Gradnja Sokolskog Doma (Dva ratna druga)

Drugovi sa studija, potom zajedno u vojsci tokom prvog svetskog rata, inženjeri Konstantin Kosta Petrović i Oton Tomandl, posle rata će se okumiti i raditi u gradskoj Tehnikoj službi na mnogim značajnim projektima. Po zamisli Koste Petrovića i projektu Franje de Negrija, biće izgrađen Sokolski Dom. U još nedovršenoj zgradi ing. Oton Tomandl (Tomanić) je osnovao lutkarsko pozorište.

Kosta na gradilištu
Slika

U to vreme se društvo nije mnogo interesovalo za lutkarsku scenu. „Igranje“ poznatog inžinjera, varoš je različito tumačila. Bilo je i podsmeha. Na veliku radost dece , uz pomoć gimnazijalaca i mladih zanatskih radnika, prva predstava je odigrana decembra 1934. godine.

Jedna od varijanti sa bistom Kralja u pročelju
Slika

Slika

Na izgrađenom prizemnom delu
Slika
Slika
Slika
Slika

Slika
Zgrada Sokolskog doma, danas poznata kao JADRAN, građena je od 1931. do 1936. godine. Gradnju je usporila svetska ekonomska kriza.

Slika

Gradski senat 31. oktobra 1931. godine propisuje i odobrava Uredbu o upotrebi Jugoslovenskog narodnog doma kralja Aleksandra I. Po toj uredbi, Dom je svojina grada Subotice i treba da posluži namenjenoj svrsi na tri načina:
1. Vaspitavanju novih generacija putem sokolstva
2. U Domu će se smestiti centralna osnovna škola
3. Za potrebe kulturnih i nacionalnih institucija

 

Rukovanje, staranje i korišćenje Doma, povereno je Sokolskom društvu.
Slika

Kosta na balkonu
Slika

Zadnja strana prema parku (u pozadini željeznička stanica)
Slika

Izgradnja letnje pozornice
Slika
Slika
Slika

Još o Sokolskom domu i Sokolima vidi na : SOKOLSKI DOM Subotica

Slika



KOMENTARI

  1. djomla kaže:

    Opet si me obradovao… :yes:

    U odnosu na tekst sa početka prošle godine, nešto se pozitivno dogodilo. Urbanisti su izostavili mogućnost nadogradnje shopping malla kraj Sokolskog doma, što ga u narednom periodu štiti od degradacije velikog stepena.

    Međutim, okolina dotičnog objekta je i dalje u lošem stanju, još uvek opstaju kafane, ali su zato radovi u Dečjem pozorištu pokrenuti, a ako budemo gledali optimistično, možda do kraja godine i fondacija Fokus svoje mesto nađe pod krovom ovog objekta i dodatno ga oživi. Deci i omladini je on i namenjen.

    Što se tiče Koste Petrovića, da se razumemo, svojim projektima Sokolskog doma i Narodnog parka je današnjim urbanistima objasnio neke stvari kada je ta struka u pitanju. Osmislio je i sproveo u delo kompletan Sokolski dom i park kraj njega, koji danas nosi ime Ferenca Rajhla.

    Konstantin Petrovic je zbog svojih zasluga u Subotici dobio čak i jednu ulicu u Željezničkom naselju.

    Slika

    Naravno, Konstantin je kao gradski arhitekta daleko od veličina poput Matije Korvina ili pak Zoran Djindjica koji su za razvoj Subotice učinili… Ajde potsetite me?

  2. Gane kaže:

    Za Konstantina Petrovica pre ovog sajta uopste nisam cuo. Ne znam pravi razlog zasto, ali mi je drago sto pisete o njemu. Mora da ima jos takvih arhitekata koji su gradili po gradu a da ih ne znam.

  3. Filip kaže:

    Na jednoj od slika se vidi vodotoranj kraj pruge i pored njega dimnjak. Od cega je to dimnjak?

  4. Lansky kaže:

    U to vreme, vodotoranj je postojao uz samu stanicu i služio je željeznici. Dimnjaci koji se vide, nalazili su se preko puta, u ulici Jovana Mikića (tada Paralelni put). U toj ulici, bili su neki pogoni preduzeća Ferum i Hrast. Nešto je stradalo u bombardovanju, nešto je porušeno a jedini ostatak je današnji vodotoranj u Jovana Mikića. Livnica Ferum i drvoprerađivačka industrija Hrast, većinu poslova je radila za željeznicu.

  5. Gost kaže:
    Lansky napisao:U to vreme, vodotoranj je postojao uz samu stanicu i služio je željeznici. Dimnjaci koji se vide, nalazili su se preko puta, u ulici Jovana Mikića (tada Paralelni put). U toj ulici, bili su neki pogoni preduzeća Ferum i Hrast. Nešto je stradalo u bombardovanju, nešto je porušeno a jedini ostatak je današnji vodotoranj u Jovana Mikića. Livnica Ferum i drvoprerađivačka industrija Hrast, većinu poslova je radila za željeznicu.

    Negde je LANSKY zapisao da ako se setimo nešto intersantnog da DOPIŠEMO. Ja bih nešto o lepoj bivšoj letnjoj pozornici koja se nalazila na južnoj strani objekta. Sedišta su davno uklonjena, a sama pozornica je zazidana. Nedeljom pre podne ili smo gledali najbolje rukometašice, ili je to bio boks meč prvo ligaša Spartaka baš na ovoj pozornici. Da nebudem dosadan neću se setiti pet braća Romeka, ili kolega boksera više ih je bilo sa kojima sam radio u GZ Panonija. Bila je jedna velika utakmica boks protiv ekipe koja je došla iz velikog grada. Imali smo legendu CVETIĆ ALFREDA koga su deca volela, nije bio tehničar ali je mnogo toga izdržao. Od njega zavisi utakmica – a on se boksa protiv reprezentativca. Trener PIŠTA bači ima sa njim konkretan dogovor. Prvih pola minuta tako se upoznaju, i slede gadne batine što ih ALFRED prima. Neko bi već ubacio peškir da se sve ovo prekine, a NAŠ trpi pa trpi. Negde oko osmog minuta, minut pre isteka – i to po dogovoru – PIŠTA Bači je glasno rekao ZVONE U VELIKOJ CRKVI – HARANGOZNAK – Cvetić se izdigao sa svojom levicom kada je pogodio reprezentativca koji je od jednog udarca izleteo izvan konopaca. SPARTAK je pobedio, to su sećanja.

  6. Boro kaže:

    Pod hitno treba vratiti natpis na taj objekat, a to je " SOKOLSKI DOM ". Eh, da nam je sada tih ljudi koji su gradili Sokolski dom ! Oni su sve radili za naš grad i nisu krali državu i narod.

  7. Irena Dodić rođ. Milunović kaže:

    Vreme čestitog rada i težnja napretka i spokoja. I ja mislim da je velika greška što se menjaju imena data u to vreme i toj nameni, zašto menjati imena,bio je Sokolski dom, ime u tom vremenu dato i neka ostane. Imenom govori kad i u koje vreme je građeno.

OSTAVITE KOMENTAR