E 4 : Deponija je glavni zagađivač Palića

Grupa eksperata E4, koja je ovih dana predstavila novu ideju sanacije jezera zajedno u paketu sa sanacijom gradske deponije tvrdi da je najveći problem ozdravljenja  jezera Palić – nesloga i neznanje.

 

Miljan Vuksanović, idejni menadžer ovog posla (nazvan „Kompleksan program uklanjanja sedimenta iz jezera Palić sa paralelnim zatvaranjem gradske deponije“), tvrdi da bi se Palić za kratko vreme mogao oporaviti i privući investitore, koji bi od njega mogli napraviti vrlo atraktivnu turističku destinaciju, sa ogromnim ekonomskim i ekološkim benefitima.

 

„Potrebno je, međutim, krenuti sa poslom, koji niko osim Subotičana i Palićana neće i nema interesa da uradi. Novac bi se mogao lako naći, postoje razni izvori i metode da se zainteresuju i građani i investitori za tako nešto, samo ako se zaista želi“, navodi Vuksanović.

 

Centralna tema novopredstavljenog ekološko-ekonomskog projekta podrazumeva saniranje stare gradske deponije, koja je već 2006. godine trebalo da bude zatvorena, uz pomoć mulja izvađenog iz jezera. Gradska deponija će morati da funkcioniše još dve-tri godine, jer regionalna još uvek nije dovršena (a ni započeta), a već sada je apsorpciona moć tla blizu zasićenosti. Osim toga, sa površine od oko desetak hektara, koliko obuhvata deponija, pri padavinama se slivaju štetne materije u zemlju, koje podzemnim kanalima, budući da se deponija nalazi u starom koritu jezera i povezana je sa Palićem, odlaze upravo u jezero. Stoga se može smatrati da je deponija jedan od glavnih zagađivača jezera, o čemu nema ni reči u studiji „Jaroslava Černog“, što je i jedna od velikih zamerki tom projektu, kažu u Grupi E4.

 

„Problem sa deponijom bi svakako došao na red hteli mi to ili ne, a i EU bi nas na to primorala, tako da već sada treba razmišljati o tome, jer vrlo brzo može biti kasno“, ističe Vuksanović.

deponijaSubotica

Čitava ideja predloženog projekta svodi se na vađenje mulja iz dela jezera, koje bi cevovodima bio odvođen do deponije, gde bi se dehidrirao, a zatim se tako oceđen odlagao na površinu deponije, dok bi pročišćena voda išla nazad u jezero. Mulj bi predstavljao zaštitni sloj kao tampon zona pri odlivanju kišnice, a na deponiji bi bili postavljeni sistemi za vađenje metana iz dubljih slojeva, iz kojeg bi se dobijala električna ili toplotna energija. Na Paliću već postoji refuler za vađenje mulja, koji zahteva izvesne popravke, kao i cevovodi do deponije.

 

„Čitav posao sa analizama i projektima koštao bi oko dva miliona evra, s tim što se treba imati na umu krajnji efekat – sa čistijim jezerom vrlo brzo bi se našli investitori, koji bi od Palića, mesta sa zavidnim istorijskim i turističkim nasleđem, i velikim prirodnim potencijalima, stvorili vrlo unosnu ekonomsku destinaciju. S druge strane, struja koja bi se dobijala od metana sa desetak hektara deponije, što je već uobičajena praksa u svetu, godišnje bi mogla doneti blizu milion evra i to bi na neki način otplaćivalo uloženo. A izvori sredstava za ovakve projekte postoje – kroz evropske fondove, koji podržavaju ekološke projekte, kroz strane investicije, ali i municipalne obveznice, jer bi i neki građani našli svoju računicu da ovo potpomognu“, napominje Vuksanović.

Grupa E4 će svoju ideju uskoro predstaviti gradskim odbornicima, te ostaje da se vidi koliko se sluha ima za građanske ideje i inicijative, i koliko se „strateški projekti“ mogu osloboditi politike.

 

 

 



KOMENTARI

  1. No comment kaže:

    joooooj…..

     

     

OSTAVITE KOMENTAR