Enterijer Narodnog pozorišta

Idejni projekat enterijera starog dela pozorišta uradio je Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica tokom 2010.godine. Na osnovu tog projekta, deo starog pozorišta se restaurira kao u periodu 1854 -1907. godine, kompletno sa enterijerom na osnovu zatečenog stanja pre početka sanacije i dostupne arhivske dokumentacije iz tog perioda.

 

Stari deo objekta čini: 6 stubova, ulazni hol, reprezentativno stepenište, bočni foaje prema trgu, gotovo simetričan deo prema Korzu, a na spratu balska dvorana i crveni foaje. Ti delovi pozorišta će biti restaurirani u period od 1854. do 1907. godine.

 

Ulazni hol (nekada Yufest), foaje u prizemlju, centralno stepenište i crveni foaje neće bitno izmeniti svoj prepoznatljiv izgled. Naknadno dodati neprimereni elementi će se ukloniti, a čitav prostor će dobiti jednostavne elegantne klasicističke linije, sa svodovima, ivičnim pilastrima i horizontalnim vencima jednostavne profilacije.

 

Ukrasi Narodnog pozorišta
Slika

Slika

Izgled centralnog stepeništa pre restauracije
Slika

Trenutni izgled, na kom se mogu uočiti samo stubovi, ali ne i stepenište koje je rastavljeno i sklonjeno sa gradilišta
Slika

Samo stepenište će se vratiti u izvorni oblik, međutim prostor oko njega će da pretrpi određene korekcije. Korekcije su uslovljene dogradnjom novog dela pozorišta, kao i zahtevima savremenog funkcionisanja teatra. Na nivou prizemlja je planirana veza stepenišnog prostora starog i hola novog pozorišta. Uz ovaj prostor prema Korzu predviđen je lift za osobe sa invaliditetom.

Detalj starog ali i novog stepeništa
Slika

Deo prema Korzu, koji je izvorno pripadao hotelu, dobija novu namenu. U prizemlju će biti smeštena knjižara,dok je na spratu iznad nje planiran mali pozorišni muzej. Na predlog Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda, podrum ispod objekta je produbljen i projektovan za pozorišni klub ili neku sličnu ugostiteljsku funkciju. U krovnom delu će biti smeštene instalacije, a tu je mesto našao i galerijski prostor.

 

Balska dvorana

 

Najveće promene će se desiti u balskoj dvorani koja je 80-tih godina 20. veka pretvorena u tzv. „Malu salu“ odnosno crnu kutiju. Ovaj najreprezentativniji prostor starog dela pozorišta treba da dobije namenu višefunkcionalne sale. Balska dvorana se rekonstruiše na osnovu originalne projektne dokumentacije, elemenata sačuvanih na licu mesta i analogije sa sličnim prostorima iz druge polovine 19. veka. Monumentalnost ovom prostoru treba da daju pilastri sa korintskim kapitelima, veliki prozori što gledaju na trg, pod izveden u intarziji i plafon sa dekorativnim gipsanim rozetama.

Slika

U balskoj dvorani koja se nalazi u zaštićenom delu objekta na spratu, nalaziće se 6 staklenih lustera, od kojih su dva centralna većih dimenzija i četri bočna manjih dimenzija.

Slika

Ulaz u balsku dvoranu se nalazi suprotno od prozora koji gledaju na trg
Slika

Prozori koji gledaju na trg
Slika

Pogled sa trga na blasku dovranu na spratu
Slika



KOMENTARI

  1. gost kaže:

    Nece biti naziva pozorista na latinici, tj. hrvatskom jeziku koji je sluzbeni jezik Grada???

  2. lo kaže:
    gost napisao:Nece biti naziva pozorista na latinici, tj. hrvatskom jeziku koji je sluzbeni jezik Grada???

    Nece

  3. jasmina kaže:
    gost napisao:Nece biti naziva pozorista na latinici, tj. hrvatskom jeziku koji je sluzbeni jezik Grada???

    Evo ga sad! :^)

  4. Lansky kaže:

    Službeno gledano, latinica je jedno od dva srpska pisma. Stari naziv je bio latinični. Kako god bude na Pozorištu i na drugim institucijama, sledi nam teranje maka na konac. Ulične table koje su bile ispisane velikim latiničnim slovima koje su svi razumeli, sada su usitnjena do bismisla. Nema nam spasa.

  5. ixilyn kaže:

    Zanimljivo je koliko se ljudi brinu oko manje vise nevaznih pitanja! Ja ipak mislim, da je pravo pitanje kada ce radovi biti zavrseni na nasem "starijem" i "lepsem" pozoristu. Ili cemo mozda, nasim buducim genercijama ostaviti jedan lepi betonski kostur, kao spomenik nasem maloumnom vremenu?

  6. jasmina kaže:
    Lansky napisao:Službeno gledano, latinica je jedno od dva srpska pisma. Stari naziv je bio latinični. Kako god bude na Pozorištu i na drugim institucijama, sledi nam teranje maka na konac. Ulične table koje su bile ispisane velikim latiničnim slovima koje su svi razumeli, sada su usitnjena do bismisla. Nema nam spasa.

    Slazem se, ali je neverovatno sta neki ljudi zapazaju. Ja nisam ni primetila da nema latinice, a iskljucivo latinicom pisem. Ne hrvatski doduse. Srpski, ali latinicom. Mozda bi i ta varijanta trebala da se nadje iznad stubova, ako moze da se sabije tamo. :D

    ixilyn napisao:Zanimljivo je koliko se ljudi brinu oko manje vise nevaznih pitanja! Ja ipak mislim, da je pravo pitanje kada ce radovi biti zavrseni na nasem "starijem" i "lepsem" pozoristu.

    I sa ovim se slazem, sve do "starijem i lepsem". Dosta vec sa tim! Bilo je staro, ali ne i lepo. Barem ne zadnji deo.

  7. dasHHa kaže:

    Najpametnije latinski ispis theatrum i svi sretni i zadovoljni :p

  8. jasmina kaže:
    dasHHa napisao:Najpametnije latinski ispis theatrum i svi sretni i zadovoljni :p

    :yes:

  9. djomla kaže:

    Ako je u čitavom ovom tekstu najatraktivniji natpis na renderu, onda sam tekst džaba pisao.

  10. EagleX kaže:

    Mene interesuje da li postoje renderi za Velike stepenice i onaj hol gde je bio Yufest.

    A sto se tice samog projekta balske dvorane, ja sam zadovoljan, ja sam se skroz oprostio od Velike scene tako da sva ocekivanj ulazem u ovaj deo pozorista (originalan).

  11. Gost kaže:

    Molim lepo, na trenutak se odvežite od sidra i razmišljajte o tome da li je baš potrebno ispisivati tu firmu iznad stubova.
    – da li ta institucija mora da ima ispisanu firmu ? Razumeo bih da je javni zoalet pa da se ljudi lakše orijentišu kad ih hvata žurba i da to bude na mnogim jezicima ili obeleženo jednim simbolom koji ceo svet razume.
    – ako neko zna taj meni nedokučivi razlog zbog kojeg mora da bude ispisana firma onda da li mora da stoji i taj pridev NARODNO ? Možda bi moglo da piše POZORIŠTE .
    – na koliko jezika treba da piše to što mora da piše i na koliko pisama?
    – glavno moje pitanje glasi: kakav je to đavo ophrvao ovaj grad, kakvi to kolektivni kompleksi muče duh ovih ljudi koji nemaju pametnija posla niti pametniju ideju nego da traže da se na raznim jetzicima krste ulice, institucije, događaji… da li su još negde videli taj gulaš od jezika u onim sredinama gde žive mnoge nacije i to više nacija nego u Subotici. samo u vvojvodini i ovde u Subotici se uporno tera ta teza o bogatstvu različitosti, zaboga ljubav među nama je istinska i nebeska ali u toj raskoši od različitosti ubi nas siromaštvo tolerancije. Izvinite, ali gde je ta tolerancija kad svako zapeo za svoje pismo, svoj jezik, svoju kulturu , udarila pena na usta kad se traže pare za sebe, mesta u uzpravnim odborima za svoje institucije…
    Na koliko jezika treba da se ispiše firma teatra u Beerlinu, Parizu, Londonu, Njujorku , Zagrebu, Beogradu . . .
    Kad bi sa toliko žara i snage isterivali pravdu i istinu o tome zašto posao nije urađen i KOLIKO PARA JE POTROŠENO I GDE SU CIGLE I DRUGI MATERIJAL, i ko je uzeo pare, sa koliko snage se isteruje pitanje jezika i pitanje takozvanih nacionalnih drama možda bi pozorište bilo završeno, možda bi vlast bila malo odgovornija , možda bi imala malo respekta prema javnosti.
    Ovako, nama ostaje da jedni drugima vadimo prednje zube zbog toga šta će pisati na pročelju te zgrade, jedini problem je što nemamo zgradu .

  12. djomla kaže:

    EagleX, nisam dobio rendere za foaje, kao ni za prostor oko stepeništa. Ali mozes da zaključiš da će biti u stilu balske dvorane tj. kako je izgleda u drugoj polovini 19. veka, bez sanka Yufesta i drugih elemenata koji su naknadno ugradjeni u prostor.

  13. ixilyn kaže:
    jasmina napisao:

    Lansky napisao:Službeno gledano, latinica je jedno od dva srpska pisma. Stari naziv je bio latinični. Kako god bude na Pozorištu i na drugim institucijama, sledi nam teranje maka na konac. Ulične table koje su bile ispisane velikim latiničnim slovima koje su svi razumeli, sada su usitnjena do bismisla. Nema nam spasa.

    Slazem se, ali je neverovatno sta neki ljudi zapazaju. Ja nisam ni primetila da nema latinice, a iskljucivo latinicom pisem. Ne hrvatski doduse. Srpski, ali latinicom. Mozda bi i ta varijanta trebala da se nadje iznad stubova, ako moze da se sabije tamo. :D

    ixilyn napisao:Zanimljivo je koliko se ljudi brinu oko manje vise nevaznih pitanja! Ja ipak mislim, da je pravo pitanje kada ce radovi biti zavrseni na nasem "starijem" i "lepsem" pozoristu.

