EU, donji veš i druge priče…

Svojevremeno je bivši nemački kancelar Helmut Šmit, u vreme svog mandata na jednom skupu, napravio neslanu šalu uporedjujući statistiku sa ženskim donjim rubljem. (?)

 

“Statistički podaci su”, rekao je on, “kao žensko rublje. Ono što pokazuju deluje vrlo sugestivno, ali zapravo prikrivaju suštinu.” Koliko je ova šala “neslana”, a koliko ustvari tačna, ostavljam na individualnu procenu vaskolikom čitateljstvu.

 

Jedna “statistika”, ili rezultati istraživanja, objavljeni su ovih dana. Reč je o istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koje je sproveo Cesid između 18. i 25. septembra, a na temu jesu li gradjani Srbije za ulazak u EU ili ne. Prema rezultatima, više od 35 odsto građana nije za ulazak u EU, dok skoro 18 odsto ne zna, što čini nadpolovičnu većinu. Ako se uzme u obzir da su, prema dosadašnjim sličnim istraživanjima, rezultati bili sa preko 50 odsto ZA, otkud sada tolika navala “evroskepticizma”. Mora se priznati da rezultati ovog poslednjeg istraživanja deluju vrlo “sugestivno”, no da li i prikrivaju “suštinu” ili pokazuju stvarno stanje. Ili su možda ona prethodna istraživanja upitna?

 

Pogledajte sliku u punoj velicini

 

Na infografici su lepo prikazani svi detalji. Kada su u pitanju stavovi glasača pojedinih političkih partija, tu nema nekih iznenadjenja niti značajnijih promena. Ali dva parametra su naročito indikativna: starosna struktura ispitanika i obrazovna struktura. 

 

Za očekivati je bilo da su gradjani u trećoj, četvrtoj pa i petoj deceniji životne dobi, većinom za ulazak. Verovatno zbog osećaja da su u punoj snazi I da trebaju stvarati. Medjutim, iznenadjujući je podatak da su najveći skeptici, pa samim tim i protivnici, mladi do 29 godina! Ne mnogo bolji nisu ni oni izmedju 40 I 59 godina.

 

Obrazovna struktura je zanimljiva iz jednog posebnog razloga. Najveći protivnici ulaska su kategorija “bez škole/osnovna škola”, 40,2 odsto, dok 22,9 ne zna, što je za malo pa dve trećine. Uz ovo treba imati na umu da najbrojniji deo populacije u Srbiji spada u ovu obrazovnu grupu. Takodje, iz ove grupe je gotovo apsolutna većina tzv. “lažnih azilanata”. Pa zašto onda traže azil? Ni kod srednjoškolaca situacija nije bolja, 34,3 odsto protiv, 17 odsto ne zna. Uopšte uzevši, kategorija “učenici/studenti” deluje sumorno, čak 53,6 odsto protiv i još 10 odsto njih ne zna.

 

Ako ovi rezultati istraživanja pokazuju verodostojno stanje raspoloženja gradjana u Srbiji, nekom bi valjalo da stavi prst na čelo i zapita se “Kako dalje?” Jer, u normalnim glavama se otvara niz pitanja. Da li je samo i jedino pitanje Kosova I Metohije kočnica? Agonija sa južnom pokrajinom traje ravno 100 godina. Od vremena Balkanskih ratova, kada je Kosovo i Metohija konačno osobodjena i pripojena (tada) Kraljevini Srbiji. Da li bi brže rešavanje tog pitanja značilo I otvoreno priznanje kapitulacije ondašnje države 1999. Da podsetim, tada smo vojno poraženi. Samo smo u nekim glavama “pobedili”, baš kao I 1389.

 

Koja su još to otvorena pitanja? Da li je moguće da političkoj eliti i njihovim finansijskim trabantima (čitaj: tajkunima), zapravo odgovara NE ulazak u EU? Jer, tako se zadržava mogućnost da se poštuju samo ona pravila koja njima odgovaraju? Pitanja je bezbroj, ali još nigde suvislog odgovora.

 

Ovako, cela priča oko EU i našeg ulaska u tu zajednicu, podseća na priču o “lošim momcima” i “posrnuloj devojci”. Jer, u stvarnosti, onog trena kada loši momci shvate kojom brzinom se posrnula devojka oslobadja već pomenutog dela garderobe, počinje iživljavanje. Svakako ne u cilju izvodjenja posrnule devojke “na pravi put”.

