Ima li života pored prskanog voćnjaka

Mnogobrojni Tavankućani pa i stanovnici drugih mesta odlučili su da svoju egzistenciju reše sadnjom voćnjaka upravo u Tavankutu.Na očigled ništa neobično, pošto je izvoz voća itekako profitabilan posao.

Problem je u nečemu drugom..

„Mnogi voćnjaci se nalaze u samom naselju ili u neposrednoj blizini. Meštani koji žive pored voćnjaka neretko se žale da im je zdravlje narušeno upravo zbog voćnjaka koji im je uz kuću i čiji vlasnik živi par kilometara dalje ili čak i u drugom mestu, te isti taj vlasnik smrad otrova posle prskanja i ne oseti. I pitanje je: Šta sve meštani udišu? Koliko je otrova godišnje poprskano nekome pod prozor? Otrovi se posle prskanja osete kilometrima daleko. Zabeleženi su i slučajevi zaustavljanja traktora koji vuku tkz.beslere-cisterne sa otrovom i onemogućavanje prskanja“. Preti li tu možda sukob između onih koji profitiraju ne mareći za tuđe zdravlje i onih koji žele samo jedno – čist vazduh.

jabuke

Danju, noću nastupaju, ili sami vlasnici ili njihovi radnici sa svojim traktorskim prskalicama i počinju besomučno prskanje. Sav taj smrad -fungicidi, insekticidi,herbicidi i ko zna šta još,udišu i stari i mladi, udišu deca udišu oni koji nikada nijednu jabuku nisu posadili u svom dvorištu upravo iz razloga što se prska po dvadeset puta godišnje-minimum.

Ukoliko je godina kišna tada obavezno dolazi prskanje posle svake kiše.Kada se svede račun tada je računica jasna. Prska se i do trideset pa i više puta.

Gospođa iz G.Tavankuta se požalila ombdusmanu za savet i dobila je odgovor.

„To su salaši te se ne može ništa“- salaši po adresi, ali je kuća do kuće i sve su uredno legalizovane.

I šta bi bio odgovor za one voćnjake koji se nalaze u ulicama koje imaju ime i nisu salaši.

Da li će se povodom sve učestalijih žalbi i prijava građana neko izjasniti ili ne, ostaje da se vidi. Do sada su upućivane mnogobrojne pritužbe i žalbe i mnogobrojnim ekološkim udruženjima ali ni oni nisu uspeli da daju ljudima odgovor gde i kome da se obrate. Do konačnog rešenja ovog ekološkog problema sve nade su položene u mirno rešavanje i razumevanje pogotovo onih koji ne štede niti svoje niti tuđe zdravlje te jabuke prskaju svakom zgodom i prigodom.



KOMENTARI

  1. Wolf kaže:

    Pescarini vocnaci na putu ka Kelebiji se takodje prskaju kao sto ste i naveli u tekstu do 30 puta godisnje.Takodje vlasnici koji drze svinje koji svako vece izbacuju cisternom otpad koji ciste za svojim zivotinjama (svinjama) na njive,pa se onda nacrtaju privatnici koji ciste septicke jame pa se sve to ispusti u kanale…ma divota

  2. jasso kaže:

    Gornjak,na ovo ne znam kaki komentar da dam,ako vlasnici vocnjaka oce da im rodi,moraju prskati,ako opet toliko prskaju steti okolini i ljudima koji zive pored vocnjaka,a sta uraditi,ne idje ni to da se svi ti vocnaci u selu povade i ostavi sve u parlogu,sam si pisao u jednom clanku,da u toj piscini nista drugo i nemoz uspiti,mogu i vinogradi,ali tu nema nikake zarade,pa i Tavankucki podrum je vec odavno zatvoren,ustvari kako si vec napiso jedanput,niko nije cilom svitu napeko kolaca i da svi budu zadovoljni…

  3. Gornjak kaže:

    @Jasso pozdravljam Vas. Po mišljenju svih onih koji trpe rešenje je da se voćnjaci više ne sade u urbanom delu naselja ,nego dalje. Postojeći zasadi neka ostanu zasada. Jer šta sa njima? I ljudi se pitaju sa čim se sve prska. Ljudi pojma nemaju šta sve udišu. Inače vinogradarstvo se vraća u Tavankut i zauzima sve više prostora „Ku kadgod u bukti “ 🙂

  4. Andjela kaže:

    U najuzem centru donjeg tavankuta imate velik vocnjaa prosle godine he prosiren i nikom nista a inace u tavankutu se jako poveco procenat raka pluca a to je sigurno id cistog vazduha

  5. Zdravlje ili profit kaže:

    Te jabuke su uzasne, ko to moze da jede? Nama Rusi redovno vracaju vagone raznog voca zbog prekomerne upotrebe nedozvoljenih hemikalija. Ovo mora da se resi na nivou drzave i to poljoprivredna inspekcija da kontrolise.

OSTAVITE KOMENTAR