KADA ALGE TERAJU RIBE NA SUVO

Palić, naselje nedaleko od Subotice je modensko letovalište koje svake godine privlači sve više turista. Poznat, po jezeru i banji, kao i mnogobrojnim ugostiteljskim objektima, gde pravi gurmani mogu da uživaju u vojvođanskoj kuhinji, ali i prelepom ambijentu koji je nastao spojem prirodnih vrednosti i arhitektonskog nasleđa. Nadaleko poznato izletište, banja i kupalište ove godine obeležilo je 164 godina uspešnog turizma. Iako mami turiste svojom lepotom, jezero Palić – tačnije živi svet u njemu – umire. Više od 11 tona uginule ribe plutalo je letos jezerom Palić. Umesto da se po površini vode voze katamarani, prepuni turista pred sam „prag“ prošle kupališne sezone, krajem maja, sve posetioce, jednog od najlepših turustičkih letovališta na Severu-bačke, zaprepastio je prizor uginule ribe koja pluta po celom jezeru!. Neprijatan miris se širio nedelju dana po celom naselju i meštani kažu da ne znaju šta je gore-miris ili slika ribe kako pluta!.
Letos je iz plitke vode „panonskog bisera” uklonjeno 11 tona uginule ribe, ali time nije otklonjena i opasnost od novog ekološkog akcidenta.
– Mi smo uginulu ribu ostavljali na mestu koje je daleko od ljudi i životinja. Mogu samo da kažem da je jezero bilo u fazi dafnije-sitnih račića koji se hrane algama. Rešenje problema bi bilo izmuljavanje jezera Palić koje je više od trideset godina opterećeno otpadnom vodom bogatim nutrijentima koja se upušta u njega. U jezeru od ribljih vrsta više nema linjaka, crvemperke, bodorke, kao ni jedne vrste grabljivice. Prošle godine u decembru je rađen elektroizlov i po rezultatima možemo zaključiti se polako, ali sigurno riblji fond prelazi u monokulturu. To znači da najotpornija riblja vrsta srebrni karas i babuška, opstaje, dok ostale osetljivije vrste u jezeru izumiru. Razlog nestanka vrsta je promena ph vrednosti i rastvora kiseonika u vodi, jer se stvaraju nepovoljni uslovi koje određene riblje vrste ne mogu da izdrže, pošto na dnu jezera vladaju anaerobni uslovi, bez prisustva kiseonika, a povećane količine amonijaka i sumporvodonika. Reč je o gasovima koji lako isparavaju- rekao je proletos Blagoje Lečić, biolog Javnog preduzeća «Palić Ludaš».
Od kraja 19. veka, postao je mondenski i sportski centar srednje Evrope, a sada Palićko jezero je jedno od omiljenijih izletišta, jer pruža izuzetno bogatstvo sadržaja i mir koji se može naći samo u prirodi.
Palić je dobio i priznanje kao kvalitetna i poznata turistička destinacija, a od 2007. godine gradski oci su usvojili i Plan razvoja Palića – “Master plan”. Da bi se “Master plan” sproveo neophodno je bilo formirati preduzeće d.o.o.“Park Palić” koje bi sa po 33 odsto bilo u vlasništvu republike, pokrajine i grada. Prošle godine, 30. aprila potpisan je trojni protokol o fomiranju preduzeća, i ove godine je izabran direktor i skupština preduzeća. Pored toga, zbog ekonomske krize u lokalnoj samoupravi očekuju znatno manje novca za razvoj banje.
-Bez obzira na to ne bi trebalo da se opustimo, nego da nastavimo da radimo započete projekte. Ovo vreme treba iskoristiti za izradu planske dokumentacije za istočnu i zapadnu obalu, kako bi sproveli radove koji su definisanu Master planom. Isto tako, za izradu tehničke dokumentacije za infrastrukturu i objekte u obuhvatu usvojene planske dokumentacije. Sa druge strane, vreme je da se okrenemo i ka mogućnosti apliciranja na predpristupne fondove za nivo postojeće dokumentacije za razvoj Palića. Još se krajem XVIII veka znalo da jezerska voda i mulj imaju lekovita svojstva. Gradski lekari Subotice su 1837. predložili da se na obali izgradi Kupatilo i to su bili prvi temelji buduće banje. Posetioci su na Palić dolazili radi lečenja od koštanih i kožnih oboljenja, kao i bogate zabave – rekao je pomoćnik gradonačelnika za infrastrukturu I predsednik Skupštine firme “Park Palić”, Jasmin Šečić.

