Kako klima utiče na floru i faunu?

Denis Kvejd u visokobudžetnom filmu “Dan posle sutra” Rolanda Emeriha nas vodi kroz priču kakve međunarodne krize mogu da se izazovu zbog dugoročnog uticaja efekta staklene bašte. Kvejd igra profesora koji je posvećen izučavanju vremenskih obrazaca kroz istoriju koji volonterski prima na sebe zadatak da spasi svet, hvatajući se u koštac sa novim ledenim dobom koje je praćeno iznenadnim vulkanskim erupcijama, snažnim vetrovima, zemljotresima, plimskim talasima i poplavama.
Pojedi stručnjaci smatraju da film govori o onome što nas čeka, dok drugi veruju da će se izboriti sa posledicama klimatskih promenama.

Suše, poplave, tornada, ekstremne temeperaturne razlike su samo neki od pokazatelja da se sa prirodom ne smemo više da se igramo. Uništili smo je, degradirali i sada bi trebalo da se u svetu obezbede milijarde i milijarde dolara kako bi sačuvali planetu. Svedoci smo da iz godine u godinu leta su sve toplija, kiše učestalije i svakim danom se sve više osećaju posledice klimatskih promena po biljni i životnjiski svet.

Slika

Klimatske promene koje mogu da utiči na floru i faunu su povećanje temperature, porast učestalosti ekstremnih vremenskih prilika, porast nivoa mora i češće poplave, zatim promene u staništima i raspostranjenu vrsta, povećanje problema koje uzrokuju invazivne vrste i generalno smanjenje bogatstva biodivirziteta, piše u Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2009.godinu.

Prema procenama od kojih se polazi, poljoprivreda u Srbiji će kao i u Rumuniji, Bugarskoj, Češkoj, Poljskoj, Austriji, Rusiji, Italiji, Grčkoj i Španiji biti izložena najdrastičnijim posledicama klimatskih promena. Pored toga posledice klimatskih promena već oseća biljni i životinjski svet u okolini jezera Palić i Ludaš.

Poslednja decenija XX veka, kao i u ostalim delovima planete, predstavljala je najtopliji period ikada zabeležen u Vojvodini. Prema podacima Svetske meteorološke organizacije (SMO) ova decenija bila je najtoplija u proteklih 160 godina, od kako se vodi evidencija o prosečnoj temperaturi. Prosečna temperatura će, prema pozitivnom scenariju, do kraja veka porasti za 1,8 stepeni celzijusa, odnosno za 6,4, ako se znatno ne smanji emisija štetnih gasova. Pojedini stručnjaci i naučnici previđaju da jedna od posledica klimatskih promena bila bi globalno istrebljnje divljih životinja u bliskoj budućnosti, kao i da će ekstremni vremenski uslovi biti uobičajeni.

U Srbiji klimatolozi su primetili da je povećan broj tropskih dana, kada je maksimalna temperatura iznad 30 stepeni, kao i noći, kada je minimalna temperatura veća od 20 stepeni. Pored toga, zabeleženo je i smanjenje broja mraznih dana, kada minimalna temperatura padne ispod nule, kao i ledenih dana, kada maksimalna temperatura ne pređe nulu, što direktno potvrđuje klimatske promene na globalnom nivou.

Prema izveštaju o stanju zaštite životne sredine u Republici Srbiji za 2009.godinu piše da je bila ekstremno topla i kišna. Srednje godišnje temperature kretale su se od 7.5 C do 13.6C i u većem delu zemlje odstupale su od normalnih vrednosti u odnosu na 1961.-1990. za 1C do 2C. Godišnje sume padavina 2009.godine su u većini krajeva od 110% do 150% od normalnih vrednosti. Što se tiče padavina, negativna odstupanja su zabeležena i u Sloveniji, većem delu Hrvatske, ističnim delovima Mađarske i Grčke, zatim Moldavije, Rumunije, Ukrajine i zapadnom delu Turske. U toku 2009.godine privreda je bila pod uticajem svetske ekonomske krize i došlo je do pada bruto domaćeg proizvoda, nezaposlenost i siromštvo su zadržali visoku stopu, a učešće obnovljivih izvora energije je u porastu, ali i dalje na niskom nivou.

