Istraga detektiva Tota

Vrlo brzo nakon ulaska mađarske vojske u Suboticu, počela je potraga za jednim predmetom koji svakako nije „Sveti Gral“, nije čak ni od one visoke umetničke vrednosti ali je očigledno imao simboličku snagu koja je bila potrebna novim vlastima da pokaže kako ona nije DOŠLA nego se VRATILA.

1941..

Tog maja 1941. godine, detektiv mađarske kraljevske policije Tot Đerđ započeo je potragu za figurom ptice Turul. Izveštaj koji je sačuvan u subotičkom Istorijskom arhivu, priča priču o njegovom otkriću nečega čemu se nije nadao ali i ostavlja za sobom više pitanja nego odgovora.

Ptica Turul

To je ptica koja je po narodnoj mitologiji dovela Mađare u Panonsku niziju iz njihove prapostojbine. Legenda kaže da je nakon toga nestala ali je kao motiv vremenom postala jedan od nacionalnih simbola. Subotički Turul, stojao je raširenih krila na vrhu obeliska ispred zgrade današnje biblioteke, kao pomen događajima iz 1848. godine.

turul szabadka

Nakon raspada Austro – Ugarske i ulaska Subotice u Kraljevinu Srba, Hravata i Slovenaca, ova ptica više nije bila na tom mestu, dok je kameni obelisk proveo tu još neko vreme, verovati je zato što je oblik bio univerzalan, a materijal dobar da se na njemu dopisuje i prepravlja po želji.

Istraga i neočekivano otkriće

Prvo ime koje detektiv Tot navodi u svom izveštaju, jeste Olah Šandor, poznati subotički slikar u međuratnom periodu. Olahov atelje se nalazio u samom centru grada, na vrhu najamne palate, odakle je pucao pogled na trg i Gradsku kuću. Taj atelje postoji i danas, na spratu je čak i stari drveni lift sa očuvanim secesijskom dekoracijom, jedino je panoramski pogled blokiran betonskim zidovima budućeg pozorišta.

atelje olaha sandora

Da li je Tot imao saznanja da baš Olah ima informaciju koju traži ili je smatrao da poznati umetnik već po svom pozivu zna više o drugih o umetničkim predmetima, tek, detektivu se posrećilo da dođe do prvog traga:

Slikar je tada ispričao detektivu da je izvesni Imre Bodnar, radnik fabrike Ferum, skinuo  skulpturu ptice 1918. godine i sakrio je. To mu je ovaj lično pričao pre deset godina (1931) u jednoj kafani. Olah još kaže da je taj čovek umro pre nekoliko godina ali možda njegova udovica zna gde je sada figura. Detektiv Tot je pronašao udovu Imrea Bodnara u njenom stanu (Sáncz utca 6) i razgovarao sa njom. Ona je tada izjavila da se za Bodnara udala 1922. godine i da ne zna o događajima iz 1918. i o ptici Turul, međutim otkriva da je njen pokojni muž u njihov zajednički stan doneo jedan drugi spomenik – bronzano poprsje kraljice Elizabete Bavarske – SISI.

SISI

Elizabeta od Bavarske bila je žena cara Franje Josifa i ljubimica celog Habzburškog carstva. Iako se nije bavila politikom, imala je pažnju evropske javnosti najpre kao jedna od najlepših žena svoga vremena i modna ikona a potom kao tragična figura. Niz porodičnih nevolja i preranih smrti svojih najbližih, ostavio ju je u večnoj crnini. Na koncu, iako voljena, ubijena je nožem u srce od strane jednog italijanskog anarhiste. Njeni podanici je nisu nikad prežalili. Tako je i Subotica kao i mnogi drugi gradovi, podigla spomenik voljenoj Sisi.

Spomenik u Subotici 1900. godine (park kod železničke stanice)

sisi elizabeta subotica

stare fotografije subotice

 

Kraljica – izgubljena i nađena

Maja meseca 41′ skulptura kraljice više nije bila kod Bodnarove udovice Ane. Po njenim rečima, kada je njen muž oboleo 1934. godine, skulpturu je predao gradskom odvetniku dr.Bekefi Đerđu.

I stvarno, mađarski kraljevski detektiv Tot pronalazi advokata Bekefija u današnjoj ulici Braće Radić br 5. Ovaj mu priznaje da je bista kraljice Eržebet kod njega i da je svakako imao nameru da je preda novim vlastima.

Šta je bilo dalje sa ovim spomenikom, ostaje da se istraži. Nije poznato da je vraćena u park na staro mesto a da li je završila u nekoj privatnoj kolekciji, u nekom muzeju ili je istopljena…možda će budućnost doneti odgovor, možda postoji i dokument o tome ali čeka strpljivog istraživača da ga otkrije.

