tačna vaša konstatacija da su Bunjevci posle 1918. mogli biti samo Srbi, Hrvati ili Jugosloveni. Tačno je da  je nova Kraljevina težila jugoslovenstvu, naročito nakon formiranja Jugoslavije (prvo je, je li, bila Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca), ali da su Bunjevci MORALI da budu nešto drugo, zašto bi tada postojala Bunjevačka prosvetna matica (zgrada nekadašnjeg „Zvezda“ bioskopa)? Kasnije, 1933-34. godine agresivni prohrvatski elementi su je preoteli i pretvorili u Hrvatsku maticu. Istina je da su učitelji razmeštani posle 1918-te,, ali to je radila i Titova vlast posle rata, pa zašto to ne spominjete? Jednako ih je to, Bunjevce, pogađalo kao i u Kraljevini, zar ne? Zašto ne pomenete da su komunisti doneli dekret po kojem su Bunjevci, hteli to oni ili ne, svrstani u Hrvate? A za vreme Kraljevine, tačno je, vlast se osiono ponašala i bila netaktična prema Bunjevcima, to je istina, dok su se u Zagrebu – gle čuda! – odjednom setili da imaju „svoj narod“ u Bačkoj, mada im to za vreme Austrougarske i intenzivne mađarizacije Bunjevaca  nije padalo na pamet da ih od nje brane! U vreme mađarizacije, i to je istina, Bunjevci su jedini oslonac imali u Srbiji i u ovdašnjim Srbima. Zato su i jednodušno prihvatili Ujedinjenje. No, čudno je, priznaćete takođe, da Blaško Rajić, umesto da svoj autoritet založi u Kraljevini da se prevaziđu nepravde koje Srbi u novoj državi čine Bunjevcima (obrazovanje, potiskivanje sa funkcija itd.), odjednom okreće ćurak naopako i svrstava se u ekstremne „Hrvate“!? Na žalost, taj njegov postupak dovodi do toga da elitne bunjevačke porodice decu umesto u Beograd sve više šalju decu na školovanje u Zagreb, gde odlaze kao Bunjevci, a vraćaju se kao Hrvati. Na taj način, u do tada uglavnom jedinstveni bunjevački korpus pušten je zloduh podele, jer su oni elitni i dobrostojeći, da ne kažem aristokratija, postali „Hrvati“, a običan narod je ostao veran onome što je bio – uvek i jedino samo Bunjevci! Da li ste ovo znali, gospodine Lansky?

  28. Rebalans kaže:

    Ivane, nije tačno, ne širite glupe priče, Bunjevci su mahom, kao i Srbi, za vreme Austrougarske znali mađarski jezik, jer su morali da ga znaju, i sa učenjem nisu imali problema više nego drugi narodi. Pa ipak, i pored ovladavanja mađarskim jezikom, većina se nije pomađarila

  29. Iby P. kaže:

    Interesantna tema kao i uvek 🙂

    Necu da zalazim ni u kakve debate o tome ko je kako rodjeni sta je bio ali evo jednog primera iz nase prodice:

    Moj otac je krsten kao Dezső. Dosao je II. Svetski rat, i cudom cuda promenila se vlast i prepisali su maticne knjige rodjenih i moj otac je odjednom postao Dezider . Ali rat kao rat, promeni se opet rezim , koji je opet prepisao svoje maticne knjige, i moj otac je jedan dan osvanuo kao Željko .  Moja mama je isto tako prosla: U maticne knjige je upisana po rodjenju kao Katalin, od koje je u isto vreme kada i moj otac postala Kata, dok bi je na kraju neko u maticnom uredu prekrstio u Katarinu . To je bilo sto se imena tice, a jos veca tragedija da su na isti nacin prepisivali i porodicna imena!!! Moj deda je rodjen kao Mate Janos, od koga je postao jedan dan Matevic Ivan, a jadan umro je kao Matijevic Jovan . Iz grada nikad makli nisu, i naravno nekada nije trebalo stalno vaditi izvod iz maticne knjige rodjenih a kad je trebalo na kraju je ispalo da ko se rodio kao X postajo je Y a zavrsio je ko Z. Mnogi su pre II Svetskog rata bili jedno, a posle je druga prica. Jos da dodamo i to da su neki upisani u maticne knjige rodjenih drugih sela, gradova!