Slika

Ujedinjene Nacije izveštavaju da godišnje u svetu od naglih klimatskih promena strada preko 150 hiljada ljudi.

Stručni saradnik Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Geza Kovač iz Subotice kaže da svi rezultati pokazuju da će u narednom periodu leto biti duže, sa manje padavina i višim temperaturama. Prema najgorem scenariju prosečna temperatura će biti viša za 1,5 stepeni u odnosu na sadašnju do 2025.godine.
– Niko sa sigurnošću ne može da tvrdi koje su posledice klimatskih promena po biljni i životinjsi svet. Međutim, možemo da primetimo da su se pojavili neki novi insekti koji su uporniji i imuni na pesticide koje koristimo. Znači treba koristiti mnogo jače i nove pesticide koji mogu da unište insekte. Svako od nas može da da doprinos u borbi protiv klimatskih promena. Tako što će da zasadi drvo, da se okrene obnovljivim izvorima energije ili da štedi energiju. Klimatske promene se najviše osećaju u poljoprivredi zbog šuša i poplava i što se priroda budu kada joj vreme nije – objašnjava Geza Kovač.

Istraživanje uticaja klimatskih promena na živi svet je ozbiljan dugoročni zadatak, koji na kratke staze ne može da da vidljive rezultate. Poseban problem je što nije lako u kratkom roku i sa malo sredstava, razdvojiti druge uticaje koji izazivaju neke promene, od onih koje su jasno pripisane klimatskim promenama. Znači, u prirodi postoji snažna interakcija između prirodnih procesa i antropogenih uticaja, naročito u Vojvodini koja je ekološki veoma izmenjena od strane čoveka, smatraju stručnjaci koji se godinama bave ovom tematikom. Zbog toga je bitno da se razdvoje uticaji i promene koji mogu da se pripišu klimatskim promenama, od onih koji su nastali pod dejstvom drugih faktora.Međutim, to nije lako uraditi, jer se u prirodi sve dešava sa razlogom i ni jedan faktor ne deluje sam. Sada je postalo popularno da se stručnjaci u svojim radovima i projektima uključe i uticaj klimatskih promena na živi svet, no kod nas je to sve u povoju i još uvek bez dovoljno precizne metodologije i bez odgovorajućih sredstava, i posebno bez dovoljnog vremenskog okvira, da bi se mogli donositi koliko toliko validni zaključci.

– U okviru Prvog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, odnosno Prve nacionalne komunikacije (dokument se nalazi na web site Ministarstva http://www.ekoplan.gov.rs, u delu dokumenta) rađene su pocene uticaja promene klime na različite sisteme i sektore. Najsveobuhvatnija istraživanja obuhvatila su vode i poljoprivredu. Određene procene izradjen se u u delu uticaja na prirodu, ali je u ovoj oblasti postojao nedostatak podataka, te istraživanja u smislu uticaja neophodno poboljšati u predstojećem periodu. Pomenuta Prva nacionalna komunikacija predložila je odredjene mere i aktivnosti u oblasti prilagodjavanja na klimatske uslove. Ipak, kao prioritete identifikovana je potreba izrade detaljnog istraživanja uticaja izmenjenih klimatskih uslova na sektore i sisteme i priprema detaljnih akcija adaptacije (Nacionalni akcioni plan adaptacije). Generalno, ne postoji dovoljno znanje i zainteresovanost relevantnih strana, te je jedan od prioriteta Ministarstva i rad na podizanju istih – ističe šef Odseka za klimatske promene Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Danijela Božanić.
Srbija ima dobru saradnju sa zemljama u regionu koja se ostvaruje kroz Virtualni klimatski centar za region JIE, osnovan u hidrometeorološkom zavodu Srbije, kao i kroz Regionalni forum za klimatske promene, čije osnivanje je inicirala Crna Gora. Pored toga, postoji i dobra saradnja Ministarstva sa ministarstvima nadleznim za pitanja klimatskih promena u regionu.

Ceh za igranje sa prirodom ćemo teh da platimo, tvrde stručnjaci.



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR