Dizel sa subotičkih njiva

Sa njiva subotičkih ratara stiže nafta koja se koristi uglavnom u Holandiji, Nemačkoj i Slovačkoj. Uljana repica, iz koje se preradom dobija biodizel, postaje sve atraktivnija ratarska kultura nakon odluke Evropske unije da procenat biodizela u dizelu poveća sa dosadašnjih pet na obaveznih 10 odsto.

 

– Čovečanstvu je na godišnjem nivou potrebno 14 miliona tona uljane repice, a ove godine zbog agroekoloških uslova prinosi su manji i nedostaje preko četiri miliona tona. Procenjuje se da će najmanje u naredne dve godine uljana repica biti izuzetno tražena kultura. Zemlje u našem okruženju su već setvenim planom povećale površine koje treba zasejati uljanom repicom, tako će je Mađari sejati na 350.000 hektara, Rumuni na 400.000 hektara, a Poljaci na 800.000 hektara. Poljsku ističem jer je pre 15 godina bila tamo gde smo mi sada, odnosno imala je 12.000 hektara pod uljanom repicom – objašnjava nam Željko Kovač, inženjer tehnologije i direktor firme „Konfido tim”.

 

Srbija nema za sada zvanični setveni plan za sezonu 2011/2012. godinu, ali procenjuje se da će pod uljanom repicom biti oko 15.000 hektara, i to pretežno u Vojvodini. Samo u subotičkom ataru u poslednjih pet godina povećana je setva uljane repice pa se od početnih 240 hektara stiglo do 6.500 hektara, mada je, kako kaže Kovač, planirano čak 10.000 hektara. Svaki hektar uljane repice gazdinstvu može da donese u proseku oko 2.250 evra, što je gotovo dvostruko više nego da je njiva zasejana pšenicom, i nema sumnje da je ova računica presudna u opredeljivanju ratara.

 

– Prinosi uljane repice kreću se od pet do sedam tona po hektaru, a cena tone je 450 evra, pri tome to je prosečno zahtevna kultura. Na širenje njenih zasada uticala je edukacija poljoprivrednika, stvaranje novih hibrida koji su otporniji na štetočine i bolesti, ali i činjenica da su ratari u međuvremenu nabavili i potrebnu mehanizaciju za žetvu – objašnjava Kovač.

 

Deficit u energentima, kaže nam direktor „Konfido tima”, oseća svaka industrijski razvijena zemlja, pa se tamo i brže okreću alternativnim izvorima energije. U našoj zemlji gotovo da nema otkupljivača uljane repice, kao zainteresovani pojavljuju se samo „Viktorija grupa” i uljara „Banat” kod koje povremeno plasiraju višak roda, ali zato unapred imaju dogovorenu prodaju sa otkupljivačima iz Holandije, Nemačke i Slovačke.

 

– Uljana repica je jedna od retkih kultura kod koje već imamo projekciju da će se njena cena u julu naredne godine povećati u odnosu na postojeću, a koja se ove godine kretala i do 470 evra po toni. To su cene i uslovi koje malo koja druga ratarska kultura može da ostvari – kaže Kovač.

 

Aleksandra Isakov

Politika



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR