Gde se rasula Subotica

Jedan od glavnih krivaca za masovnu divlju gradnu šezdesetih i sedamdesetih godina, bio je tadašnji Generalni urbanistički plan. Posebno na onom delu grada koji je ležao na pesku, odnosno malim placevima (vinogradima, voćnjacima), koji su bili često raznih veličina, ispresecani krivudavim poljskim putevima. Posmatrajući danas rubove grada koji su na dodiru sa crnom zemljom, koja je podeljena velikim parcelama i „dužima“, vidimo da su naselja u tim pravcima građena u pravilnom urbanističkom poretku.

 

Dve Subotice

 

Shodno intencijama socijalističke izgradnje da se briše razlika između periferije i centra, svugde je predviđena „visoka“ ili „mešovita“ gradnja. Zato u praksi nigde nije bila predviđena privatna stambena izgradnja na postojećim gradskim lokacijama. Ovo je dovelo do razbuktavanja bespravne gradnje u samom gradu i na ivici gradske zone u Zapadnim i Istočnim vinogradima. (Ž. Sabo – Stepski grad)

 

Ako još nekog treba kriviti za rasipanje i ovako razuđene Subotice, to je tadašnja socijalna politika, koja u nastojanjima da svakom obezbedi krov nad glavom, toleriše snalaženje onih kojima je gradnja na rubu gradske zone tada najjeftinije rešenje.

 

Osamdesetih godina, opština pokušava da do tih naselja stigne sa asfaltom i tako olakša komunikaciju, ali na taj način dodatno razbuktava divlju gradnju.

Bočno od asfaltiranih pravaca, nikle su jedna za drugom uske uličice, toliko tesne da tu najčešće ne mogu da se mimoiđu ni dva auta.

 

Pogled sa Srpskog šora, levo i desno

Krojačka ulica

Vaska Pope

Grnčarska ulica

Filipa Filipovića

Stambeni fond u toj „rasutoj Subotici“ uopšte nije loš. Ima puno lepih kuća, uređenih dvorišta i imanja. Tim pre je šteta što one ne čine jednu celinu, odnosno grad, već najčešće slepe ili zabačene ulice daleko od urbane infrastukture.

 

Back to the alley



KOMENTARI

  1. stormwatch kaže:

    Secam se da smo se pre 20 godina ja i drustvo biciklovali svake nedelje po prostranstvima Makove Sedmice, svakom ko ima volje i vremena preporucujem da prodje tim sakrivenim delom Subotice jer ima sta da vidi. 

  2. djomla kaže:

    Lansky mislim da ti je ovaj crveni deo mnogo velik, jer obuhvata Zorku, Peščaru i Novo Selo, naselja čiji pojedini delovi nisu ni „u“ od urbanizovanog. I tamo se mahom gradilo po istom ključu…

    Inace ovde zive najbogatiji ljudi u gradu. Oni su u stanju da potrose na desetine hiljda evra u izgradnju kuce bez ulice. Ta nekretnina po pravilu ne može da se proda ni upola od uložene cene.

    Logika „jeftiniji je plac“ ne znači ništa:

    1. Ako za života dva placa stučeš u prevoz do grada, posla, škole, bolnice… jer u svojoj okolini nemaš ništa od toga
    2. Ako ljudi iz Žednika pre tebe stignu u centar grada a njima vozom treba 20 min.
    3. Ako pola svog života provedeš bez asfalta.
    4. Ako kanalizaciju sanjaš svaki put kada ti dođu ljudi sa cisternom.
    5. Ako ti je park sa igralistima i terenima kao mesto opuštanja i rekreacije misaona imenica 
    6. Ako ti je najbliža apoteka dalja od najbližeg hipermarketa koji je na drugom kraju grada
    7. Ako ti dete trenira fudbal ne zato što hoće već zato što mora.
    8. I ako ti zbog komšija cena kuće ne vredi ni četvrtinu uloženog.

  3. stormwatch kaže:

    Ne Djomla, ti to gledas na neki drugi nacin, onaj ko je gradio kucu gleda normalno ovako:

     

    1. Volim Suboticu i zelim da se vozim sto vise do centra jer se osecam kao da sam u Los Angelesu po duzini voznje.

    2. Ljudi iz Zednika mogu samo da mi duvaju pod dvostruke izduve mog SLS-a jer dok se oni voze 20 minuta u vagonima za stoku (uglavnom je to 40 min) ja samo sto nemam djakuzi u Merdzi.