 

foto: Blic



KOMENTARI

  1. Subotar kaže:

    Zadnji pasus(3 rečenice) je previše „u šiframa“.Treba ga objasniti eksplicitno jer ovako kao da se boji pravog objašnjenja i beži od njega.

  2. freelancer kaže:

    Sa namerom sam izbegao preteranu opširnost i ponavljanje. Osim navodjenja nekoliko konkretnih rezultata (iz konteksta), mislim da ilustracija govori dovoljno sama za sebe. Pa tako, neka svako tumači rezultate prema svom nahodjenju, opredeljenju i razumevanju ili neka ih odbaci, kao i proizvode mnogih do sada uradjenih „istraživanja“, koja su ili imala naručioca (i) ili je rezultat imao odredjenu funkciju. 

    Pitanja koja sam „provukao“ mislim da okupiraju prosečnog gradjanina. Razume se, prvenstveno sam razmišljao lokalno. Jer, treba živeti i sutra, za pet, deset godina… Kako? Mislim na kvalitet života. Naravno, i odgovore sam prepustio svakom čitaocu po slobodnom opredeljenju.

    Poslednji pasus je moj LIČNI stav. Pošao sam od predpostavke da su rezultati istraživanja približno tačni. Jedan od razloga može biti i ponovno bujanje prenaglašenog nacionalnog ponosa (da ga ne nazivam drugačijim imenom), čime lako možemo skliznuti u devedesete. Drugi razlog je možda izraz revolta. Od kada je započeta politika „Evropa nema alternativu“, neopisivom lakoćom se pristajalo na SVE uslove EU (osim Kosova). Setimo se jednostranog početka primene SSP-a, a niko nas nije „lupao po ušima“, pa zatim razne reforme od kojih je „najbriljantnija“ reforma pravosudja itd, itd. Za sav taj naš trud i doprinos, postoji realna mogućnost ponovnog uvodjenja viznog režima. Explicitno? Zar se ne čini da smo upravo mi „posrnula devojka“, koja eto pristaje na sve samo da bude prihvaćena. I…? Umesto „prihvatanja“, umesto izvodjenja na nekakav „pravi put“, u vidu iskrene pomoći da postanemo zrelo demokratsko društvo i ravnopravan deo zajednice Evrope, šta imamo? Interesantni smo samo kao tržište za plasman ino robe, uključujući i djubre, otpad, GMO semenje itd. Interesantni smo samo kao jeftina (mada kažu i stručna) radna snaga. Ovo sa vizama će biti samo tačka na i…

     

  3. onako usput kaže:

    5. oktobar je bio pre 12 godina a tada su sadasnji srednjoskolci i studenti bili u vrticu. Dejton je bio 1995. a onaj ko je tada rodjen sada ide u 2. razred srednje skole i ne moze realno da sagledaju devedesete, ali moze ono sto ima se izdresavalo poslednjih 4 godine.

    Evroskepticizam nije posledica SNS vec posledica DS

  4. Posrnula d(j)evojka kaže:

    Da li je samo i jedino pitanje Kosova I Metohije kočnica? Agonija sa južnom pokrajinom traje ravno 100 godina. Od vremena Balkanskih ratova, kada je Kosovo i Metohija konačno osobodjena i pripojena (tada) Kraljevini Srbiji. Da li bi brže rešavanje tog pitanja značilo I otvoreno priznanje kapitulacije ondašnje države 1999. Da podsetim, tada smo vojno poraženi.

    Apostrofiram:“ Samo smo u nekim glavama “pobedili”, baš kao I 1389″.

    Pitanje?: A,koliko traje agonija sa Vojvodinom!? ,ha! , Freelancer?

    Budi iskren i kazi sto bi se reklo na  recimo referendumu o samostalnosti Vojvodine?!

    A da to zavisi za clanstvo u EU?

    Naravno da te ne zbunim, pitanje bi glasilo i bilo bi vrlo konkretno: Da li ste za : Samostalnu,nezavisnu i medjunarodnu priznatu DRZAVU VOJVODINU?

    Ajd sada da vidim lajkovanja! i komentare.

