Gradi se Hala sportova

Prva sportska dvorana u Subotici bila je velika sala Sokolskog doma koja je 1942. godine preuređena u bioskop (Jadran). I pre toga su neke sportske utakmice u posebnim slučajevima održavane u zatvorenom (Nepker, Velika terasa).

Danas je teško zamisliti da se košarka, rukomet i odbojka igraju na kiši, na šljaci, betonu…kao što je to bilo uobičajeno sve do pred kraj šezdesetih. Do tog  vremena  su već ustoličeni određeni standardi vezani za uslove treninga, opremu za borilišta i utakmice.

U Subotici se još 1961. godine pristupilo planiranju moderne spotske dvorane. Čak i više od toga. Na mestu nekadašnjeg fudbalskog igrališta pored Dudove šume, trebao je da bude izgrađen sportski centar koji bi  objedinio sajamsko-sportsku halu, olimpijski bazen i restoran.

Subotica je tada imala deset klubova u prvoj jugoslovenskoj ligi i 12 u drugoj, tako da je sport bio na prvom mestu. Ali se tada računalo i na komercijalni potencijal hale (sajam, vašari, koncerti…).

Novosadsko preduzeće Kongrap ponudilo je cenu i projekat koji su bili prihvatljivi, ali je zamereno da je izložbeni prostor premalen. Naime, halom je trebao da gazduje Fond za fizičku kulturu, ali i uprava Sajmišta.

 

Predlozi

Godine 1968. po projektu poznatog arhitekte Ivana Antića u saradnji sa stručnjacima Građevinskog zavoda u Subotici, počelo je podizanje sajamsko-sportske hale kvadratne osnove na kojoj će dominirati atraktivni krov oblika zvanog – hiperbolični paraboloid.

Ova građevina je trebala da bude krajnje odredište šetališta Radijalac, završetak arhitektonske celine, prizor na kom bi završavao pogled iz pravca Gradske kuće.

Najsnažnija figura moderne arhitekture u Subotici bila je jedan od novih simbola grada. Kruna koja se pokazala „preteška“.

Krov je od samog početka predstavljao problem onome što se nalazilo ispod. Prokišnjavanje, veliki nekorisni prostor za zagrevanje i još neki problemi stvorili su ubrzo potrebu za rekonstrukcijom i prekompozicijom prostora unutar hale, što je i urađeno već petnaestak godina nakon njene izgradnje. Improvizovanim novim pregradnim zidovima i montažnim tribinama, tada je dobijeno dosta novog upotrebljivog prostora, dva odvojena terena i nešto veći kapacitet tribina. Možda se u pogledu udobnosti i estetskog izgleda nije moglo postići više u unapred zadatom volumenu, ali ono što smo dobili bilo i do danas ostalo ispod nivoa čak i onih dvorana koje možemo da vidimo u debeloj provinciji. Kada su se domaćini hale umorili od pomeranja pokretne tribine iz dva dela, na tu stranu je spuštena zavesa prljavo žute boje te je glavni teren sveden na samo jednu tribinu. Prilikom TV prenosa iz hale, ta tribina nije vidljiva pa je opšti utisak gledaoca da se radi o nekakvoj pomoćnoj sali, pogotovo što publika stoji i na stepenicama koje prolaze iza koševa.

U poslednje vreme na utakmicama ženske odbojkaške reprezentacije, ali samo tada, tribine su kompletirane a podloga uređena na zadovoljavući način.

Hala sportova nekad

 



KOMENTARI

  1. stormwatch kaže:

    Ona slika prepune hale deluje bas svetski!

  2. panonis kaže:

    I onda jedan svetski intelekt smisli da unapredi dizajn i sagradi plavu kocku ispred hale. Ne znam za vas ali takve mozgove sto ulepsavau Suboticu, ja bi licno strpao u zatvor!

  3. Zdravko kaže:

    Imao sam sreće da pratim Omladinske festivale,da gledam mečeve najkvalitetnijih košarkaških ekipa (Partizan,Beograd,Rabotnički…),košarkaške veličine kao što su Dalipagić i Kićanović,evropska prvenstva u džudou,nastupe Bijelog Dugmeta,YU Grupe,Mađarske grupe kao i sajmove i mnoga druga dešavanja.

  4. Zebica82 kaže:

    Kakve god mane imala Hala sportova je isto obelezje ovog grada. A izgleda da se zvanicnicima bas omililo da sve upropasti svojim brilijantnim idejama. Pogotovo ta plava kocketina sto je ‘panonis’ spominje…Ne samo da je pokvarila pogled sa pocetka ulice nego nije ni funkcionalna…Bruka i sramota! 🙁

OSTAVITE KOMENTAR