    Sad mi onda objasnite kao to ono funkcionise bunjevci su hravati, ili su bili madjari pa su postali hrvati pa opet bunjevci i na kraju neki bunjevci su postali srbi. Generalno je katastrofa i mislim da ce ma ko na ovo tacno odgovoriti sta je dovelo do cega. Traziti identitet je veoma tesko. Predlazem da mnogi malo pogeldaju unazad maticne knjige rodjenih i umrlih svojih predaka – i mislim da ce se mnogi vise nego iznenaditi:)

  30. 1405959764120 kaže:

    Moj kum 1101194265489 je u prvom braku bio sa 26099597654110 ali kako je ona bila mnogo aktivnija on je u poznim godinama mislio da je mudro da se razvedu pa je on nastavio da živi sa komšinicom 1512942654095 sa kojom je inače išao u osnovnu školu. Njegovo mlađe dete 1410963728168 je mnogo bolje govorilo maternji jezik pa je otišlo sa majkom i igrom slučaja posle mnogo godina u belom svetu iznenadna ljubav ga spoji sa ćerkom od kumove druge žene. Ta devojka 0711965740183 je tako stigla u kuću moga kuma kod svoje majke i sa sobom dovela svog momka 1410963728168, sa kojim se i venčala ubrzo posle toga a zapravo je momak došao u kuću svog oca kao njegov zet. Niko ovde ni sa kim nije iste nacije a mnogi imaju mnogo hromozoma koje kad bi u nekom ćupu izmešali ne bi znali koji je čiji. Izmešali se geni i socijalni statusi koje ni Bog ne zna da razmrsi.

    I sada kad ih identifikujemo brojevima sve ima jednu dimenziju ali ako vam ispišem imena nastali bi komentari sve bi prštalo od pameti, sujeta i uvreda. Znalo bi, jer postoje ovde zakonitosti, ili bolje reći – stereotipi, ko koga „kreše“, ko menja prezime, ko daje, ko uzima, ko nasleđjuje ime i tradiciju, ko prima slavu, a ko menja datum za Božić itd…

    Stvarno, šta mislite da pređemo na brojeve umesto imena? Samo da ne bude posle frka između parnih i neparnih?!

  31. djomla kaže:

    Ovo potpisujem.

    Prvo bi nastala podela na parne i neparne, a onda bi se ovi neparni podelili na one deljive sa 3 i one deljive sa 5. Ružno ime bi bilo deljivo sa 17.

    E onda bi se rodio neko koji bi umesto dekadnog, propovedao binarni zapis istih brojeva i njega bi nazavli 10101010111. A vreme bi tada krenula od 0 i išlo bi 0, 1, 10 (2), 11 (3), 101 (4), 110 (5), 111 (6), 1001 (7), 1010 (8), 1011 (9) itd…

  32. Lansky kaže:

    Rebalans:

    No, čudno je, priznaćete takođe, da Blaško Rajić, umesto da svoj autoritet založi u Kraljevini da se prevaziđu nepravde koje Srbi u novoj državi čine Bunjevcima (obrazovanje, potiskivanje sa funkcija itd.), odjednom okreće ćurak naopako i svrstava se u ekstremne „Hrvate“!? Na žalost, taj njegov postupak dovodi do toga da elitne bunjevačke porodice decu umesto u Beograd sve više šalju decu na školovanje u Zagreb, gde odlaze kao Bunjevci, a vraćaju se kao Hrvati. Na taj način, u do tada uglavnom jedinstveni bunjevački korpus pušten je zloduh podele, jer su oni elitni i dobrostojeći, da ne kažem aristokratija, postali „Hrvati“, a običan narod je ostao veran onome što je bio – uvek i jedino samo Bunjevci! Da li ste ovo znali, gospodine Lansky?