  5. Hajrizi kaže:

    I ja sm za Evropsku  uniju ali me oni već treći put vraćaju

  6. Cure del Amore! kaže:

    Posrnula d(j)evojka:

    Da li je samo i jedino pitanje Kosova I Metohije kočnica? Agonija sa južnom pokrajinom traje ravno 100 godina. Od vremena Balkanskih ratova, kada je Kosovo i Metohija konačno osobodjena i pripojena (tada) Kraljevini Srbiji. Da li bi brže rešavanje tog pitanja značilo I otvoreno priznanje kapitulacije ondašnje države 1999. Da podsetim, tada smo vojno poraženi.

     

    Apostrofiram:“ Samo smo u nekim glavama “pobedili”, baš kao I 1389″.

     

    Pitanje?: A,koliko traje agonija sa Vojvodinom!? ,ha! , Freelancer?

    Budi iskren i kazi sto bi se reklo na  recimo referendumu o samostalnosti Vojvodine?!

    A da to zavisi za clanstvo u EU?

    Naravno da te ne zbunim, pitanje bi glasilo i bilo bi vrlo konkretno: Da li ste za : Samostalnu,nezavisnu i medjunarodnu priznatu DRZAVU VOJVODINU?

    Ajd sada da vidim lajkovanja! i komentare.

    Nedostaje ti „djevojko#“ par sitnica kao recimo ,clanstvo u NATO-u i naknadno Stolica u UN?, Sto ne sumnjam da bi Vojvodina po kratkom postupku i dobila,ako bi referendum bio izglasan u pozitivi!

    DA, onda ste kompletirani i spremni!

    Evo ja iz  Slovenije Vam zelim-TO!

  7. freelancer kaže:

    Pitanje?: A,koliko traje agonija sa Vojvodinom!? ,ha! , Freelancer?

    😀

    Nisam u potpunosti shvatio pitanje 🙂 „koliko traje agonija SA Vojvodinom ili koliko traje agonija VojvodINE?“ Možda je samo naizgled igra reči, ali sam mišljenja da nije. To su dve različite stvari. Naprosto zato što (po meni) prva varijanta pitanja i NE POSTOJI. Ali o tom nekom drugom prilikom. Priča o tome bi mogla da predje u čisto politikanstvo „ŠBB-KBB“ (šta bi bilo – kad bi bilo). Sa druge strane, pitanja južne pokrajine i Vojvodine su apsolutno nespojiva. Apsurd je trpati ih u isti koš. Iz istorijskih, kulturoloških, tradicijkih, etnoloških… ma, kojih hoćeš razloga. To je kao napred i nazad, gore i dole, levo i desno. SUPROTNO. No, za razumevanje toga treba poznavati i malo (više) istoriju, a manje se oslanjati na emocije. Doduše, u većini (ogromnoj), svuda u svetu, istorija je objektivan zapis, trag vremena. Samo ponegde, gde je preopterećena mitovima i emocijama (Srbija, npr.), istorija je uglavnom odraz (vrlo) subjektivnog) 🙂

    Ali, poučen iskustvom iz prethodne teme o kojoj sam pisao, a bila je priča o vizama, pokušavam da izbegnem to „politikanstvo“. Kao i sa ovom temom, tako sam i tada, pokušao da posmatram aktuelnu temu iz ugla običnog gradjanina. „Gde sam tu ja? Moja porodica? Šta ja imam od ovoga sutra? Hoću li živeti bolje ili lošije? U kojoj od dve varijante?“ Odgovori na ovakva pitanja u mnogome, čini mi se, zavise i od tog „EU ili ne EU“. Mene zanima zašto su rezultati takvi kakvi su medju mladima? Šta je to i sa (mojom) generacijom od 40 do 59 godina? Hajde dobro, Beograd me UOPŠTE, ni kao geografski pojam, ne zanima, ali kako to da se opredeljenje medju gradjanima Vojvodine i centralne Srbije gotovo izjednačilo? I, uopšte, ima li neko KOMPLETNU predstavu šta znači članstvo u EU? Ne zaboravite, svaka od članica se na neki način odriče jednog dela svog suvereniteta za račun zajednice. Zanimljiva je izjava hrvatskog premijera od neki dan (parafraziraću): Evropska unija nije ista, kao kada smo potpisivali pristupni ugovor i sada, u poslednjih devet meseci, tokom svih tih ministarskih razgovora. A to je i pitanje para (hrvatskih) gradjana.“ (sledi im referendum, a to znači da ulazak u članstvo 01.07.2013. uopšte nije sasvim siguran). Jer, nije da se samo dobija i dobija iz nekakvih fondova. A ko te fondove puni? Pa valjda svi…

     

  8. gradjanin XY kaže:

    „Statistika naša dika, što poželiš to naslika“ – gde utiče politika. Vremena se menjaju, metode i uticaj politike ostaju na našim prostorima  i skoro da su cementirani.

