Geronto-centar napustila trećina zaposlenih

U poslednje dve godine Gerontološki centar u Subotici napustilo je 115 radnika, gotovo trećina zaposlenih. Radne knjižice uzelo je 39 negovatelja, 12 medicinskih sestara i šezdeset četvoro onih među kojima su najbrojniji oni koji hrane, previjaju i presvlače nepokretne. Po strukturi, otišlo je najviše osoblja koje je bilo u neposrednom kontaktu sa korisnicima centra.

biblioteka-Gerontoloskog-centra2

– Svi koji dolaze da raskinu radni odnos uglavnom odlaze u Austriju, Nemačku ili skandinavske zemlje. Standard usluga koje pružamo korisnicima Gerontološkog centra ne zaostaje za načinom rada u razvijenijim evropskim državama, tako da ljudima koji odlaze gotovo da nije potrebna nikakva dodatna obuka. Naravno, osnovni motiv odlaska je visina zarade koja je ovde zaista mala – kaže Petar Balažević, direktor Gerontološkog centra.

Odlazak iz Subotice negovateljima i medicinskim sestrama je lakši nego iz drugih delova Srbije, jer mnogi ovde imaju dvojno državljanstvo. Otkako je Mađarska pre četiri godine uvela proceduru pojednostavljenog dobijanja mađarskog državljanstva, Subotičani koji su ispunili uslove praktično su postali građani Evropske unije, i bez ikakvih administrativnih prepreka mogu da dobiju posao u nekoj od članica.

Prosečne zarade zaposlenih u socijalnoj zaštiti su tek iznad minimalne zarade. Tako u proseku zaposleni u ovom centru zaradi 23.300, prosečna zarada negovatelja je nešto niža – 22.400, a medicinske sestre 33.000, dok se pomoćnom radniku isplaćuje 21.700 dinara.

Direktor Balažević objašnjava da je 340 zaposlenih i osam lekara angažovanih po ugovoru zarade dobijaju iz nekoliko izvora. Iako je Autonomna Pokrajina Vojvodina osnivač ustanove, 46 zaposlenih finansira Ministarstvo zdravlja, 13 plate dobija iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dok se ostali zaposleni finansiraju novcem koji uplaćuju korisnici doma.

Osim toga, plate za 73 zaposlena snosi grad u okviru programa otvorene zaštite, tj. brige o starim licima unutar njihovih domova. Bez obzira na različite izvore finansiranja, u koverti zaposlenih je ipak nedovoljno novca.

Međutim, u Gerontološkom centru svedoče i da ima slučajeva da su negovateljice pokušale da rade u Nemačkoj i, uprkos zaradi od 1.800 evra za mesec, odustale i vratile se u Suboticu. Posao dobijen preko agencije za zapošljavanje je podrazumevao 24-časovnu negu ležećeg bolesnika u njegovom domu, što je značilo da negovateljica ne sme da napusti stan ni na trenutak.

Takve poslove obično prihvate dve negovateljice koje rade naizmenično po mesec dana.

Gerontološki centar u Subotici je veliki sistem koji brine o 530 korisnika usluga u staračkim domovima, imaju 820 korisnika otvorene zaštite i preko 7.000 starijih sugrađana koji posećuju neki od deset gerontoloških centara na čitavom gradskom području. Godinama je ovde negovan kriterijum odgovornog odnosa prema korisnicima i stalnog podizanja standarda koji ne sme da trpi i pored odliva radnika.

– Onaj ko ovde radi mora da bude posvećen, da voli posao i da je izuzetno savestan, i jasno je da svi ti kvaliteti treba da prevagnu u odnosu na materijalne uslove. Korisnike i stanare domova neko treba i da nahrani, i da previje, i okupa, i da im organizuje društvene aktivnosti i ne dozvoljavamo da se tu bilo šta promeni. Uspeli smo da zaposlimo nove negovatelje i medicinske sestre, ali na određeno vreme, jer u poslednjih godinu i po dana nismo dobili saglasnost iz Ministarstva ni za jedno zapošljavanje. Ono što je bitno je da nam nisu otišle vodeće medicinske sestre, koje nadgledaju rad negovatelja – objašnjava Balažević.

 

POLITIKA



KOMENTARI

  1. safet kaže:

    a ko ce bre da se zaposli kod vas terrate te ljude da crnce plate su ispod minimalca maltretirate ih i na kraju se cudite sto vam odlazeljudi? moreeeee….

  2. Brunhilda kaže:

    Pre godinu dana postala sam „tehnoloski visak“, sa 49 godina. Zavod za zaposljavanje je nudio prekvalifikaciju za geronto-domacice. Prijavila sam se, medjutim, niko me nije kontaktirao, kao da ni ne postojim. Nemam izbora, prihvatila bih i ovakav posao, ali ni reci vise nije bilo o tome. Naravno, bila je opcija, da se privatno, o svom trosku zavrsi prekvalifikacija za istu, kao i opcija da vas zavod prekvalifikuje besplatno. Naravno, ostala sam bez ikakvih primanja, pa sam se prijavila preko zavoda za zaposljavanje. Pitam se, zasto me zavod nije kontaktirao, kad sam vec pristala na prekvalifikaciju??? Znam da nije lak posao, ali i to je bolje nego sedeti kod kuce i moliti se da vas, sad vec, sa 50 godina, neko primi. Zasto gerontoloski nije sa zavodom imao dogovor o potrebnim radnicima? Nekome, ocigledno, nije bilo u interesu da, onaj ko zeli da radi, dobije zaposlenje…

OSTAVITE KOMENTAR