    Puno toga na ovu temu ima da se kaže jer je priča  stara sto godina. Blaško Rajić nije jedini koji je promenio političko opredeljenje tih godina. Svetozar Pribićević, politički lider Srba u Hrvatskoj, od najtvrđeg unitariste vremenom je postao saveznik Stjepana Radića i federalista.

    Generalno, najveći razlog razočaranja popa Rajića kao i prečanskih Srba, bila je politika nove države u koju su polagane velike nade. U nivo korupcije, poreski sistem, stepen demokratije…

    Bunjevci su se  podelili i već tada imamo dve „Danice“. Sve što se danas koristi kao municija u raspravi, sve je rečeno još tada, što govori da će teško jedni druge ubediti u skoroj budućnosti.

    Sve je stvar ličnog sentimenta, zagrebački studenti, beogradski studenti, osećanje pripadnosti ovom ili onom kulturnom krugu ili prosto – mentalitetu.

     

    Ima u Subotici sličnih fenomena. Npr „Srbo-Mađari“ i  „Mađaro- Srbi“. Ljudi koji imenom i poreklom pripadaju jednom narodu ali po svom mentalitetu i bliskosti određenoj kulturi, potpuno su ono drugo i tako se i osećaju i otvoreno svrstavaju.

  33. biba kaže:

    tu se spominju reči „naputak“ i „obćinski“?!  Da li vas to podseća u stvari na hrvatrski sa štokavskim narečjem i ikavskim izgovorom?

  34. 1405956764120 kaže:

    U teoriji postoji jedan termin koji zaslužuje da mu se podigne spomenik u Subotici i to tako da se malo potoznu ( potoznuti=mrdnuti u stranu, malo pomeriti ) spomenici koji imaju „mofazno“ napajanje.

    Dakle: AKULTURACIJA.

    Da pojednostavim: proces uzajamnog uticaja, prožimanja, organskog sjedinjavanja, uzajamnog uzimanja i davanja, pravljjenje novih kulturnih entiteta od najboljih elemenata koji su pripadali nekom drugom itd. Akulturaciju odlikuje spontanost, moralna i politička čistota jer se dešava na dugi rok . U tim trajanjima propadaju carstva i kraljevstva, posrću diktature, sporo i teško se rađaju demokratije, boluju i pate od raznih skretanja i deformacija, društvo se transformiše i evoluira, doživljava i revolucionarne traume, kulture se transformišu, neki narodi nestaju pa se pojavljuju njihovi klonovi, odjednom se bude preporodi pa malaksaju i tako u nedogled. Sve to ima neku zakonitu liniju kao što evolucija ima zapisanu trasu .

    Vreme koje se troši na ove društvene transformacije meri se redom veličina: stotine godina za razliku od prirodnih evolucionih procesa kojima treba da se i po milion puta Zemlja okrene oko Sunca da bi majmun počeo da se češlja i nosi košulju.

    I dok sve tako krčka i puši se na ovoj planeti stvara se neki amalgam, neki gemišt, neko novo jedinjenje koje nastaje od malo srpskog, malo mađarskog, malo bunjevačkog, malo hrvatskog . . .ovde na ovoj trpezi . U Tirolu se mešaju drugi začini, u Alzasu se kuva treća čorba, u nekim enklavama i zabitim džepovima Tibeta, Amazona, gudurama Avganistana ili drugim bespućima nema uticaja sa strane, nema zaprške, nema začina, nema mešanja i pogledajte ta društva i njhove degardacije.

    Akulturacija, dragi moji je najbolje što može da nam se desi ali ona je ovde malo izgubila na spontanosti.