Turistička sezona bez kupanja
Pored alarmantnog podatka o izumiranju ribljih vrsta, otkriveno je i da je jezerska voda bila zagađena fekalnim bakterijama, zbog čega su nadležni, po prvi put, izrekli meru zabrane kupanja u Paliću, iako je turistička sezona tek bila počela.
Posetioci bisera Panonske nizije bili su svedoci takozvanog “cvetanja vode”, stvaranja gustog zelenog pojasa algi pored obale. Upravo je taj fenomen primamljivog naziva bio uzrok brojnih nevolja koje su zadesile Palić. Predsednik Upravnog odbora Udruženja “Protego”, Gabor Mesaroš, tvrdi da tu pojavu uzrokuje ogroman broj jednoćelijskih algi koje su, dolaskom toplog vremena, počele intenzivno da se razmnožavaju.
– Kada otopli, najviše algi ima u blizini obale, gde se voda najbrže zagreva. Gusta zelena skrama, kombinovana sa otpacima i penom, daje veoma ružnu i odbojnu sliku jezera. Usled nedostatka kiseonika, koji alge tokom noćnih sati troše u velikim količinama, kao i vrlo loše fizičke kondicije riba u jezeru, sledi njihov masovni pomor, što se i dogodilo letos, kada je uginulo 11 tona ribe – objašnjava predsednik Upravnog odbora udruženja “Protego”, Gabor Mesaroš.
Sa ovom konstatacijom slaže se i biolog Javnog preduzeća “Palić Ludaš”, Blagoje Lečić. On kaže da je poznato da uređaj za prečišćavanje otpadnih voda radi 34 godine i da UPOV nema fazu koja prerađuje azot i fosfor, koji se u jezerskoj vodi ponašaju kao nutrijenti.
– To je razlog zbog čega flora jezera buja. Ovaj vid zagađenja voda, opterećivanjem organskim solima, treba razlikovati od zagađenja voda otrovnim, radioaktivnim i drugim opasnim materijama, koja su zakonom regulisana i strogo kažnjiva. Svi ovi činioci zajedno prouzrokuju promenu kvaliteta vode i velike oscilacije kiseonika u vodi, što dovodi do izumiranja manje otpornih ribljih vrsta – kaže Blagoje Lečić.
U analizama koje objavio Zavod za javno zdravlje Subotica piše da za ovakvo stanje u jezeru Palić nije krivac samo uređaj za prečišćavanje otpadnih voda, nego i eolska erozija.
– Područje Palića i Ludoša je peskovito i vetrovito. Vazdušne struje samo sa jednog hektara zemlje godišnje pomere oko četiri tone peska i «saspu» ga u jezero Palić. Tako se ogromne količine organskih materija razgrađuju u jezeru, a sve to dovodi do promene ph vrednosti vode i do smanjenja nivoa kiseonika – dodaje Blagoje Lečić.
Republička inspekcija za zaštitu životne sredine utvrdila je da je na jezeru najviše uginulo srebrnog karasa težine od 20 do 500 grama, bradavičarke i uklije i da je do uginuća došlo samo u turističkom sektoru.
– Obavili smo i inspekcijski nadzor u JKP “Vodovod i kanalizacija”. Kontrolisali smo kvalitet otpadne vode na starom i delu novog prečistača. Rezultati analiza su ukazali da je voda opterećena velikom količinom fosfora i azota. Kao posledica velike količine hranjivih materija u jezeru dolazi do intenzivnog razvoja algi i fitoplanktona, pa zatim i velike količine zooplanktona, što uzrokuje visoku biološku potrošnju kiseonika. Navedeni procesi dovode do velikih dnevnih kolebanja rastvorenog kiseonika, pojave amonijaka i sumporovodonika koji su toksični za riblji fond – objašnjava republički inspektor za zaštitu životne sredine, Jovica Mlađenović o prošlogodišnjem stanju jezera.
Uginula riba pretežno se nalazila oko istočne i zapadne obale, a najviše ribe uginulo je u blizini Muškog štranda.
– Grad Subotica poseduje uređaj za prečišćavanje otpadnih voda koji ne zadovoljava potrebe grada, zbog čega je u toku proširenje njegovog kapaciteta. Kao posledica dugogodišnjeg ispuštanja nedovoljno prečišćenih otpadnih voda u jezeru dubina vode iznosi oko 1,5 metara, a ostalo je mulj. Poslednje izmuljavanje je izvršeno 1974. godine. U poslednjih nekoliko godina u letnjem periodu u više navrata je dolazilo do uginuća ribe pod uticajem nepovoljnih meteoroloških uslova. Naime, padom atmosferskog pritiska podiže se mulj sa dna jezera i ubrzava njegova razgradnja, čime se smanjuje koncentracija kiseonika u vodi. Navedeni procesi dovode do velikih dnevnih kolebanja rastvorenog kiseonika, pojave amonijaka i sumporovodonika koji su toksični za riblji fond – navodi se u saopštenju Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, poslatog medijima 28. maja 2009.
U JP „Palić Ludaš“ kažu da su u vreme ekološke katastrofe njihovi radnici zajedno sa radnicima JKP „Čistoća i zelenilo“ vadili uginulu ribu iz jezera. Tehnolog Josip Hužvar, koji ima privatnu firmu „Bioremediju“ koja se bavi ozdravljenjem jezera, kaže da se za ovu situaciju znalo i ekološka katostrofa se mogla sprečiti.
– Da bi se poboljšao kvalitet jezerske vode moglo je da se koristi nekoliko bioloških metoda ili da se u jezero Palić upumpa voda iz kanala Dunav -Tisa-Dunav, što bi svakako osvežilo jezersku vodu i verujem da bi sprečilo pomor ribe. Sličan je i problem u apetanskom ritu – objašnjava Hužvar.
Katastrofa je mogla da se spreči, jer je problem star nekoliko godina, ali niko od nadležnih nije reagovao na vreme. Šteta je velika, jer su ribolovci prestali da pecaju na Paliću, turisti se više ne kupaju, a mogu da počnu i da zaobilaze jedno od najlepših letovališta u Vojvodini.