    U Evropu bi skoro svi solo i po cenu da se ne vrate, bilo kao azilanti ili drugačije, ali kad je država u pitanju, e to neće da može. Imamo mi naše uslove. Poželjno je da nam daju ponešto, nepovratno naravno, a mi ćemo tavoriti i nositi fenjer na kraju Balkanske kolone ko zna do kada, drugi neka idu sretno im bilo!

  9. jasso kaže:

    freelancer

     imam ja jedno pitanje povodom ovih diskusija o kosovu,ako mozes ti da mi odgovoris ili neko drugi.

    Evo u cemu je stvar,kosovo je vec odavno problem i bit ce jos dugo,ali ajde da stvari postavimo hipoteticki ovako,nekim slucajem se na kosovu dogovore da se ipak vrate u ustavni poredak srbije i onda bi naravno ucestvovali u svim izborima kako lokalnim,pokrajinskim tako i u republickim,mene zanima koliko bi mesta oni dobijali u republickoj skupstini,da li kao i Madjari pet- sest ili po broju osvojenih glasova ,to dosad nisam cuo ni od jednog naseg politicara,tu je moja nedoumica jer nije isto broj mesta madjarske manjine koja je na nekih 60 hiljada osvojenih glasova dobila tih sada 6 mesta u parlamentu,koliko bi onda albanci dobili kad njih ima neka 2 miliona,a od tog ima barem milion dvesta hiljda glasaca,pa posto su oni jako slozni kad je to u pitanju ispada da bi oni po broju glasova bili najjaca stranka u republickom parlamentu i verovatno sa jos nekim mogli da oni imaju vecinu i osvoje vlast,mi samo cujemo pricu da necemo priznati kosovo,da se ne odricemo ali niko nama nije objasnio to da bi mozda oni bili vlast u republici Srbiji,ako neko zna na ovo odgovor molio bi da  mi to razjasni,hvala unapred.

  10. INRI kaže:

    Freelancer,zaista te cenim, ali ovoga puta popij casu jogurta i duboko , racionalno razmisli…ne bacaj je uzalud!

    Ko prvo baci kamen itd!!

     

  11. Drobina Robert kaže:

    Mozda gresim ali EU me podseca na rusku mafiju koja radi na sledeci nacin.Baci oko na privatnu benzinsku pumpu,ode do gazde Marka i ponudi svoju cenu.Marko iznerviran ispsuje Rusa najstrasnije i izbaci ga napolje,ovaj se uljudno zahvali na saradnji i ode.Posle nekog vremena blizu Marka osvane ruska pumpa sa cenama goriva koje Marko ne moze da prati.Sad Marko odlazi do Rusa i moli ovog da kupi pumpu za bilo koliko.Mislim da cemo i mi tako proci.EU nije carobni stapic,mislim da vise podseca na rusku mafiju i sto vise otezemo na kraju cemo moliti da nas uzmu po njihovim uslovima,a mislim da ce situacija podsecati na onu devedesetih,kada su se najvise kunili u nacionalni ponos oni koji su nekad najvise mahali partijskim knjizicama.Mislim da ce polako najzesci protivnici evropskih integracija stavljati zastavice EU u svoje kabinete a sto mislim da se polako kroz redove vec dogada.

     

  12. freelancer kaže:

    jasso:

    freelancer

     imam ja jedno pitanje povodom ovih diskusija o kosovu,ako mozes ti da mi odgovoris ili neko drugi.