    Nekako se namestilo da je „Stipan “ postao vojvođanski “ Mujo“.

    Politički nekorektno: uvek žrtva, uvek u tupom uglu u svakom trouglu u kojem se nađe, uvek pasivan, uvek inferioran, smešan, uvek u nezahvalnoj ulozi i uvek gubitnik bez obzira na njegovu autentičnost i bez obzira na sav šarm koji ima.

    Epilog je da je sve manje onih iz mlađih naraštaja koji pristaju da budu “ Stipani“ i oni se izvlače iz sopstvene kože, uz teške traume njima se presađuje biće, a neko im smišljeno, organizovano sa sponzorima dobacuje merdevine, prebacuje ih u svoju kasarnu, kupa, zaprašuje, vakciniše, regrutuje, uči novim pesmama i himnama, stavlja novu zastavu u ruke . . .

    Zato pokorno stavljam na sto ono što mislim o duhovnom silovanju koje je u punom zamahu u našem gradu i koje ima elemente političkog grupnjaka i spreman sam da otrpim svaku grdnju, ispravku, pohvalu, dopunu, pobijanje, obožavanje, poništavanje. Spreman sam da priznam zabludu i svoju stranputicu ali ako mi na sto istovatite dobe, ubedljive argumente. Sve je to manifestacija akulturacije – procesa koji na dugi rok ima sve elemente progresa.

  35. stormwatch kaže:

    Dico ja cu vam samo nesto kasti! Onaj sto je rekao da je jedini culture za koji Bunjevci znaju – agriculture, mora znat’ da s’ Bunjevci još pre dvisto godina znali za fotografske izraze koji će se počit koristit’ tek sto godina kasnije nakon što su ih oni prvi počeli upotrebljavati, tako da su Bunjevci jedno od NAJNAPRIDNIJIH loza na svitu!

     

    Primer:

    Deran: Braca, oću l’ dobit novaca da iđem u mijanu s društvom!!!

    Braca: Dirane iđeš ti u očin, kad te puknem u te žvalave BLENDE dobićeš ti perlica a ne novaca!!!!!

  36. Magelan kaže:

    djomla:

    Dnevno postoji niz saopštenja raznih političkih stranaka koje iz meni nepoznatog razloga uvek imaju nekome nešto da saopšte.

    Mediji su pretrpani raznim saopštenjima i priopćenjima, koji se štancaju po kancelarijama čisto da bi se izašlo u javnost, i čija je poenta da posvađaju narod kako po nacionalnom tako i po verskom i partijskom ključu.

    Međustranačka prepucavanja saopštenjima su ovih dana dostigla samo dno, a tonuće joši dublje kako se izbori budu bližili, jer im vi pridajete pažnju, ili ste i sami deo te propagande.

    Pravo svakog medija je da odluči da li će biti deo toga. Mi nećemo.

     

    Svaka cast brate! Ne dozvoli bilo kojoj stranci ili ovim nacionalisticki opredeljenim glavama da nam kvare ugodjaj u diskusiji, pogotovo sto takve teme zapocinju najvise oni koji su samo u prolazu ili su dosli ovde igrom slucaja! Niko od njih nije starosedeoc Subotice i neka nas ostave na miru da mi i dalje zivimo u slozi i razumjevanju sa svim narodima i narodnostima koji ovde zivi!Veliki pozdrav i zivio…

  37. Magelan kaže:

    Iby P.:

    Interesantna tema kao i uvek :-)

    Necu da zalazim ni u kakve debate o tome ko je kako rodjeni sta je bio ali evo jednog primera iz nase prodice:

