Izgradnja septičke jame na Ludašu

Na području Specijalnog rezervata prirode "Ludaško jezero" počela je izgradnja septičke jame sa prečistačem za otpadne vode. Aktivnosti su započete 5. septembra, a do sredine 2010. godine bi trebalo da budu završene. Zbog vremenskih neprilika većina radova nije mogla da se završi u roku, odnosno do kraja 2009. godine.
Osnovna ideja pri realizaciji aktivnosti je bila da se prečišćavanje otpadnih voda predvidi biološkom metodom, koristeći savremene materijale koji se recikliraju. Usvojeno tehničko rešenje se odnosi na odvođenje i sakupljanje otpadnih voda.
Kako se navodi na sajtu Palić-Ludaša, sve navedene aktivnosti sprovode se u skladu sa Uslovima koje je propisao Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Slika
http://www.ludas.rs

Slika
http://www.ludas.rs



KOMENTARI

  1. coyote kaže:

    Lepo je sto se na Ludasu sanira postojeci problem, ali meni iz ovog teksta nista nije jasno. Koja je bioloska metoda u pitanju, i kako se to realizuje? Da li se septicke jame vade posle odredjenog vremena i menjaju?

  2. Dreamgirl kaže:

    Na žalost nisam uspela da dođem do tih informacija i još uvek čekam neke odgovore. Naravno ako neko zna nešto više o ovome molila bih ga da nam pojasni. Pretpostavljam da odgovor od Palić-Ludaša neću dobiti do marta meseca s obzirom da je tamo u toku smena rukovodstva, ali čim budem dobila adekvatan odgovor obavestiću tebe i sve ostale.

  3. Dreamgirl kaže:

    Upravo sam dobila odgovor od Sektora zaštite prirodnih i kulturnih vrednosti Javnog preduzeća "Palić Ludaš" vezano za biološku metodu koja se koristi i načinu realizacije prečišćavanja. U daljem tekstu je ceo odgovor koji sam dobila:

    Na području Specijalnog rezervata prirode "Ludaško jezero" se gradi drenažni sistem za ekosanitaciju. Tehničko rešenje prečišćavanja otpadnih voda se bazira na nejčešće očekivanom broju korisnika, a to je 20 (20 ES). Sistem će funkcionisati kao modularni konstruisani ekosistem (sačinjen iz više komponenti koje su delimično ukopane u podlogu), pri čemu će otpadne vode prolaziti kroz faze primarnog (primarna obrada – odstranjivanje plutajućih i taloživih čestica), sekundarnog (biološki postupci kojima se uz pomoć živih organizama razgrađuju rastvorene supstance – organska materija i jedinjenja azota i fosfora) i tercijarnog prečišćavanja (veštačke močvarne zone – veštačka polja trske i drugih biljaka).
    Realizacija uspostavljanja drenažnog sistema za ekosanitaciju teče u tri osnovne faze:
    1. Faza izgradnje drenažnog sistema za ekosanitaciju– nabavka neophodne opreme (modula ekosistemskog procesora): cevovoda, posuda – bazena, supstrata, kontrolnih punktova, biljnog materijala predviđenog za sadnju, instalacija predviđenih komponenti, sadnja vegetacije i obezbeđivanje protoka prvo čiste, a zatim postepeno i otpadne vode
    2. Faza puštanja u pogon drenažnog sistema za ekosanitaciju – svakodnevni monitoring svih aktivnosti prilikom puštanja postrojenja u rad – naročito kontrola protoka, dinamika uspostavljanja vegetacije, hemijskih i mikrobioloških parametara
    3. Faza rada u punom kapacitetu – monitoring kvaliteta otpadne vode na ulazu i izlazu iz postrojenja (analiza fizičkih, hemijskih i bioloških parametara). Analize će sprovoditi akreditovana institucija – Zavod za javno zdravlje Subotica.

    Stručna služba Upravljača (Javno preduzeće "Palić-Ludaš" ) Specijalnog rezervata prirode "Ludaško jezero" će svakodnevno obavljati monitoring standardnih parametara (fizičkih, hemijskih i bioloških).

    Samo da skrenemo pažnju da nisu u pitanju septičke jame, nego drenažni bazeni koji su povezani sistemima cevi.
    Da li će se drenažni bazeni (komponente- moduli ekosistemskog procesora) prazniti- zavisi od velikog broja abiotičkih i biotičkih faktora. Kada se sistem potpuno uspostavi (misli se, najviše, na biološku komponentu koja se odnosi na sekundarno i tercijarno prečišćavanje), drenažni bazeni ne bi trebalo da se prazne.

  4. djomla kaže:

    Fino objašnjen princip funkcionisanja drenažnih bazena. Kao laik mogu da primetim da pri prečišćavanju otpadnih voda drenažni bazen koristi iste principe kao i prečistač. Pa tako na primer:

    sekundarnog (biološki postupci kojima se uz pomoć živih organizama razgrađuju rastvorene supstance – organska materija i jedinjenja azota i fosfora)

    Ovu ulogu u velikom prečistaču ima aeracioni bazen, u kome se veštački (uz pomoć čoveka) stvara ekosistem koji ima istu ulogu, razgradnju organskih materija uz pomoć živih organizama (bakterije i protoaze).

  5. coyote kaže:

    Hvala na trudu i odgovoru! :)

OSTAVITE KOMENTAR