Dobar čovik Pere

Radio je Pere, od malena. Ko malog otac ga je pogodio služiti kod gazda Paje i žene mu Matilke. Tu je Pere prvo čuvo guske, pa kasnije i svinje,krave,ovce.

Jednog lita kad je već staso i počo raditi na mašini vršalici, upozno je lipu, njegovi godina divojku Mariju.

Obaško je bila lipa Marija i tilom i dušom, blage riči i prilipog pogleda osvajala je svakog sagovornika.

Kad je došlo vrime vojske Peru su na visitaciji (regrutaciji) odredili za mornara. Tri godine je Pere služijo na brodu ploveći svudak po Jadranskom moru i uvik misleći na svoju Mariju, kojoj je uvik za vrime plovidbe u slobodno vrime piso pisma koja je slao oma čim bi brod digod pristo u kaku luku.

Kad se vratijo iz vojske posli tri godine koliko su mornari u to vrime služili vojni rok, gazda Pajo ga oma pito „Pere? Marija te sačekala, bila ti verna cilo ovo vrime. Misliš se ti ženiti?“ Pere je ku iz topa odvalijo DA.

„E onda ću ti ja opravit svatove i daću vam onaj moj salaš na dolu i ta tri jutra piska pod salašom, pa se kućite lagano. Zavridili ste obadvoje dobri moj Pere“

Kako je obećo, tako je gazda Pajo i uradijo. Pere i Marija su počeli živit na salašu, pomalo se kućili i na red su stigla i dica. Krstili su ji nedugo posli rođenja imali su: Antuna, Paju i Ivana. Tri lipa sinčića.

Jedared gazda Pajo vikne Peri „Pere ajd ostavi to, ajde vamo“

Pere dođe, i kaže mu gazda Pajo „ evo vidi, znam da nemaš svinjče za klanje biraj od ovi iz obora jednog kojeg oćeš i opravi disnotor triba ona tri momčića naraniti“ Malo sramežljivo Pere izabere ranjenika od niki podrug metera i kaže čim zaladi oma će klat. Tako je i bilo.

svinja

Jedan dan kad nije bilo tušta posla, stane Pere prid bać Paju i kaže „ Gazda, ja bi sutra klao ono svinjče što ste mi dali“ .

„Eeee derane moj, da nisi zavridijo nebi ga dobijo i da ti oma kažem nećeš mi ga odrađivati to ti za sve ove godine virnog služenja kod mene“. Sutradan rano ujtru stigo Pere s prvim kukurikanjem pivaca otreso dupli fićok sa gazda Pajom i sa ostalim rabadžijama i u obor, oma zaklali svinjče , bacili na špediter i pravac u do na salaš.

Latili se Marija i Pere , raspravili svinjče, nadili i divenice, pržu žmare, loži se u katlanku.

Kad jedared čuju pismu i svirku. Kad na kapiji na špediteru gazda Pajo niki harmonikaš i osam rabadžija što su taj dan sikli trsku malo dalje od Perinog salaša na dolu. Kad su poskakali sa špeditera ku kobo med piliće, oma se latili da njim se pripravi da koštaju divenice, pa žmare, pa ovo pa ono. Pa livaju furtom vina,bać Pajo se prvo nećko dok ga nije uvatilo vino onda se niki i on latijo ila. Sve u svemu oni su pojili baš fajin, onaki nadrti od vina nisu marili nizašta.

Kad su se razišli oko ponoći, Pere i Marija glede hamaha ninjim ostalo malo za čorbu košćura i dvi tri divenice, ovi lotroši pojili onaki odrti skoro sve.

Nije Pere siroma ni spavo neg u četri ujtru na poso kod bać Paje. Oni što si bili sinoć kod njeg i skoro mu pojili sve još onaki neotrižnjeni furtom žackaju Peru „ jal Pere? Šta kažeš? Ovake lipe vašange sa svirkom još nisi imo? „ Pere se samo nasmije i šta će, klama dalje, primoren al i povriđen ovakim neljuckim ponašanjom.