    Moj otac je krsten kao Dezső. Dosao je II. Svetski rat, i cudom cuda promenila se vlast i prepisali su maticne knjige rodjenih i moj otac je odjednom postao Dezider . Ali rat kao rat, promeni se opet rezim , koji je opet prepisao svoje maticne knjige, i moj otac je jedan dan osvanuo kao Željko .  Moja mama je isto tako prosla: U maticne knjige je upisana po rodjenju kao Katalin, od koje je u isto vreme kada i moj otac postala Kata, dok bi je na kraju neko u maticnom uredu prekrstio u Katarinu . To je bilo sto se imena tice, a jos veca tragedija da su na isti nacin prepisivali i porodicna imena!!! Moj deda je rodjen kao Mate Janos, od koga je postao jedan dan Matevic Ivan, a jadan umro je kao Matijevic Jovan . Iz grada nikad makli nisu, i naravno nekada nije trebalo stalno vaditi izvod iz maticne knjige rodjenih a kad je trebalo na kraju je ispalo da ko se rodio kao X postajo je Y a zavrsio je ko Z. Mnogi su pre II Svetskog rata bili jedno, a posle je druga prica. Jos da dodamo i to da su neki upisani u maticne knjige rodjenih drugih sela, gradova!

    Sad mi onda objasnite kao to ono funkcionise bunjevci su hravati, ili su bili madjari pa su postali hrvati pa opet bunjevci i na kraju neki bunjevci su postali srbi. Generalno je katastrofa i mislim da ce ma ko na ovo tacno odgovoriti sta je dovelo do cega. Traziti identitet je veoma tesko. Predlazem da mnogi malo pogeldaju unazad maticne knjige rodjenih i umrlih svojih predaka – i mislim da ce se mnogi vise nego iznenaditi:)

     

    Ovo sto ste napisali gospodjo Iby je dokaz da je u sve umjesana politika.Kad su u Subotici vladali Madjari bilo je jedno,posle u kraljevini SHS drugo,posle rata trece i tako. Cinjenica je da su Bunjevce svi svojatali za svoje tokom povjesti, nazivali su nas svakako i naravno sve je to bila politika! A porijeklo Bunjevaca se zna, zna se ko su, odakle su dosli i kojem narodu pripadaju. To je cinjenica i postoje dokazi o tome. Ja ne bi ulazio previse u objasnjavanje jer bi se oduzilo a na zalost dosta Bunjevaca ne moze da prihvati cinjenicu kojem narodu pripada jer je naravno politika opet ucinila svoje a neko je valjda i nepismen po malo i tvrdoglav pa tera inat ali ocito samom sebi…

  38. Kertvaros kaže:

    Rec  „BLENDA“ je germanizam potice od nem. glagola  „blenden“ i ima visestruko znacenje npr. zaseniti, sakriti, bljesnuti, zakloniti itd. U nasim krajevima se koristi vec vekovima u razlicitim konstelacijama i strukama, recimo u gradjevinarstvu, stolariji i sl. U foto-tehnici se upotrebljava od 19-tog veka i usla je u gotovo sve jezike.

  39. Rebalans kaže:

    Lansky:

    Rebalans:

    No, čudno je, priznaćete takođe, da Blaško Rajić, umesto da svoj autoritet založi u Kraljevini da se prevaziđu nepravde koje Srbi u novoj državi čine Bunjevcima (obrazovanje, potiskivanje sa funkcija itd.), odjednom okreće ćurak naopako i svrstava se u ekstremne „Hrvate“!? Na žalost, taj njegov postupak dovodi do toga da elitne bunjevačke porodice decu umesto u Beograd sve više šalju decu na školovanje u Zagreb, gde odlaze kao Bunjevci, a vraćaju se kao Hrvati. Na taj način, u do tada uglavnom jedinstveni bunjevački korpus pušten je zloduh podele, jer su oni elitni i dobrostojeći, da ne kažem aristokratija, postali „Hrvati“, a običan narod je ostao veran onome što je bio – uvek i jedino samo Bunjevci! Da li ste ovo znali, gospodine Lansky?

