Jedno subotičko proročanstvo

Kako su Subotičani zamišljali svoj grad u budućnosti? Može li se uopšte predvideti budućnost?

Postoje određene naučne metode upregnute u predviđanje određenih ekonomskih i političkih tokova, ali događaji poslednjih godina izmiču zdravom razumu koji je uslov za svako razmišljanje o razvoju događaja u danima i godinama koji dolaze.

 

Subotica 2000. (vizija budućnosti početkom XX veka)

subotica futuristik

Čitajući naučno-fantastičnu literaturu i gledajući futurističke filmove, možemo donekle da shvatimo kako su ljudi 20. veka zamišljali  budućnost. Interesovanja čovečanstva su bila usmerena prema kosmosu, bilo da je reč o putovanjima na druge planete ili očekivanju inteligentnih bića iz drugih svetova. Što se tiče svakodnevnog života zemljana, plastika i drugi veštački materijali činili su neprivlačnim ponuđeni komfor putnicima u budućnost. Puno toga trebalo je da preuzmu roboti i razni automati koji bi život učinili lakšim. Komunikacija na daljinu je naravno morala da postane bežična a najmoćniji detalj je onaj kada ćemo moći da vidimo svog sagovornika s „one strane žice“. O ovako pametnim telefonima, sa ovoliko memorije i funkcija koje imamo danas, niko se nije usudio da fantazira. Čak ni oni koji su ih kasnije stvorili.

Jedan od onih koji ih je video u rukama Subotičana koji će živeti početkom novog milenijuma, bio je gradonačelnik Đerđ Sorad 1985. godine. Svoje viđenje budućnosti Subotice 2000. godine, ostavio je crno na belo u časopisu Rukovet (prof. dr. Đorđe Sorad, SUBOTICA DVEHILJADITE, Rukovet, br 1/1985. str.18)

Subotica beyond 2000

Kako je Suboticu i Subotičane posle dvehiljadite, video tadašnji gradonačelnik ? Između tema o poljoprivredi, saobraćaju, ekologiji, turizmu… jedan pasus potpuno odskače od ostatka teksta koji, osim prognoza predstavlja i smernice kuda bi trebalo da idu njegovi naslednici. U tom pasusu, Sorad govori o nečemu što se ne tiče isključivo Subotice ali će njenim građanima biti veoma važna stvar u životu. Te 1985. kada u našem gradu priključak za telefon košta „sto đavola“ uz čekanje i potezanje veza u Pošti, naš gradonačelnik predviđa za relativno skoru budućnost sledeće:

Mikroelektronika će prožeti i svakidašnji život Subotičana. Pomoću inteligentnog telefona, koji će i sam biti mali računar, i svog televizora kao terminala, moći će da se komunicira sa poštom  (radi slanja tekstova umesto dopisivanja), bankom (radi sređivanja uplata i isplata sa svog tekućeg računa), robnim kućama i prodavnicama (sa ciljem kupovine potrošnih dobara), uslužnim centrima…

Profesor Sorad je dakle imao viziju „pametnog“ telefona koga on naziva „inteligentni“, u vreme kada ceo Računski centar u Subotici poseduje kompjutersku memoriju veličine mobilnog telefona starije generacije. Jeste da se očekivao razvoj informatičkih tehnologija, moćnih kompjutera koji će upravljati svetom, od fabrika do svemirskih letelica, ali da će sva sila informacija biti dostupna u našem džepu, da će telefoni srasti sa računarima…to je znao gradonačelnik Subotice.

 

Otvaranje zelene fontane 1985. godine

Zelena-fontana-Subotica

To leto je pešačka zona proširena i na mali korzo – bašta kafane Biser

Kafana-biser

Što se tiče njegovih drugih vizija budućnosti Subotice, onih za čije ostvarenje su trebali da se pobrinu njeni građani…pokazalo se da su suviše optimistične ali ne i neostvarive. Iako na kraju kaže da je to sanjarenje jednog „listopadnog“ predsednika opštine, Sorad je detaljnom analizom svih segmenata funkcionisanja Subotice, pokazao da oseti kako grad diše, gde steže i zapinje, gde treba prišarafiti…Bilo da je reč o privredi, saobraćaju i infrastrukturi, ili je reč o ponudi u restoranima i kafićima. Svrbeo ga je i betonski kostur kod Radničkog univerziteta:

„Ruglo vezano za zgradu Radničkog univerziteta će nestati izgradnjom ili jedne velike diskoteke ili pogodnog poslovnog prostora vezanog za proširenje delatnosti ove institucije. Naime, informacijsko društvo, s jedne strane, pruža sve više slobodnog vremena koji ljudi žele korisno da utroše (npr. aktivnostima na kulturno- umetničkom, tehničkom, informatičkom itd. polju ili tzv. hobi- aktivnostima), a sa druge strane, zahteva permanentno inoviranje znanja.“

 



KOMENTARI

  1. stormwatch kaže:

    E moj Sorade, ti si bio gradonacelnik jednog grada ciji gradjani nazalost ne misle u buducnost, nego im mnogo vise odgovara proslost – zadah trulog drveca, rasturene kaldrme, vlazne udzerice i nakrivljene nabijanice (TM).

