Fenomen dr Iggy

U susret koncertu „Kralja devedesetih“ u Alkatrazu

 
Pitali babu sa Kozare, kad joj je bilo najlepše u životu. Ona malo porazmisli, pa odgovori : „Najlepše tamo 41. , 42.“
Baba, a Švabe a ustaše?
A ona na to: „Jeste sinko, ali je tada baba imala 20 ljeta, tada i nikad više.“

 

 

Jedino se na ovaj način može tumačiti povratak ičega što nas podseća na tu nesrećnu dekadu. Na svu sreću, to je samo muzika, ako ne računamo beskonačno recikliranje političara.

Slika

Početak fenomena dens muzike kod nas, vezuje se za hit hrvatske grupe ET – „Već je 12 sati“. Iako je ratna 1993. godina, u sred Beograda, na Terazijama, sa tezgi na kojima se prodaju kasete sa epskim narodnim (čitaj: četničkim) pesmama, trešti jedino i samo – Već je 12 sati!
Srpska „dens“ scena je još u pelenama. Na svaki način odsečeni od sveta, nemamo još ni rep scenu. Tada se čini da se na našem jeziku ni nemože repovati. Svi pokušaji u tom pravcu pripadaju ili našim tamnoputim komšijama Ciganima ili marginalcima iz provincijskih diskoteka čija je dr Iggy paradigma. Ali, tržište usisava ono što se nudi i u prvoj garnituri likova sa domaće disco scene, koju sada zovemo „dance“, Iggy je top of the pops.
Kako su devedesete odmicale, pojavio se i izvestan kvalitet kod nekih pevača i grupa, ali je kod nas karakteristično ostalo potpuno odsustvo klasifikacije unutar žanra. Tako su se mešali solidni disko hitovi u „Eurodens“ maniru i nekakvi falš napevi, a svi prezentovani u katastrofalnoj video produkciji kakvom su tada raspolagale naše TV kuće. Neopisiv osećaj jada i samosažaljenja.

 

 

Kako je u svemu tome dr Iggy alias Igor Todorović, uspeo da ostane kralj? Da li je to titula najgori od najgoreg?
On jeste na neki način antiheroj. Prezren od rokera i potcenjen od svojih densera, on ni jednog trenutka nije uspevao ili nije hteo, da bude deo bilo kakve estradne „elite“. Nikad nadmen, uvek buntovan i nezadovoljan, ni po čemu se nije razlikovao od svoje publike. Kolege, kojima je služio za podsmeh, uglavnom su danas umirovljeni a on je sa svojih 40 ostao konzerviran u svojoj ulozi najveće ikone devedesetih, koje su sve dalje i teže razumljive, kao i fenomen dr Iggya. Izgleda da se on poslednji smeje sa plakata za koncert u Alkatrazu 5. marta.

 

 

Doktor na Paliću . Spot za pesmu – Volim te
Slika



KOMENTARI

  1. Dreamgirl kaže:

  2. djomla kaže:

    Na svakom koraku se primecuje ta dekada. Na svakom koraku te neki detalj podseti na to doba, od oblacenja mladih, preko muzike, do vesti, politike, strajkova, nestasice mleka… celokupno drustvo.

    To sam jednom prilikom i naglasio

    "Štrajk" najkorišćenija reč

    Medjutim kada prezivljavas takvo vreme, onda iz tog vremena moras da izvuces i nesto pozitivno, ne moze bas sve da bude negativno pa je cesto ljudima bas taj pravac muzike bio nesto novo, i pozitivno i mnogi su ga tako i dozivljavali. Valjda je od svih tih negativnih svari on bio najpozitivniji.

    Ova mu je legendarna iako mu je kacket ocaj. :)

  3. jasmina kaže:

    Da odmah razjasnim: nemam nameru da idem na koncert, kao sto nisam isla ni devedestih.

    Evo Dr. Iggy-a iz perspektive nekoga ko je tada imao, ne znam, 12-13 god. Kada se on uopste pojavio? Dakle, jedina muzika koju je jedna klinka do tada mogla da slusa su bili narodnjaci, a mislim da kvalitet tadasnjih (kao i sadasnjih :^) ) narodnjaka nije vredan pomena. Jeste, postojale su rock grupe, ali ja kao dete nikako nisam mogla da se navucem na tu muziku. Ipak je potreban malo razvijeniji mozak za nju :) . Postojala je i ona stara zabavna muzika, ali je bila….pa, stara. Dr.Iggy, Funky G, Djogani, itd. su nam dosli kao kec na deset. Barem nama koji smo slusali narodnjake jer nismo imali izbora. Jeste, kada su se pojavili kvalitetniji izvodjaci (i kada nam se mozak malo razvio) sutnuli smo jadnog Iggya. Sto se mene tice, kada sam malo naucila engleski, sutnula sam i vecinu drugih nasih izvodjaca.
    Gledano iz danasnje perspektive, on izgleda kao jedna od vecih katastrofa koja nas je zadesila. :D Pogotovo sto je jedan od rodonacelnika "otvaracica usta". Ta pesma, "Oci boje duge" je jedina koja nesto vredi.

    Slazem se sa djomlom da se povratak devedestih vidi na svakom koraku, pa zasto onda i jadni Dr.Iggy ne bi pokuso da se vrati. :D Mada se nadam da mu nece uspeti, kao sto se nadam da nece ni devedesetim uspeti.

  4. tartar kaže:

    pozitivan lik, sutra malo…molim vas, ne promovišite više ovakve marginalce, tj ne povampirujte ih…dovoljna je muka što uopšte postoje te žurke "veselih devedesetih"…kakav je to oksimoron.

OSTAVITE KOMENTAR