    Puno toga na ovu temu ima da se kaže jer je priča  stara sto godina. Blaško Rajić nije jedini koji je promenio političko opredeljenje tih godina. Svetozar Pribićević, politički lider Srba u Hrvatskoj, od najtvrđeg unitariste vremenom je postao saveznik Stjepana Radića i federalista.

    Generalno, najveći razlog razočaranja popa Rajića kao i prečanskih Srba, bila je politika nove države u koju su polagane velike nade. U nivo korupcije, poreski sistem, stepen demokratije…

    Bunjevci su se  podelili i već tada imamo dve „Danice“. Sve što se danas koristi kao municija u raspravi, sve je rečeno još tada, što govori da će teško jedni druge ubediti u skoroj budućnosti.

    Sve je stvar ličnog sentimenta, zagrebački studenti, beogradski studenti, osećanje pripadnosti ovom ili onom kulturnom krugu ili prosto – mentalitetu.

    Ima u Subotici sličnih fenomena. Npr „Srbo-Mađari“ i  “Mađaro- Srbi“. Ljudi koji imenom i poreklom pripadaju jednom narodu ali po svom mentalitetu i bliskosti određenoj kulturi, potpuno su ono drugo i tako se i osećaju i otvoreno svrstavaju.

    Tako je, Lansky, u pravu ste, ali sve se može relativizovati, pa reći i da Blaško Rajić nije bio jedini koji je promenio mišljenje, nego i Svetozar Pribićević, itd. Ali ja govorim o BLAŠKU RAJIĆU i koliko je uticao da se Bunjevci tada kroatizuju za razliku od prethodnog (ne)uspelog mađarizovanja! Blaško Rajić je bio „narodni pop“, znači ugledan u narodu, postoji mnogo anegdota o njemu kao izuzetnom i duhovitom čoveku ne samo svešteniku. On je imao velike zasluge za opredeljivanje Bunjevaca 1918-te, i kada je došlo do problema za njih u novoj Kraljevini, mogao je na vrlo visokom mestu da utiče da se ti problemi reše. Jer, nije tačno da su Bunjevci iz svih službi isterani, uostalom gradonačelnik Ivković-Ivandekić bio je Bunjevac, upravnik bolnice, itd. da ne nabrajam. Dakle, mogao je Rajić da nešto preduzme ako je bio nezadovoljan, jer je imao zasluge itekakve, renome, bio je rečit, energičan, u najboljim godinama…Ali, on se priklonio Zagrebu, i tamo povukao bunjevačku aristokratiju. Taj uticaj Zagreba koji, ponavljam, za vreme mađarizacije iako je bio U ISTOJ DRŽAVI (Austrougarskoj), nije prstom mrdao da zaštiti „svoj narod“ u Bačkoj, išao je preko katoličke crkve. Sve u svemu, da ne dužim, a imalo bi šta da se piše, Blaško Rajić je išao toliko daleko da se kasnije slizao sa komunistima i postao prvi njihov funkcioner u Subotici (nekakav Odbor, šta li, ima na spomen-tabli na njegovoj kući pored Kerske crkve – ako još postoji tabla!). Zašto Blaško Rajić baš sa komunistima, koji su odmah po dolasku na vlast izbrisali Bunjevce sa spiska naroda i naredili im dekretom da se izjasne kao Hrvati? Pretpostavljam, možda upravo zbog toga.

  40. Lucky Luciano kaže:

    Po lingvistici ne postoji ni bunjevacki kao ni crnogorski, bosnjacki itd…Cak ni hrvatski jezik ne postoji…Sve se to svodi pod srpski jezik ili srpsko-hrvatski!
    Sve ostalo su dijalekti. Zasto ne postoji australijanski, americki, brazilski, kolumbijski, meksicki jezik? Razmislite malo i nemojte da sirite sovinizme bez osnova 😎

  41. PANONICUS kaže:

    Ej salasi na severu Backe………….

  42. PANONICUS kaže:

    Dokle je lepote ,bice i divljenja….

OSTAVITE KOMENTAR