U podrumu Gradske kuće

Da ima nade da izgubljeni predmeti budu otkriveni makar čekali i ceo vek, govori i primer „hausmajstora“ Gradske kuće – Roke Jožefa.

Najpre moramo da se vratimo jedan vek nazad, u 1915. godinu. Umetnik Albert Keler ponudio je tada gradskoj upravi da za 300 kruna otkupi njegovu bistu cara Franca Jozefa koja je bila izložena na Paliću za dan vojske. On preporučuje da ona bude postavljena u vestibilu ili kod stepenica u Gradskoj kući, da bi to bilo „patriotski i estetski“ pošto tamo nema ni jedna skulptura. U dokumentu koji je sačuvan u Istorijskom arhivu, ne vidi se da li je bista otkupljena i da li je bilo još narudžbi za koje se Keler preporučio ali sada znamo da je to bilo verovatno tako, na osnovu Rokinog otkrića.

Gotovo sto godina kasnije, u godini stotog rođendana ovog zdanja (2012), domar Roka je pronašao u podrumu, zatrpane ispod nekih nevažnih predmeta, nekakve stare figure za koje nije znao koga predstavlaju ali je bio siguran da su deo istorije koji nedostaje.

Kelerov Franc Jozef u njegovom ateljeu

albert keler

Nađen u Gradskoj kući

gk-subotica

Roka

otelo

Roka je tokom svog radnog veka dugog četiri decenije, upoznao Veliku kuću kao niko. Pre ovih bista koje su odnete u muzej, pronalazio je dokumente, zastave, predmete i razne relikvije koje je ova kuća skrivala u podovima, zidovima ili su ih jednostavno ljudi zaboravili u svojoj nebrizi, kao što je to slučaj sa velikom kaljevom peći koja danas stoji u maloj sali za venčanja. Ova raskošna peć od Žolnai keramike, bila je rastavljena verovatno kada je postavljeno centralno grejanje. Roka je pronašao u delovima na dvorištu ispod krša. Nije imao predstavu kako ona izgleda celovita ali su njeni delovi obećavali. Doveo je Smiljana Njagula, on je snimio tv emisiju i stvari su krenule u pravom smeru.

roka-jozef



KOMENTARI

  1. vokille kaže:

    Tužno je što je uklonjen taj obelisk i turul, kao nacionalni simbol mađara. A taj čovek što ga je odvalio, dotični Imre, garant je predstavljao preteču današnjih sakupljača sekundarnih sirovina. To bi bilo isto kao da smo odvalili Svetozara Markovića iz Novog Sada, ili kneza Miloša usred Beograda. Bilo bi neuporedivo bolje da se umesto Svetog Trojstva na to mesto stavi ponovo obelisk sa turulom. Za nas, ta ptica označava migraciju sa Urala u ove predele.

  2. Lansky kaže:

    Motivi su mogli biti razni da to neko skine. Za Suboticu bi bilo zanimljivo da prikupi sve stare spomenike, vladare, grbove, obeležja i slično što je klesano u kamenu i vajano, pa da se formira jedan lapidarijum koji bi prikazao prošle vekove kroz simbole država kojima je pripadao ovaj grad. Od rimskog nadgrobnog spomenika koji je podigla Aurelija Primitiva, pronađenog u temeljima stare tvrđave (ovaj kraj nije bio deo Rimskog carstva), pa recimo jednog sa turskog groblja (čuva se u Muzeju Vojvodine) do Tita.
    Istorija Subotice – „Mramor, kamen i željezo“ .

  3. Dorfer kaže:

    @ Lansky Do spomenika iz turskog groblja i vremena ne treba ići do Novog Sada. Celo Tursko groblje je zabetonirano i na to mesto sagrađena j etrafo stanica u Subotici.

  4. Kertvaros kaže:

    Mramor kamen i zeljezo
    lako moze biti slomljeno
    sve na svetu prolazi…

    (Drafi Deutscher)