    Evo u cemu je stvar,kosovo je vec odavno problem i bit ce jos dugo,ali ajde da stvari postavimo hipoteticki ovako,nekim slucajem se na kosovu dogovore da se ipak vrate u ustavni poredak srbije i onda bi naravno ucestvovali u svim izborima kako lokalnim,pokrajinskim tako i u republickim,mene zanima koliko bi mesta oni dobijali u republickoj skupstini,da li kao i Madjari pet- sest ili po broju osvojenih glasova ,to dosad nisam cuo ni od jednog naseg politicara,tu je moja nedoumica jer nije isto broj mesta madjarske manjine koja je na nekih 60 hiljada osvojenih glasova dobila tih sada 6 mesta u parlamentu,koliko bi onda albanci dobili kad njih ima neka 2 miliona,a od tog ima barem milion dvesta hiljda glasaca,pa posto su oni jako slozni kad je to u pitanju ispada da bi oni po broju glasova bili najjaca stranka u republickom parlamentu i verovatno sa jos nekim mogli da oni imaju vecinu i osvoje vlast,mi samo cujemo pricu da necemo priznati kosovo,da se ne odricemo ali niko nama nije objasnio to da bi mozda oni bili vlast u republici Srbiji,ako neko zna na ovo odgovor molio bi da  mi to razjasni,hvala unapred.

    Dakle, jasso, PRAVO pitanje, u pravo vreme, a zašto da ne, i na dobrom mestu. Svaka čast, duboko poštovanje!

    Drugim rečima, odlično si postavio hipotezu. Medjutim, šta u toj priči škripi? Upravo taj neki istorijski kontekst. No, pre toga…

    U svetlu nekoliko masovnijih migracija na relaciji jug-sever, najzanimljiviji je bio momenat ZABRANE povratka srpskog i nealbanskog življa na Kosovo nakon WWII. Zašto? Dalje, indikativna je „invazija“ stanovnika iz susedne Albanije, koji su decenijama živeli bez dokumenata, državljanstva ali sa nekim drugim PRAVIMA (objasniću). Uz to, sa teritorije Vojvodine, skidane su pruge u potpunosti (ukidane) ili su šine odredjene nosivosti (po osovinskom pritisku) zamenjivane onim lošijim, a sve je odlazilo gde? Znaš već. Slično je bilo i sa nekim fabrikama, koje su u kompletu dislocirane. Dakle, ima takvih BEZBROJ primera, a svi su oni imali samo JEDNU funkciju: pripitomljavanje albanskog, arbanaškog, arnautskog življa. Zašto to, pobogu?

    Svako, ko je služio nekadašnju JNA, sedamdesetih i osamdesetih, zna o kakvim ljudima se radi. Ne postoje zakoni države, ne postoje obaveze po istim, ne postoje pravila, opšteprihvaćena u jednoj, uslovno je nazovimo, demokratskoj zajednici. Postoji OBIČAJNO PRAVO, pravo – uber alles. Shodno tome, od najezde Otomana pa naovamo, oni „teraju“ svoju „priču“. Ovo je „naše“. Po istom tom običajnom pravu. Zaj**i Ustav, zakone i ostalo. Grubo je reći primitivan narod. Znam neke, čak smo bili i izuzetni prijatelji, koji su sušta suprotnost, ali… Da ne bih dužio priču, zanimljivo bi bilo, a to bih preporučio svima zainteresovanima, da pročačkaju malo o zapisima iz života u tom kraju tokom vekova unazad. Šta je sve to bilo „normalno“ i „uobičajeno“. 

    Nevolja je u tome što su oni tu neku „snishodljivost“ države prema njima iskoristili za svoj cilj. Svoju državu. Nije bilo ŠANSE da se na tom planu ništa konstruktivno uradi, jer se to usadjivalo i deci, od samog rodjenja. Probalo se represijom. Pa prekomernom represijom. Svako preterano forsiranje nečega (ma šta to bilo, izaziva kontra efekat). I…? tu smo gde smo. I to je realnost. Albanci ne žele da žive sa Srbima (i ne samo Srbima), Srbi imaju osnova da to smatraju svojom teritorijom (jer, pobogu, osvojili su je vojno, za razliku od Vojvodine) i… tu je pat pozicija, iz koje, priznajem, ne vidim izlaz. Osim u dve mogućnosti: povratiti teritoriju silom, što JE VAN SVAKE PAMETI ili… 

    Ne zaboravi, po popisu iz 1971., na KiM je živelo nešto manje od milion stanovnika. Oko 40% Srba. Deset godina kasnije, situacija drastično drugačija. A tek na pragu devedesetih? Haos. Ko je utekao, utekao. Danas je ostalo stotinjak hiljada mahom sirotinje i šačica kriminalaca koja „upravlja“ preostalim nealbanskim stanovništvom. I…?