    3. Eh pola zivota, pa pogledaj ima onaj tip na internetu sto mu je porodica bez asfalta 350 godina pa nikom nista. A uostalom i sta ce mi asfalt kada mi svi dolazu sa helikopteri, 4×4 i ostale igracke.

    4. Kanalizacija je privatna stvar svakog coveka i ne moze moje g*** da ide sa svima u kolo nego ima poseban tretman kao i sve moje.

    5. Parkove i igralista imam na svom imanju iza kuce.

    6. Kada mi nesto treba ja posaljem Batlera da pokupi u hipermarket ili u apoteku.

    7. Jasta ce nego fudbal ce, pa nije valjda zensko da trenira zenski fudbal?

    8. Kupicu ja i komsijine pa ce vredeti barem koliko moja.

     

  4. cupko kaže:

    djomla:

    Lansky mislim da ti je ovaj crveni deo mnogo velik, jer obuhvata Zorku, Peščaru i Novo Selo, naselja čiji pojedini delovi nisu ni „u“ od urbanizovanog. I tamo se mahom gradilo po istom ključu…

    Inace ovde zive najbogatiji ljudi u gradu. Oni su u stanju da potrose na desetine hiljda evra u izgradnju kuce bez ulice. Ta nekretnina po pravilu ne može da se proda ni upola od uložene cene.

    Logika „jeftiniji je plac“ ne znači ništa:

    1. Ako za života dva placa stučeš u prevoz do grada, posla, škole, bolnice… jer u svojoj okolini nemaš ništa od toga

    2. Ako ljudi iz Žednika pre tebe stignu u centar grada a njima vozom treba 20 min.

    3. Ako pola svog života provedeš bez asfalta.

    4. Ako kanalizaciju sanjaš svaki put kada ti dođu ljudi sa cisternom.

    5. Ako ti je park sa igralistima i terenima kao mesto opuštanja i rekreacije misaona imenica 

    6. Ako ti je najbliža apoteka dalja od najbližeg hipermarketa koji je na drugom kraju grada

    7. Ako ti dete trenira fudbal ne zato što hoće već zato što mora.

    8. I ako ti zbog komšija cena kuće ne vredi ni četvrtinu uloženog.

    Na koje najbogatije ljiude u gradu mislis ? s obzirom da je ovo selo pa se svi znamo ,a tvoja konstatacija je postala enigma.

  5. djomla kaže:

    cupko, nisam mislio ninakoga ponaosob. Za mene je čovek koji uloži 40 000 evra u nekretninu koja posle vredi 10 000 izuzetno bogat jer ima para za „rasipanje“.

    Komentar je samo moj pogled na nekretnine.

    Postoje delovi grada (Novi Grad, Kertvaroš) koji primerice radi nisu bili skupi pre 50 godina a sada su luksuzna naselja. Ko je pre 50 godina tamo pazario ostavio je potomcima u nasledstvo mnogo vredniju nekretninu.

    Postoje naselja koja trenutno imaju jeftinije nekretnine i što je bitnije i praznih placeva na kojima može da se gradi. Veliki Radanovac jer primer takvog sasvim dobro urbanizovanog naselja. Nije kompletirana infrastruktura, nema školu i fali tu još dosta, ali barem ima potecijal da se uredi jer su ulice i parcele lepo podeljene. Ako se tu još doda tendencija razvoja Palićkog puta, možeš da pretpostaviš da to naselje ima perspektivu a samim tim perspektivu ima i tvoja nekretnina.

    Srpski šor nikada neće imati perspektivu. Zato što su ulice u tekstu ograničavajući faktor, koji nijednu parcelu neće učiniti atraktivnom. Ako nemaš atraktivnu lokaciju koja drži cenu, onda imaš veliki problem jer i tvoja nekretnina pada. Svaki uloženi dinar tamo je bacanje para, a ko ima para za bacanje je bogat.

    Postoje naselja gde je jako teško prodati nekretninu jer nema zainteresovanih. U Petom kvartu je jako teško prodati stan i ako se proda to ide ispod svake cene. Niko vam to neće javno reći, ali će svakako pri kupovini prvo pogledati dvorište komšija i dvorišta u ulici. Ukoliko postoji bar jedno prljavo dvorište, cena nekretnine će pasti višestruko. Slabo uređena naselja sa niskom cenom nekretnina su magnet za takve.

    Kada se gleda nekretnina, ne gleda se samo trenutna cena (jeftin plac) već i cena za 10 ili 30 godina, potencijali razvoja, konfor života i troškovi istog. 

OSTAVITE KOMENTAR