    Napraviti lapidarium, jednu optimalnu retrospektivu istorije grada je jednostavno nemoguce. U jednom gradu u kome uvece legnes na spavanje u jednoj drzavi, a probudis se sledeceg jutra u sasvim drugoj, o nekom istorijskom kontinuitetu ne moze biti reci. Tim pre jer svaka nova drzava sebe obavezno proglasava za jedinu stvarnu i pravu, i naravno vecitu i ne promenjljivu, a onu bivsu za losu, reakcionarnu i jedino jos dostojnu prezira. U takvoj atmosferi istorija se prekraja, sminka i frizira prema trenutnoj potrebi dnevne politike. Dokumenti se unistavaju, citave arhive sakrivaju ili se pojedini dokumenti falsifikuju. Kukavice odjednom postaju heroji, Propalice i kriminalci postaju casni i ugledni gradjani, i tako u krug. U Subotici ima gradjana koji su za svoga zivota promenili 5-6 drzava i rezima, a da se pri tom nisu nikuda makli iz svoje kuce ili svoga grada. U jednoj drzavi su ucili decu kako su proterali stane kapitaliste i narodu vratili ono sto je njegovo i omogucili mu da raspolaze svojom imovinom .Posle dodju neka druga vremena i druga drzava, politicari pocnu da se hvale i prikazaju kao veliki uspeh, kako su doveli strane kapitaliste i narodu omogucili da za njih radi i privredjuje. Mozda jednog dana kada se budu stvari sagledale u jednom nepristranom i razumnom osvrtu na proslost, bez mrznje i naklonosti (sine ira et studio) kao osnovnom postulatu istorijske nauke, i uz sve to, i pomocne i pratece nauke, sociologiju, etnologiju, itd. moze se poceti sa nekakvom rekapitulacijom proslosti, koja opet nece biti svakome po ukusu i gde ce se opet naci neko ko je drugog i drugacijeg misljenja. Trenutno je najgore od svega, sto je mnogo ljudi vrlo skromnog obrazovanja i bez elementarnog poznavanja materije, i uz to jos sa suboptimalnom inteligencijom, u poziciji da odredjuje sta je istorijska istina a sta ne.

  5. krass1 kaže:

    @vokille
    Ne moze umesto Svetog Trojstva da se na to mesto ponovo stavi obelisk sa pticom, jer, naprosto on ni nije bio tamo, vec nekih 200 metara dalje, tj. ispred gradske bibljoteke. Sto ne znaci da sam, iako nemadjar, protiv vracanja spomenika na njegovo staro mesto. Bas iz razloga koji je Lansky naveo u komentaru.

  6. milje kaže:

    @Lansky Dobar predlog.Bilo bi zanimljivo i poučno da na nekom prostoru,možda u centru,mogu da se vide spomenici i simboli svih onih koji su gradili,stvarali i pisali istoriju ovog grada.
    @Dorfer Svi znamo da svaka vlast ima nekog svog „genijalca“ koji želi da ostane upamćen po nekom „velikom“ delu. I sve što je već pomenuto i tramvaj i pozorište i Gomboš sokak itd itd
    Mnogi gradovi u Evropi su napravili dobar posao od starih delova grada i ostvaruju prihode od turizma o kojima mi možemo samo da sanjamo.

  7. stormwatch kaže:

    @vokille

    Samo ti turaj celicne ptice negde drugde, a ne umesto Svetog Trojstva. Sveto Trojstvo je bitnije od dolaska bilo kojih varvara u Evropu. Sve sto se desava tamo u poslednjih 100 i kusur godina ima itekako veze sa odnosenjem prema Presvetom.

  8. vokille kaže:

    @Stormwatch…. Hahahahaha. Hrišćanstvo je nasilnim putem putem nametnuto ne samo nama, već i ostalim narodima ( i katoličko i pravoslavno). Tadašnje nametanje hrišćanstva je bilo po rangu onoga što sada rade muslimani hrišćanima na bliskom istoku. Uz to, verovati da će presvetoj da se digne da pripomogne nekome je najgore praznoverije. Crkva je najgora mafija koja postoji, najgore leglo razvrata i bluda. A Turul za sve mađare ima univerzalno značenje. Naši stari bogovi su bili Hadur i Szelkiraly (Selkiralj), čije su vernike hrišćani nemilosrdno pobili. I Sloveni i Germani imaju sličane stare bogove. Te religije nisu bile okrenute bogaćenju pojedinaca, već su bile okrenute prirodi. Ako ništa drugo, predložio bi Srbima onda da se odreknu slave, a Hrvatima/Bunjevcima dužijance, pošto su to paganski običaji.
    Puno vam hvala što nama nevernicima i dalje u XXI veku nabijate krstače u centru grada!

  9. stormwatch kaže:

    @vokille

    Cek cek cek cek cek, kako sad to majku mu staru? Pa zar se vi ne borite protiv islamizacije zapada tako sto tvrdite da je Evropa Hriscanska i njen Hriscanski duh nece biti doveden u opasnost zbog „invazije“ Muslimana? HAHAHAHAHAHAHA, E, vi desnichari ste show nad showovima. Jeste brate, usred Evrope treba da se slave paganski demoni i lazni bogovi, a Otac, Sin i Duh Sveti treba da se zabrane i sakriju daleko od ociju javnosti, ko sto je to radjeno u komunizmu.

    Drugo, trebao bi znati da Hriscanstvo NIJE OKRENUTO bogacenju pojedinca, nego je upravo paganizam okrenut iskljucivo pitanju pojedinca i njemu samom, a losu sliku o hriscanstvu daju iskljucivo ti nikad obraceni pagani, koji sebe nazivaju hriscanima a zlo im iz ociju viri.