Vidi gazdarica Matilka za užnom da štogod nije u redu. Pita Peru šta je, ovaj kaže ništa. Ona uzela i očla na salaš kod Marije, kad Marija u plač kad je vidila je i sve joj izdivani.

Vratila se snaš Matilka na salaš i direktno med radnike, Peru pošalje kući ove lotroše otpušti taj dan bez nadnice i direktno u sobu a bać Pajo hrče još od sinoć. Drekne snaš Matilka i probudi ga. Nije Pajo ni oči redovno otvorijo a Matilka njemu i sunce i sve po spisku. „Kako ti samo grijota nije? Ta dica nemadu sad šta isti!!! Ti si nečovik!!! Ujtru iđeš na ispovid i dalje će mo viditi ovo je od Boga grijota!!!

Ustali ujtru, pojavili se radnici med njima i Pere. Bać Pajin kočijaš uprego kobilu i snaš Matilka i bać Pere odu u Crkvu i kažu radnicima da čistu avliju dok oni nestignu.

Kad su se vratili iz Crkve svi sagnute glave samo snaš Matilka dignutog čela drekne „Svi vi ode bitange nijedne!!! Sram vas bilo!!! Od male dice ste pojili, zalogaj iz usta njim oteli“ „ Sad lipo vaćajte dva ranjenika koja Pere izabere i nemoj Pere slučajno da budne u ta dva komada manje od tristo kila, zakoljite ji i dvojca iđite sa Perom na salaš i sve lipo odradite i da niste slučajno zalogaj jedan uzeli“

Tako je i bilo, i još je snaš Matilka očla i sa Marijom pekla fanke a kad su ona dvojca odradili veći deo posla onda ji snaš Matilka otirala na salaš da se javu gazda Paji i da vidu šta triba raditi.

„ E sad će mo mi sist i isti, ajte dico vama prvo da navadi snaš Matilka vi ste naša dica a one bitange nek se nauču reda ko i onaj moj, eno ga od sramote nesmi doći a popo mu odsiko pokoru da šest nedilja mora postiti“

A ti Pere imaš ti šest nedilja plaćeno da sidiš kod kuće sa ženom i dicom i da pleteš košarove. Pere zavridijo si.

 



KOMENTARI

  1. Jablan kaže:

    Čestitam i na leksiki, temi i na bunjevačkom jeziku.

  2. Gornjak kaže:

    @JABLAN. Fala vam lipo na ričima podrške. Moramo čuvat našu ikavicu.

  3. Goldie kaže:

    Zdravo lipo napisano i drago mi je što svake nedilje pročitam Vaše priče koje nas site na teška ali lipa vrimena naših didova i roditelja.

  4. pajo kaže:

    Lipo

  5. Višnjevčanin kaže:

    Odavno nisam pročitao ovako dobru i zanimljivu priču ! Njenu lepotu uzdižu i divni karakteri, posebno lik moralno snažne i beskomromisne Matilke. Iako su mi dalji koreni južnjački( potomak sam „dođoša“ posle Prvog svetskog rata), zavoleo sam ikavicu i Bunjevce jer su od početka bili SJAJNI susedi emotivnih ( da ne kažem PATETIČNIH gorštaka. Oni koji su imali snage da se menjaju (u pozitivnom smislu), puno su toga dobrog i lepog naučili od svojih novih suseda. Gornjaku iz Tavankuta želim mnogo uspeha u ovom poslu i svako dobro.

  6. Marabunjevka kaže:

    Lipo je citati ovakve citate pisane ikavicom

  7. Gornjak kaže:

    Dobri ljudi,iskreno sam dirnut. Nemožem povirovati da sam svojom pripovitkom izazvo ovaku ampu lipi komentara. Svima Vam od srca želim svako dobro.Fala vam lipo svima.

OSTAVITE KOMENTAR