  2. Moje ime kaže:

    Gospodin, vizionar, sposoban, uspešan, to je bio Đorđe Sorad. Poslednji gradonačelnik koji brinuo o gradu, a ne o svojoj guzici.

  3. Anonimni kaže:

    DA SE HVALIM, IMAO SAM MNOGO UCHENIKA, ali sin profesora SORADA bio
    je poseban. To sam chuo da je GABOR SZORÁD, DOKTOR NAUKA, vrlo je cenjen
    u belom svetu. Poseban u gimnaziji, vrlo pristojan, skroman – vodio sam ih na tak-
    michenja – da ga nazovem GABI uopshte se nije ponashao, da je on sin dr.prof. a i
    gradonachelnika. Bila je to generacija 9-10 koji su kod mene izuchavali predmet
    O. i Z. gde je bilo rechi i o dobrom ponashanju i stavi prema drugima, okolini.
    Skromno da se potpishem DGY profesor narodne odbrane, graf. ing. u penziji.

  4. adkersu kaže:

    Gospodin Sorad je imao jednu urbanu viziju za naš grad. Video je više sveta od današnjih vođa grada kojima je vrh Beograd i Pešta (naročito po političkim odlukama). Ako se neko ponovo prihvati da napiše istoriju Subotice kao što je onomad to uradio Ivanji, pored Laze Mamužića i Karolja Biroa kao treći najznačajniji gradonačelnik Subotice sigurno će to da bude Sorad.

  5. stormwatch kaže:

    @adkersu
    Sorad je bio ne Back to the Future covek, nego Future goes before Future. Svaka mu cast!

  6. Mister No kaže:

    Mislim da naš grad stagnira bez obzira ko je i ko je bio gradonačelnik. Verujem da je razlog tome pozicija u kojoj se grad našao u burnom dvadesetom veku . Subotica je do 1918. god bila u unutrašnjosti zemlje i imala je logističku podršku sa severa. Kraljevina Jugoslavija je malo ulagala u Suboticu jer je kralju bilo jasno da se komšije nisu pomirile s gubitkom grada i da bi mogli pokušati da ga povrate što se i desilo 1941. Za vreme komunizma zvanično je postojala opasnost od ruske ( sovjetske, SSSR ) invazije što je možda bio razlog za relativno mala ulaganja i marginaliziranje. Što se tiče razvoja grada za vreme vladavine Slobodana Miloševića o tome je suvišno govoriti. Stičem utisak da je grad do danas marginaliziran . Da li će u budućnosti dobiti bolji tretman videćemo, daj Bože.

  7. stormwatch kaže:

    @Mister No

    Gospodine Mister No, Subotica je marginalizovana po svim tekovinama civilizacije i ukljucenosti u bilo koje projekte u sadasnjem sistemu vlasti…ali se itekako stavlja na prvo mesto i favorizuje u momentu kada treba naplatiti porez, kazniti sirotinju, oteti jos malo novca od preopljackanih gradjana….gospodin tomislav nikolic u poslednje 4 godine NI JEDNOM nije pomenuo Suboticu u kontekstu novih projekata, ulaganja i investicija, ali je itekako spomenuo Suboticu u intervjuu za novu pomoc Kosovu – napomenuvsi da ce Subotica da plati svoj deo.

  8. Prof. Dr. Đorđe Sorad kaže:

    Poštovani gospodine LANSKY,
    slučajno sam naišao (danas je 24.01.2018) na članak „Jedno-subotičko-proročanstvo“, koji ste objavili još decembra 2015.
    Uzbudljivo je bilo pročitati, kako sam bio „PROROK“ davne 1985. godine.
    Rado bi se video sa Vama jednog dana u Subotici, kada dođem u posetu prijateljima. Možda možemo i neke druge detalje iz osamdesetih da otkrijemo zajedno.
    Uz prijateljske pozdrave
    D. Sorad

  9. croat kaže:

    A nije predvideo da ce nam 2018 gradonacelnik biti krkan koji bi da cupa grkljane!

  10. Dr. Somogyi kaže:

    Da hvalim mog prijatelja? Ja znam ko je i kakav je bio. Ocito i drugi su znali.

  11. Zdravko kaže:

    Profesor Sorad je oduvjek bio vizionar.

OSTAVITE KOMENTAR