    Vidis kako se to veoma brzo raskrinka, vi ste vec pre 70 i kusur godina pokusali uvesti paganske „bogove“ u Evropu, ali niste uspeli. No ne brinem se, necete ni sada, a znas li zbog cega? Zbog necega sto se zove INTERNET, i pre dosta godina je predstavljano kao konacni instrument u razbijanju Hriscanstva, posto u internet vremenu nece biti mesta ni za Isusa ni Crkvu….upssssssssssssss…..Papa ili bilo koji drugi poglavar bilo koje Hriscanske denominacije nikad nije u istoriji Crkve mogao da skupi brze cifru od par stotina hiljada pa do par desetina miliona vernika nego u danasnje vreme, a to je masa sa kojom nema sale. Ako ti se ne svidja, samo tvoj problem.

  10. vokille kaže:

    Desničari i neopagani, zaboravio sam kako vi volite odmah sa vašim argumentima. Ne propagiram bilo kakvu zabranu verskih simbola, ali dovoljno ih ima u centru post-socijalističke Subotice. Sveto Trojstvo niko nije ni rušio, samo se izmestilo, i od tada se izmenila slika grada. Umesto da se postavi na lepo mesto ispred Franjevačke crkve, ili ispred robne kuće centar (da se ukloni ono ružno plastično igralište), samo se dodatno zatrpava lepo uređen park. Ajde da nema Plave fontane tamo, pa bi bilo i prijatno, ovako se zatrpava lokacija (istina, kad razmislim, i onaj obelisk sa Turulom bi na tom mestu doprineo do tog efekta). Bilo bi lepo ako bi se obelisk postavio tamo gde je parking na trgu Jakaba i Komora. Nažalost, pitanje da li će se ikada to dogoditi, pošto je SVM spiskao novac na onaj ružan plato i spomenik Deže Kostolanju ( koji je prekoputa njegove biste- to je presedan u istoriji vajarstva!).
    Vidiš, isti taj internet će ti dati podatke, stvar je do tumačenja. Ali ta laž da su se zabranjivale religije tokom socijalističke Jugoslavije ne pije vodu. Jedino što nije bilo poželjno je da se meša politika i religija sa dobrim razlogom, a nesrećne devedesete i kasnije su pogazale šta se događa kada se religija umeša. Odlazak u crkve je bilo više pitanje pomodarstva. A koliko mi je i poznato, ponajmanje su se socijalisti ( pravim bitnu razliku od komunista!) bavili paganstvom. To je samo jedna karika evolucije ljudskog društva. I hrišćanstvo i islam su skoro osuđeni da nestanu, a sa time i samoproklamovani predstavnici Njega. A nešto i nisu simbol skromnosti i poštenja, čast izuzecima. Crkva je samo jedna u nizu multinacionalnih kompanija, ništa više. Koliko je miliona ljudi umrlo zbog njenih ciljeva!
    O miroljubivosti Islama ne treba ni pričati. Mi pričamo o jednom totalnom drugom nivou, religiji koja gleda na žene kao na niža bića, a na one koji se ne klanjaju Alahu kao legitimne mete iživljavanja i oporezivanja! Sirija je bila jedina država koja je bila sekularna u tom regionu, koja je svima poštovala prava, ali su se radikalni suniti uvek borili protiv toga. Dodaj u to SAD koje su žedne nafte i eto ti rata.
    Živimo u XXI veku, postoji daleko veći svet od naše planete, mnoge teorije su dokazane, doprinose razvitku i boljitku ljudske vrste (nažalost, ne svima ravnomerno, što je ipak tragedija čovečanstva), a doba kada su svete knjige vodile reč su bila vremena kada su postojale još veće društvene nejednakosti (kmetovi i robovi su bili zaplašeni verskim pričama da slepo služe svoje gospodare, naučni razvoj je postojao ali dosta usporen).
    A pošto sam zao pagan agnostik ateista, odoh ja sada da pojedem dete. Možda ću i da žrtvujem nekoga na oltaru Selkiralju ili Perunu. Možda i Zevsu. Meni su ti drevni panteoni religija uvek bili zanimljivi.

  11. stormwatch kaže:

    @vokille

    Meni ne moras da umotavas otrov u tvoj fini zlatni papir, dobro ja znam da je Subotica uvek bila paganski grad i mnogo je interesantno kada takve cinjenice brzo na ovim forumima isplivaju na videlo. Sveto Trojstvo se vraca u centar grada i to je najbitnije. Vi ateisti i pagani uvek pricate i najglasniji ste o postovanju vera, pa budite i sada tolerantni kada se radi o nasim Hriscanskim svetinjama. Hvala

    ISUS SPASAVA!

OSTAVITE KOMENTAR