Iz klupa u fabričke hale

Kako bi izašla u susret potrebama privrede i pokušala da nadomesti nedostatak kvalifikovane radne snage, Srednja tehnička škola „Ivan Sarić“ i Hemijsko-tehnološka škola iz Subotice odlučile su da njihovi đaci već u školskim klupama steknu veštine pomoću kojih će vrlo brzo naći posao.

STŠ „Ivan Sarić“, poznatija kao „Mešc“, među prvima je, pre četiri godine, prihvatila model dualnog obrazovanja i otvorila smer bravar-zavarivač. Godinu kasnije, po ovom principu otvoren je i obrazovni profil industrijski mehaničar na mađarskom jeziku.

I predstojeće školske godine na oba smera moći će da se upiše po 30 đaka, a oni koji budu vredni, posle tri godine školovanja neće imati problema da nađu posao.

– Prošle godine je školu završila prva generacija na profilu bravar-zavarivač, a sada tačku na školovanje stavljaju i prvi industrijski mehaničari. U proseku, 60 odsto đaka koji upišu odabrane smerove ih i završe, i uglavnom se odmah zaposle – ističe profesor Emil Peić, pomoćnik direktora STŠ „Ivan Sarić“.

– U Subotici su veoma dobri uslovi za izvođenje prakse, jer u industrijskoj zoni posluje veliki broj firmi koje traže definisane obrazovne profile, te je realna potreba tržišta veća nego što je broj učenika koji se godišnje školuje.

Oni koji istraju, dodaje, gotovo odmah nađu posao, koji je relativno dobro plaćen, jer su početne plate oko 40.000 dinara. Bravari-zavarivači kasnije, kada budu nosioci posla, u privatnim firmama mogu da zarade i do 80.000 dinara.

– Uz pomoć GIZ-a i Vlade Srbije, koji su i pokretači ovog projekta, dobili smo sredstva za kupovinu simulatora za zavarivanje, tako da smo dodatno opremili kabinet za praktičnu nastavu – dodaje Peić.

Sličnim putem ide i Hemijsko-tehnološka škola, koja je zahvaljujući vrednim đacima postala prava mala fabrika. U samoj školi, u okviru sva tri područja rada – hemijskom, prehrambenom i tekstilnom, postoje „proizvodne trake“, male fabrike-radionice, u kojima su, pod budnim okom profesora, glavni majstori – đaci. Primera radi, budući pekari svakodnevno pripremaju oko 700 užina za svoje vršnjake, a u jednoj od učionica pravi se tečni sapun koji već osvaja tržište.

– Posebno smo ponosni na naše proširene delatnosti u kojima funkcionišu školska pekara, linija za proizvodnju tečnog sapuna i školska šivaona – naglašava direktor škole Nikola Matković.

– Trudimo se da svojim učenicima omogućimo dobre perspektive za njihovu karijeru posle završetka školovanja, kao što su mogućnost studiranja, zapošljavanja u struci, pa i pokretanja sopstvenog biznisa.

Koliko je ova „škola veština i znanja“ okrenuta privredi, svedoči dugogodišnja saradnja sa „Pionirom“, „Ledžendom“, „Mini-pani“, „Merkatorom“, „Ideom“, „Univereksportom“, gde učenici odlaze na časove praktične nastave.

PRAKSA U SVETSKIM GIGANTIMA

Tokom školovanja đaci STŠ „Ivan Sarić“ praksu stiču u svetski poznatim kompanijama, kao što su „Simens“, „Kontinental“, „Norma grupa“, „ATB Sever“, „Tatravagonka – Bratstvo“, ali i domaćim preduzećima „Grgo bravar“, „Cim gas“… U prvom razredu praktična nastava se radi u školi, a već u junu blok-nastava od 60 časova odvija se u fabrikama. Na drugoj godini imaće praksu od dva dana nedeljno gotovo u potpunosti u preduzećima, a u trećem razredu se praksa povećava na tri dana nedeljno.

 

Večernje novosti



KOMENTARI

  1. realista kaže:

    kukala im majka.
    I to je perspektiva raditi u pogonu ceo zivot za smesnu lovu. Ok, neka steknu malo iskustva u poslu pa u privatnike da rade za sebe ili neka beze odavde sto pre

  2. Nije bitno kaže:

    Cisto iskoriscavanje ucenika da bi im radili i tokom skolovanja i kao prednost je svega toga da odmah dobiju posao u preduzeću gde su bili tokom prakse, da slučajno ne bi zbrisali napolje (jedan sam od tih koji su završili za bravara zavarivaca) nema leba u ovde a vala ni plate od 80000din 😉

OSTAVITE KOMENTAR