Kako bi voleli da se zove vaša ulica ?

Ovih dana je većina nas prvi put čula za ulicu Muškatli. Malo koga će put odvesti tamo, a ipak, više od njenog značaja, pamtićemo je po njenom imenu – ulica Muškatli.
I najružnija ulica, ako ima lepo ime, na daljinu je ne možemo zamisliti ružnom. S druge strane, i njenim stanovnicima je to motiv da uz malo truda opravdaju lepo ime.

Slika

Naš grad je posle II svetskog rata, većini ulica promenio stara imena. Nova su morala da zadovolje više kriterijuma. Tu su bili heroji novog doba, predstavnici svih naroda i narodnosti, geografski pojmovi od Bitolja do Maribora, po koja podobna ličnost iz dalje prošlosti… Previše toga. Nije više bilo mesta za zanimljiva opisna i romantična imena kakva su većina ulica imala u vreme Ugarske i Kraljevine Jugoslavije. Tada ste mogli da živitite u Đačkoj , Veseloj ili Miloj ulici, možda da pratite devojku u Mesečevu, da budete mladi u Momačkoj ili Devojačkoj, da imate baštu u Cvetnoj…

Do kraja veka, neki nazivi su potpuno obesmišljeni. U istoj ravni su se našli istinski heroji rata i razni „nosioci visokih funkcija“ ili ideolozi čije su se ratne zasluge polako istrošile njihovim četrdesetogodišnjim boravkom na vlasti.

Na uličnim tablama su nam ostala i imena gradova, planina i reka iz, sada drugih država. Ona novim generacijama deluju anahrono a zlonamerni mogu da tumače to kao imperijalne ambicije i stav da je sve to i dalje naše, iako su se u nekim od tih gradova dizali na oružje da to tako ne bude.

Posle 5. oktobra 2000. g. Osnovana je opštinska komisija za promenu naziva ulica, koju su tvorili predstavnici stranaka iz lokalne skupštine. Nacionalne stranke (SVM i DSHV) u komisiju su došli kao u mirovne pregovore posle rata.
Dobiti što više teritorije za sebe i obeležiti je imenima koja pripadaju isključivo njihovom narodnom korpusu. Iznete su računice sa procentima stanovništva , kao u Dejtonu.
Sve bi to možda imalo opravdanja da Subotičani žive razdvojeni svako u svoj geto.
Iako je na komisiji u početku dogovoreno da se u razmatranje ne uzimaju imena vladara i političara, da se odluke donose konsenzusom (jednoglasno), da se uzme u obzir savetodavno mišljenje stručnih lica, NIŠTA od toga nije poštovano. Većina je nadglasala manjinu, promenila neke nazive i još više unazadila situaciju. Na Paliću su recimo, ni krivi ni dužni ulicu izgubili Pioniri ali je zato izvesni g. Ric, bez i malo skrupula, ispred svoje stranke predložio da kod njega na Paliću ulicu dobije njegov deda, jer je bio dobar zubar, kako reče.
Imena u Subotici su dobili upravo političari i vladari a cela stvar se zaglavila u blatu kada su se stanovnici Petrinjske digli protiv preimenovanja njihove ulice. Posebno zamešateljstvo predstavljaju ulične table na kojima je nekad jasno, velikim latiničnim slovima pisalo ime. Tabla koja služi isključivo za orijentaciju, sada je poligon na kom se demonstrira kolorit naroda i pisama koje imamo.
Najviše sreće su imali stanovnici novih ulica na periferiji. Nevažni sokaci su mogli da dobiju imena po cveću ili nečem univerzalno lepom. Stanovnici ulice jorgovana, moći će da zasade jorgovane, na prozore neka stave Muškatle…
Slika



KOMENTARI

  1. Gost kaže:

    Kako neki zubar to je bio glavni zubar u toj ulici, red je da ulica nosi njegovo ime. Hehe bahatost kadrova SVMa je uvek bila neprikosnovena.

  2. suboticanin kaže:

    nisi dobro procitao druze pisalo u gradu a ne u ulici!!!

  3. Korisnik kaže:

    Koristim priliku da skrenem pažnju na skaradni naziv jedne osnovne škole… U vreme "vladavine" SVM, kada je došlo do najvećeg preimenovanja ulica, promenili su i naziv škole "VIII vojvođanska udarna brigada". U nedostatku adekvatnog imena, dadoše joj ime "Majšanski put"… tužno, da tužnije ne može biti. I niko se ne pobuni.. čak ni zaposleni u toj školi, ni SUBNOR, niko… A zaboravismo da je "VIII V.U.B." bila multinacionalna, ANTIFAŠISTIČKA brigada, ponikla na ovim prostorima i zaista nije bilo razloga da se to ime promeni. Razumeo bih da joj dadoše ime nekog pisca, književnika ili nekoga ko je ostavio trag u prosveti, bio on koje god nacionalnosti, ali, avaj.. bitno je bilo da se ime promeni. I sad, kada upitate neko dete u koju je školu išao, reći će "..u onu..na majšanskom putu…"

  4. Lansky kaže:

    Škola koja se zove "Majšanski put" je nešto najgluplje što imamo od imena. Isto je i 16. divizija izgubila ime.
    Tada je SVM bio krajnje desničarski nastrojen ali kako su feudi bili plemenski podeljeni, oni su zbrisali sa tabli imena Tivadara Felegija (poginuo 1944.g. kao drugi čovek Subotičkog partizanskog odreda) i na Paliću Ištvana Kizura (poginuo u partizanima,1942. u Bosni kao zamenik komesara).
    Teško je razumeti brisanje uspomena na doprinos vojvođanskih Mađara u borbi protiv fašizma. Treba pitati ljude iz SVMa.

  5. leo kaže:

    Tivadar Felegi je pucao u sebe slaveći pobedu pijan. Tako je herojski umro.
    Nažalost ostali partizani su bili zauzeti odvođenjem ljudi u ciglanu.

    http://vmek.oszk.hu/03300/03393/03393.htm#39

     

OSTAVITE KOMENTAR