Kupanje na ličnu odgovornost
Kupanje u jezeru prvi put u istoriji turizma na Paliću nije bilo preporučljivo, jer je voda sadržala bakterije fekalnog porekla. Kupanje nije bilo zabranjeno i građani koji su bili odlučni da se okupaju u jezeru morali su da se pridržavaju pravila higijene. To podrazumeva tuširanje pre i posle ulaska u vodu, kratko zadržavanje, kao i zabranu ronjenja i gutanja vode.
Situacija sa jezerom Palić je odraz nebrige nadležnih, ali i građana o jezeru. Palić, jedna od glavnih turističkih destinacija Vojvodine, prošle godine nije mogao da se pohvali da je u vreme filmskog festivala tražen krevet više. Mnogi političari, sociolozi i biolozi smatraju da je rezultat ovakvog stanja jezera što o njemu nadležni nisu vodili računa u poslednje tri decenije.
Prema proceni strušnjaka Instituta za "Vodoprivredu "Jaroslav Černi" u turističkom delu jezera Palić ima tri puta više mulja nego što se do sada procenjivalo. Prema dokumentaciji koju du uradili za analizu vode jezera Palić i Ludoš došlo se do podatka da ima oko 500.000 kubnih metara mulja i da je to najveći problem na Paliću. Stručnjaci Instituta su predložili da se mulj koristi na poljoprivrednom zemljištu, jer je analizama potvrđeno da on nije opasan i da ne sadrži otrovne i opasne materije. Pored toga, zaključili su da dotok sveže vode bolje bi bilo dovesti iz Tise putem postojećeg kanalskog sistema. Za ove interventne mere pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine obezbedio je 30 miliona dinara za Palić, od čega 10 miliona za obezbeđivanje dotoka sveže vode, a 20 miliona za izradu tehničke dokumentacije.

