Huliganizam i fudbal

“ Huliganizam predstavlja jedan od oblika ispoljavanja društvenog nasilja koje se ne može objasniti samo kao interpersonalna interakcija koja je obeležena agresivnošću. Takva vrsta ponašanja povezuje se obično sa navijačkim (polu) organizovanim grupama iz različitih sportova a najčešće ekipnih, kao što su fudbal, košarka, rukomet, itd. U tom smislu se huliganizam može odrediti kao pojava koji se sastoji od vandalizma i sistematskih i organizovanih agresija pojedinih grupa mladih navijača koje su usmerene protiv sličnih suprotstavljenih grupa unutar i izvan stadiona.“ (Roversi, Balestri, 2000).



U Višem sudu u Subotici kažu da je prošle godine šest istražnih postupaka (koji su okončani) i četiri postupka u fazi glavnog pretresa, od kojih je jedan pravnosnažno okončan donošenjem presude i izricanjem uslovne osude – 6 meseci zatvora sa rokom proveravanja od 2 godine.U toku 2011. godine, do sada je bilo 2 istražna postupka (koji su okončani) i 2 postupka u fazi glavnog pretresa, od kojih je jedan nepravnosnažno okončan.

 

.Savremeno globalno svetsko društvo čitav protekli vek ima sukobe oko i povodom fudbala koji su doneli i ljudske žrtve. Ipak, kroz istoriju je poznato da je npr. u Engleskoj (zemlji porekla fudbala), 1885. godine zabeležen slučaj kada su navijači napali i fizički povredili sudiju na jednom lokalnom meču.

 


– Nemamo apsolutno tačan podatak kada se dogodio prvi ozbiljan incident na nekoj fudbalskoj utakmici u 20.veku, ali se kao indikativno uzima da su se 16. jula 1916. u Buenos Ajresu sukobili navijači i policija, zato što je utakmica Argentina-Urugvaj u finalu južnoameričkog prvenstva odložena (jer je na stadion koji je imao mesta za 20.000 ljudi ušlo duplo više gledalaca). Jedna od prvih žrtava nasilja u fudbalu bio je izvesni Pedro Dembi (26 godina) koga je 2. novembra 1924. na meču Urugvaj-Argentina u finalu južnoameričkog prvenstva ubio iz pištolja čovek po imenu Hose Lazaro Rodrigez.Nastanak huliganstva u savremenom obliku vezuje se za Englesku šezdesetih godina prošlog veka, a zatim i za njegovo širenje u mnogim evropskim i južno američkim zemljama. Huliganstvo dobija konture masovnog društvenog fenomena šezdesetih godina prošlog veka, kada su se lokalne pristalice popularnih britanskih fudbalskih klubova (poput Mančester Junejteda, Liverpula, Rendzersa, Seltika, itd.) počele ritualno okupljati u pabovima pre svake utakmice (koristeći pri tom alkoholna pića) a potom organizovano odlaziti i prisustvovati fudbalskim utakmicama. Ipak, dva događaja osamdesetih godina prošlog veka bila su prekretnica u značajnijem posvećivanju kako naučne tako i društvene pažnje fenomenu huliganizma. Dve najbrutalnije situacije u Evropi osamdesetih godina su tragedije na stadionu Hejsel u Briselu 1985. i Hilzborou u Šefildu 1989. godine. Na utakmici finala kupa šampiona između engleskog Liverpula i italijanskog Juventusa na stadionu Hejsel došlo je do sukoba navijača gde je poginulo 39, a 400 povređeno. Deo navijača poginuo je zbog rušenja zida stadiona, dok su ostali poginuli ili povređeni u međusobnom obračunu italijanskih i engleskih navijača. Svih 39 poginulih bili su navijači italijanskog – torinskog kluba. Posle ovog događaja engleskim fudbalskim klubovima zabranjeno je da pet godina učestvuju u međunarodnim takmičenjima. Postalo je jasno da huliganizam ima ne samo karakter socijalnog problema jedne države već i međunarodno-političku dimenziju – rekao je dr Aleksandar Jugović profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu,

 

Strašne scene u Liverpulu gde je zbog prenatrpanosti poginulo 96 navijača

Pravno-normativno određenje huliganizma polazi od krivičnih dela i prekršaja koja se najčešće :

1) vređanje po raznim diskriminacijskim osnovama kad; (etničkim, religijskim, političkim, itd.) pojedinaca ili grupa ljudi;

2) fizički napadi sa nanošenjem lakših ili težih povreda;

3) uništavanje javne i privatne imovine;

4) narušavanje javnog reda i mira;

5) ugrožavanje opšte sigurnosti (npr. upotreba pirotehnike unutar stadiona);

6) zloupotreba zabranjenih na sredstava na stadionu (alkoholna pića droga, pirotehnika);

7) ometanje odvijanja sportskih i drugih društvenih događanja.



U pogledu krivičnih i prekršajnih sankcija različite države su različito okarakterisale i zakonski odredile huligansko ponašanje pa tako postoje različite kazne a najčešće u obliku: društveno korisnog rada, novčanih kazni, zatvorskih kazni u trajanju od nekoliko dana do čak nekoliko godina, ograničenja kretanja za vreme odvijanja određenih društvenih događanja, izgona i progona za strane državljane.

 

Fudbal kao plemenita igra treba da bude zaštićena od ozbiljne pretnje koju predstavlja kombinacija navijača-huligana, samozadovoljnih političara i novčano grabežljivih vlasnika, menadžera i bogatih igrača (Dunning, 2000).

 

– Ranije, do 2009. godine, ove odredbe su bile obuhvaćene Zakonom o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama u čl. 20, ali je taj član brisan, jer je inkorporisan, tj. obuhvaćen Krivičnim zakonikom. Kod nas su i za to delo vođeni postupci, za događaje, koji su se odigrali u vreme važenja te odredbe. U 2010. godini, za to krivično delo su vođene 3 istrage, od kojih su dve rešene, i suđeno je u osam predmeta, od kojih je 4 pravnosnažno okončano, u svim slučajevima izricanjem uslovne osude. Tokom 2011. godine, nisu vođeni istražni postupci za čl. 20 Zakona o sprečavanju nasilja, ali je jedan postupak pravnosnažno okončan, a osuda je uslovna – kaže za GradSuboticu sekretarka Višeg suda u Subotici, Jelena Bogovac Zelić.



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR