Ištvan i Robi, dva vesela tapira

Zoo vrt na Paliću je jedan od glavnih turističkih atrakcija Subotice, koji turisti rado posećuju, a pored toga je i omiljeno izletište porodica iz okoline. Koncepcija Zoo vrta u kojem se nalazi i veliki broj egzotičnih životinja se stalno menja, a stižu i nove vrste životinja.

zoo

Najnoviji stanari Zoo vrta su Ištvan i Robi, dva tapira, kao i jedan mladi persijski leopard. Sa biologom Kristijanom Ovarijem, koji je odgovoran za životinje, smo prošetali Zoo vrtom.

Zoo vrt je veliki živi organizam, koji se stalno menja i koji se stalno razvija – priča naš domaćin dodajući da su postali očigledni rezultati proteklog petogodišnjeg rada.

– Trebali smo poboljšati uslove života divljih životinja: medved je premešten u veći prostor, lavovi i tigrovi su dobili veće šetalište, tigrovi su se odseliti od lavova, a nakon 40 godina ponovo imamo i hijenu – priča Ovari.

– Mnogi su izrazili negodovanje što nemamo polarnog medveda. Nećemo ga ni imati, jer prema našoj koncepciji moramo na umu imati dobrobit životinja. Velika je greška na plus 40 stepeni držati životinju koja živi na Severnom polu i koja je u stanju da pliva 130 kilometara u ledenoj vodi i da izađe na santu leda da se suši na minus 30 stepeni. Prilikom držanja životinja humanost je na prvom mestu: ne moramo doneti sve vrste životinja, samo one koje smo u stanju udomiti na dobar način – objašnjava stručnjak.

U Zoo vrtu se sada prave napori da se pridruže Savezu evropskih zoo-vrtova i akvarijuma – EAZA. Ustanova bi od toga imala više koristi: postojala bi mogućnost razmene stečenog znanja, savetovanja između zoo-vrtova, članica saveza, kao i nabavka životinja.

– Želimo da držimo životinje koje su deo programa održavanja rase. Nedavno je iz Hanovera stigao persijski leopard, jedna mlada, dvogodišnja ženka. Za nju tražimo mužjaka, naime, program dozvoljava razmnožavanje životinja – kaže Ovari.

Zoo vrt nema 70 hiljada evra da kupi žirafu, koja joj je zaštitni znak, a ne bi mogli ni leoparda da nabave, a jedan jedini kakadu košta oko 15 hiljada evra. Dva nova žitelja zoo vrta su Ištvan i Robi, tapiri. Ištvan je stigao iz segedinskog, a Robi iz zagrebačkog zoo vrta. Čim nabave ženku, i tapiri se mogu razmnožavati, dodaje Ovari.

U zoo vrtu smeštaj životinja, osiguravanje odgovarajućih uslova, je najvažnija okolnost. Biolog kaže da nije dovoljno da se za po jednu životinju osigura recimo prostor veličine fudbalskog terena, važna je i vegetacija koja se sadi u kaveze.

– Naš zoo vrt je mali, nemamo mnogo para, a životinje ne mogu da čekaju. Posetioci dolaze i odlaze, a životinje žive ovde, za njih su potrebni odgovarajući uslovi. Trideset radnika zoo vrta, koji srcem i dušom čine sve, se trude da sve to osiguraju – kaže Ovari, dodajući da im je cilj nastanjivanje predstavnika dodatnih atraktivnih, zanimljivih vrsta životinja.

Ustanova je ranije imala između 100 i 120 hiljada posetilaca, a taj je broj u proteklih pet godina iznosio 160 hiljada. Cilj je postizanje brojke između 200 i 250 hiljada posetilaca, koliko bi kapaciteti i izdržali. Posetioci vole programe hranjenja životinja koji se organizuju tokom vikenda, jer ove akcije privlače mnogo ljudi.

Postepeno se menjaju i table sa natpisima pored kaveza. Na novim tablicama ima više fotografija, a tekstovi su napisani na mađarskom, hrvatskom i srpskom jeziku. Ovari priča da žele postaviti i QR kodove uz čiju pomoć bi posetioci sa svojim smart telefonima mogli dobiti i dodatne informacije o životinjama.

– Ima posetilaca za koje je obilazak zoo vrta pravi maraton, koji skoro projure daljinu od 2,7 kilometara. Za one koje zanimaju i detalji, koji žele saznati više, poseta zoo vrtu može biti program koji traje 2,5 ili 3 sata – kaže Ovari.

Zoo vrt korak po korak gradi svoju novu koncepciju. Kod ulaza su grupisane azijske životinje, južnoameričke su raspoređene kod srna, dok je centralni deo „teritorija“ afričkih vrsta.

– U toku je izgradnja male Južne Amerike, koja će sa tapirima već biti u funkciji. Pored toga počeli smo ozelenjivanje južnog dela, gde su srne. Bizone je preuzelo J.P. Palić-Ludoš i premešteni su pored jezera, što je prema mom mišljenju u redu, mesto im je tamo, da pasu i da regulišu trsku. Trudimo se da vrste koje su tu zamenimo sa onima kojima je potreban smeštaj. Mnogo vrsta životinja je na rubu izumiranja jer je nestao prostor u kome žive: ove životinje mogu spasiti zoo vrtovi, što je i naš cilj – priča Ovari. Pored afričke i južnoameričke kolekcije žele da imaju i severnoafričku, ali je to veoma skupo.

Prilikom naše posete nije bilo suviše toplo, ali su za nama bili dani sa velikim vrućinama. Ovari nam je ispričao da afričke životinje dobro podnose toplotu, ali i hladnoću, jer je na afričkom kontinentu noć veoma hladna.

– Prema uputstvima antilopama, recimo, do minus deset stepeni ne treba grejanje, samo ako se hladno vreme produži za više od 48 časova. Mi uvek osiguravamo oko 5 do 10 stepeni za životinje. Postavili smo i mreže za senčenje, a u funkciji su i uređaji za zalivanje. Kod poneke životinje uključujemo i klimu, a pored toga dobijaju i lizalice, smrznute stvari – nabraja biolog.

Palićki zoo vrt ima znatno manji budžet nego veliki zoo vrtovi: zoo iz Budimpešte investira 32 miliona evra za najveću zatvorenu tropsku kuću Evrope, u vroclavskom zoo vrtu se od 62 miliona evra gradi Kuća Afrike, ali i u drugim gradovima ima primera da se u zoo vrtove investira više miliona evra, jer ove ustanove privlače turiste.

– Obično govorim: koliko evra u inostranstvu, toliko dinara kod nas. Šetalište za merkate je plaćeno 2,5 miliona dinara, a za iste svrhe je u Budimpešti potrošeno 2,5 miliona evra. Prilikom jačeg vikenda mi imamo prihod od 80 hiljada dinara, dok istom prilikom zoo vrt u glavnom gradu Mađarske ima prihod od 80 hiljada evra – objašnjava Ovari, dodajući da on i njegove kolege često ni od čega, iz svojih resursa, razvijaju i investiraju u vrt, i uprkos tome zoo vrt Palić je ustanova koja zanima mnoge i koju vredi posetiti.

 

Magyar szo



KOMENTARI

  1. stormwatch kaže:

    Uzmite Zirafu palmi iz Jagodinskog zoo vrta, godinama su pare iz Subotice isle tamo dole pa je red da Subotica barem dobije zirafu kao zahvalnicu.

  2. neko odnekud kaže:

    Tragedija je da je nas Zoo izgubio nesto po cemu je bio poznat ,a to su polarni medvedi, nekada su se i parili i donosili mlade, po celom svetu su njihovi potomci,a mi ostali bez njih, Znam jasno mi je nije humano samo kazem da je izgubljen zastitni znak naseg Zoo po cemu je bio poznat , ali ok panta rei… valjda jednog dana… zao mi je iskreno toga..

  3. delija kaže:

    Ovaj storm je neki opasan baja 🙂

  4. kakadu kaže:

    “ jedan jedini kakadu košta oko 15 hiljada evra“
    Bas me zanima kakav je taj kakadu za 15 000 eu? 😀
    Trebalo bi malo da se razpitate kod odgajivaca kolko kosta jedan kakadu, pre nego sto objavite ovakvu glupost.

OSTAVITE KOMENTAR