    I sa ovim se slazem, sve do "starijem i lepsem". Dosta vec sa tim! Bilo je staro, ali ne i lepo. Barem ne zadnji deo.

    Sada o ovom ja nebih preterano diskutovao. No morao bih primetitida nas narod mora da je toliko bogat istrijom ili toliko glup da rusi kulturno istorijski spomenike. Zalosno je to da neko to opravdava ovakvim ili slicnim recenicama.

  14. Tomislav kaže:

    Nadam se pre svega sto skorijem zavrsetku gradnje pozorista, a sto se tice natpisa, slazem se da bi latinski naziv bio najbolji, a ako neko bas hoce, uvek se moze kod ulaza staviti neka tabla sa trojezicnim natpisom. Ako vec mora biti gore, onda scu se ipak sloziti da treba da bude trojezican. Kad su vec srusili taj deo, pa ce ga ponovo graditi neka onda stave na tri jezika, pa ce svi biti zadovoljni.

  15. jasmina kaže:
    ixilyn napisao:Sada o ovom ja nebih preterano diskutovao. No morao bih primetitida nas narod mora da je toliko bogat istrijom ili toliko glup da rusi kulturno istorijski spomenike. Zalosno je to da neko to opravdava ovakvim ili slicnim recenicama.

    Ja sam, i te kako za ocuvanje kulturno istorijskih spomenika. Medjutim, kada je Pozoriste u pitanju, moj komentar je bio da zadnji deo nije bio lep. To je moje misljenje o izgledu fasade, a ne podrska rusenju. Cini mi se da sam ovde vec pisala o ovome i rekla da mi se uposte ne svidja projekat novog pozorista.
    Takodje, pomalo je diskutabilno da li je taj zadnji deo uposte istorijsko nasledje. Ocito zaposleni u Zavodu za zastitu spomenika kulture ne misle tako. Deo zgrade je izgoreo u pozaru 1915. Uopste, zgrada je menjana tokom vremena.Sigurna sam da ovde postoji neko ko bi mogao da napise malo vise detalja o tome.
    Mene samo nervira ta recenica (…lepse i starije…) koju je "izvalio" neki politicar i svi je sada ponavljaju.

  16. ixilyn kaže:
    jasmina napisao:

    ixilyn napisao:Sada o ovom ja nebih preterano diskutovao. No morao bih primetitida nas narod mora da je toliko bogat istrijom ili toliko glup da rusi kulturno istorijski spomenike. Zalosno je to da neko to opravdava ovakvim ili slicnim recenicama.

    Ja sam, i te kako za ocuvanje kulturno istorijskih spomenika. Medjutim, kada je Pozoriste u pitanju, moj komentar je bio da zadnji deo nije bio lep. To je moje misljenje o izgledu fasade, a ne podrska rusenju. Cini mi se da sam ovde vec pisala o ovome i rekla da mi se uposte ne svidja projekat novog pozorista.
    Takodje, pomalo je diskutabilno da li je taj zadnji deo uposte istorijsko nasledje. Ocito zaposleni u Zavodu za zastitu spomenika kulture ne misle tako. Deo zgrade je izgoreo u pozaru 1915. Uopste, zgrada je menjana tokom vremena.Sigurna sam da ovde postoji neko ko bi mogao da napise malo vise detalja o tome.
    Mene samo nervira ta recenica (…lepse i starije…) koju je "izvalio" neki politicar i svi je sada ponavljaju.

    u tome slucaju se ja najiskrenije izvinjavam. Samo da vas uputim, nisu politicari izmislili to starije i lepse (njima takva vrsta duhovitosti ne lezi), vec novinar "Feral Tribunea". Komentarisuci izjave tadasnjih, slobodno to mogu reci, vlastodrzaca u Mostaru!!!

  17. Walker kaže:

    gost:

    Nece biti naziva pozorista na latinici, tj. hrvatskom jeziku koji je sluzbeni jezik Grada??

    A sad bitno je?

  18. Jugosloven, srpsko-hrvatski, latinica kaže:

    Covek je samo pitao ono sto ga zanima i sto je zakonima i ustavom obaveza ovog grada, a vi svi ste poceli da se penite na spomen hrvatskog. Tako da se malo zamislite nad sobom i u kome je tu problem.
    U Subotici su u sluzbenoj upotrebi tri jezika.
    Da, na zapadu se te stvari dosledno sprovode i postuju. Navescu samo primer Slovenije, gde su u Piranu, u sluzbenoj upotrebi slovenacki i italijanski. Sve reklame, bilbordi, cak i razglednice moraju na sebi imati oba naziva Piran/Pirano, a kamoli institucije od takvog znacaja kao sto je pozoriste. Necu ni objasnjavati, zasto je u Londonu, Parizu i Njujorku drugacije…

    Off record, Ziv uzas bi bio pored sveopste balkanizacije Subotice kojoj smo svi svedoci, da jos i pozoriste ostane bez natpis na latinici.

    Pitanje, gde ce se u celoj prici naci Papillon? 

OSTAVITE KOMENTAR