    Oni jesu, i to jako dobro svesni, da ako bi ušli u pravni i ustavni poredak R. Srbije, napravili bi haos. Od 250 poslanika u parlamentu, bar trećina bi bili iz albanskih redova. Uz pomoć „stranog faktora“ i „domaćih izdajnika“, znaš li kakav bi to rock ‘n’ roll bio? Za nedoživeti. Na sreću (ili nesreću, više ni sam nisam pametan), ta opcija njima NIKADA nije padala na pamet. Oni su hteli SVOJE i radiće na tome do beskonačnosti. Ili… dok se neke stvrari krupno ne promene. Druge opcije nema.

    Poenta priče je, medjutim, u tome, koliko smo svi mi zapravo taoci ove pat pozicije? Naročito u Vojvodini. Umesto da smo lokomotiva razvoja cele države, bojim se da smo na putu da i mi potonemo. Rešenje? Nemam. Imam samo puste želje i snove. Da svi mi, ti, sugradjani, moja, tvoja, svačija deca, sutra žive bolje. I od nas…

    INRI:

    Freelancer,zaista te cenim, ali ovoga puta popij casu jogurta i duboko , racionalno razmisli…ne bacaj je uzalud!

     

    Ko prvo baci kamen itd!!

     

     

    Hvala INRI. Svako dobro ti želim. Od sveg srca 🙂

  13. freelancer kaže:

    Izjava nedelje:

    „NADAM SE DA ĆE OPSTATI DOK MI NE UĐEMO. Ivica Dačić, premijer, o Evropskoj uniji, čestitajući im na Nobelovoj nagradi za mir (B92)

    „… a onda su ugasili, definitivno.“  Evroskeptik, istim povodom, nepoznati izvor

  14. panonski mornar kaže:

    ferelancer pravo divanis,nema se sta dodat.al opet dzaba,retarde kao sto ih je vecina nemoz opasuljit jedino silom -na zalost

  15. panonski mornar kaže:

    freelancer

  16. Euroskeptik kaže:

    freelancer:

    Sa namerom sam izbegao preteranu opširnost i ponavljanje. Osim navodjenja nekoliko konkretnih rezultata (iz konteksta), mislim da ilustracija govori dovoljno sama za sebe. Pa tako, neka svako tumači rezultate prema svom nahodjenju, opredeljenju i razumevanju ili neka ih odbaci, kao i proizvode mnogih do sada uradjenih „istraživanja“, koja su ili imala naručioca (i) ili je rezultat imao odredjenu funkciju. 

     

    Pitanja koja sam „provukao“ mislim da okupiraju prosečnog gradjanina. Razume se, prvenstveno sam razmišljao lokalno. Jer, treba živeti i sutra, za pet, deset godina… Kako? Mislim na kvalitet života. Naravno, i odgovore sam prepustio svakom čitaocu po slobodnom opredeljenju.

     

    Poslednji pasus je moj LIČNI stav. Pošao sam od predpostavke da su rezultati istraživanja približno tačni. Jedan od razloga može biti i ponovno bujanje prenaglašenog nacionalnog ponosa (da ga ne nazivam drugačijim imenom), čime lako možemo skliznuti u devedesete. Drugi razlog je možda izraz revolta. Od kada je započeta politika „Evropa nema alternativu“, neopisivom lakoćom se pristajalo na SVE uslove EU (osim Kosova). Setimo se jednostranog početka primene SSP-a, a niko nas nije „lupao po ušima“, pa zatim razne reforme od kojih je „najbriljantnija“ reforma pravosudja itd, itd. Za sav taj naš trud i doprinos, postoji realna mogućnost ponovnog uvodjenja viznog režima. Explicitno? Zar se ne čini da smo upravo mi „posrnula devojka“, koja eto pristaje na sve samo da bude prihvaćena. I…? Umesto „prihvatanja“, umesto izvodjenja na nekakav „pravi put“, u vidu iskrene pomoći da postanemo zrelo demokratsko društvo i ravnopravan deo zajednice Evrope, šta imamo? Interesantni smo samo kao tržište za plasman ino robe, uključujući i djubre, otpad, GMO semenje itd. Interesantni smo samo kao jeftina (mada kažu i stručna) radna snaga. Ovo sa vizama će biti samo tačka na i…

     

     

    Kako to da su ovi rezultati ispitivanja javnog mnenja kada se manje njih izjasnilo za EU upitni, a oni kada je preko 50 odsto, navodno, bilo za – nisu bili pod sumnjom?

OSTAVITE KOMENTAR