Antrfile

Pastir “isplakao” jezero

Prostoji nekoliko mitova o postanku jezera Palić. Po legendi jezero je deo nekadašnjeg Panonskog mora, kao i da je nastalo od suza pastira Pavla koji je tu napasao svoje stado. Jezero je nastalo u pradavna vremena kao izdansko, iako voda jezera najvećim delom potiče od padavina koje su ispunjavale udolinu. Voda se slivala sa okolnog terena ispirajući natrijum hlorid i tako je jezero postalo slano. Prvi put u pisanim dokumentima se pojavljuje 1462. godine kao Pali (Paly). Usled stalnog opadanja nivoa vode, vrućina, smanjenja ribljeg fonda, zastoja vetra i zbog otpadnih voda, još je krajem XIX veka zabeleženo, da je jezersko bilje bujalo. Ovaj proces se ponavljao tokom vremena.
Kulminacija ovog problema je bila u leto 1970. godine kada je zbog velikog zagađenja i nekontrolisanog cvetanja algi, došlo do nestanka kiseonika u vodi zbog čega je praktično uginuo skoro sav živi svet u jezeru. Obavljena je sanacija jezera i 1976. godine je napunjeno vodom. Gradski lekari Subotice su 1837. predložili da se na obali izgradi Kupatilo. Zlatno doba Kupališta i Banje Palić počinje 1880-ih, nakon otvaranja pruge Budimpešta-Zemun 1883. godine i tramvajske linije do Subotice 1897. Broj posetilaca kupališta i banje Palić je rastao sve do početka I Svetskog rata. U duhu secesije i starih vila izgrađeni su novi hoteli, a 2007. godine usvojen je i Master plan razvoja Palića.

autorka teksta je Sandra Iršević, a priča je rađena za Henrih Bol Fondaciju



KOMENTARI

  1. Markes kaže:

    Sjajan tekst, sve pohvale autoru.

    Tehnolog Josip Hužvar, koji ima privatnu firmu „Bioremediju“ koja se bavi ozdravljenjem jezera, kaže da se za ovu situaciju znalo i ekološka katostrofa se mogla sprečiti.

    Da li se i danas zna unapred da će doći do pomora. Proleće je na pragu a svi znamo šta nas čeka tada. Ako riba u Paliću ne dobije vodu iz Tise, ponoviće se spektakl od prošle godine.

  2. coyote kaže:

    Bez sumnje!!! Ceka nas isto.

  3. LepaKata kaže:

    Zašto ste tako pesimistični?! Ta situacija se desila prošle godine ali prethodnih godina nije bilo tako drastičnih situacija pa ne vidim zašto bi se to dešavalo svake godine? Definitivno postoji problem koji će se jednog dana rešiti, ali ne smemo mi sami vršiti negativnu promociju jezera. Ne kažem da treba ćutati ali prošle godine se o tome pričalo više nego što se ikad promovisao Palić kao turistička destinacija. Mnogo je bila agresivna ta negativna kampanja :envy:

  4. Anja kaže:

    A toliko ekoloskih organnizacija koje nsita ne rade a dobijaju pare.Evo npr Natasa Djereg bi mogla da pomogne da je znaima uopste njena struka!! zalosno sto rodjeni u tom delu zemlje ne brinu i ne uzmu stavr u svoje ruke. Ribolovci, kupaci, komsije..udruzite se!!

OSTAVITE KOMENTAR