Kako učiti srpski kao nematernji jezik

O čemu je devojka maštala noseći kablić na pijacu? Šta za nju predstavljaju crvena ćurdija i anterija? Koliko dece kojima je maternji jezik mađarski može da razume ove rečenice, i koliko im u svakodnevnom snalaženju može biti od pomoći to što znaju šta je ćurdija i anterija?

Citat je tek nasumično odabran iz udžbenika za učenje srpskog kao nematernjeg jezika u drugom razredu srednje škole. Nastavnici odavno upozoravaju da ono što se uči u školi nije od pomoći đacima iz manjinskih zajednica da nauče srpski jezik, kao zvanični službeni jezik države.

srpski-nematernji

U Subotici, izrazito mešovitoj sredini, odavno je jasno da će dete koje nema drugara na igralištu koje govori srpski teško iz udžbenika naučiti jezik države u kojoj živi. Da problem postoji vidljivo je i iz koalicionog sporazuma koji su sredinom meseca potpisali lideri SNS-a i Saveza vojvođanskih Mađara, u kom se kaže da će od školske 2017/18. godine uvesti novi plan i program učenja srpskog kao nematernjeg s ciljem da pripadnici nacionalnih zajednica nauče jezik većinskog naroda.

Postojeća situacija kao da iskorenjuje bilingvalnost, konstatuje u razgovoru za „Politiku“ mr Đorđe Sabo, profesor srpskog jezika u Ekonomskoj srednjoj školi. Svakodnevno on u razredu od preko 30 učenika pokušava da učenje jezika „uravnoteži“ između učenika koji jedva da umeju da sklope rečenicu i onih koji ga pitaju da li da sastav pišu ćirilicom. – Jednostavno rešenje bi bilo kada bi nam prosvetne vlasti dozvolile da početkom godine odredimo nivo znanja kod dece i da ih podelimo bar u dve grupe, kao što je slučaj kod stručnih predmeta ili veronauke i građanskog vaspitanja – priča nam mr Sabo. Po njegovom mišljenju, previše je gramatike i gotovo arhaičnih književnih tekstova, umesto komunikacije i savremenih tekstova zahvaljujući kojima bi učenici lakše uspostavili kontakt. – Postoji još jedan problem – kaže Sabo. – Za tiraž od oko hiljadu primeraka udžbenika za srpski kao nematernji nije zainteresovan niko osim Zavoda za izdavanje udžbenika, a koji za udžbenik traži 1.200 dinara a za radnu svesku još 700 dinara. Udžbenik za srpski kao maternji košta 500 dinara.

Institucije mađarske manjine do sada su uvek insistirale na učenju i očuvanju maternjeg jezika. Sada bi krenule i u ofanzivu za učenje srpskog jezika, jer je to jedan od načina da se pripadnici mađarske manjine ovde zadrže i ovde dobiju posao. – Pripreme za novi program počele su 2014. godine – kaže nam Aniko Jeras, predsednica Izvršnog odbora Mađarskog nacionalnog saveta i stručnjak za ovu oblast. Tada je OEBS, zajedno sa predstavnicima Ministarstva prosvete, formirao radnu grupu sa zadatkom da odredi standarde za učenje jezika.

Jedan od članova ove radne grupe je i profesor Aleksandar Dognar, iz srednje škole na mađarskom jeziku „Kostolanji Deže“. Dognar nam kaže da su obišli škole na jugu Srbije, sa albanskim stanovništvom, i na severu gde žive Mađari, ali i Rusini i Slovaci. – Na terenu se pokazalo da moramo da uspostavimo standarde za homogene sredine, gde žive pretežno manjine i nemaju kontakt sa izvornim govornikom srpskog jezika, zatim heterogene sredine gde manjine dolaze u kontakt sa srpskim jezikom i napredni nivo, koji se odnosi pre svega na jezike koji su slični srpskom, poput hrvatskog ili bosansko-bošnjačkog – navodi Dognar.

Kada se nakon predstojeće javne rasprave odredi standard za svaki od nivoa, sledeći korak je izrada plana i programa. Aniko Jeras kaže i da imaju određenih zamerki, te da smatraju da se ne može očekivati da učenik nauči i do 700 reči na dva časa nedeljno. Sagovornici „Politike“ kažu da je neophodno pre svega učenje jezika rasteretiti obimne gramatike i književnih tekstova, uvesti više komunikacije, prilagoditi književne tekstove, po uzoru kako to rade Englezi ili Nemci, sa manjim brojem novih reči. Uostalom, upozoravaju, ni engleski ni nemački se ne uči na štivu Šekspira ili Getea, pa bismo i mi morali odustati od Andrića i Bore Stankovića za učenje jezika, i okrenuti se prilagođenim neknjiževnim tekstovima.

Spremnost za učenje jezika ipak nije samo pitanje dobrog plana i programa, kažu u školama, već i atmosfere, u kojoj se učenje srpskog jezika neće doživljavati kao dodatni teret.

 

POLITIKA

 



KOMENTARI

  1. STeve kaže:

    @redakcija
    Koliko bi njih kojima je maternji jezik srpski razumeli ono gore? 😉

  2. amacak kaže:

    dugoročni način rešavanja ovog problema bi bile mešovite grupe u vrtićima gde je to moguće po ugledu na švajcarsku. deca usvajaju jezike bez napora i potrebe za prisilom ako se nastavnici pridržavaju određeneih pravila što nažalost nije lako. naravno u izrazito jednonacionalnim sredinama to nije moguće. primer grupe

    nekako mi se čini da će ovaj problem ostati i da će engleski nastaviti da igra ulogu esperanta.

  3. Mister No kaže:

    Ćurdija i anterija su za mnoge Srbe nepoznate reči, a kamoli za pripadnike manjina. Nek je Bog u pomoći jezičkim stručnjacima koji su se uhvatili u koštac sa ovim problemom. Metuzalemi iz SANU-a su ostavili za sobom žestoko sr..je , sad neko treba to da počisti. Imam svoje viđenje ovog problema ali zadržaću ga za sebe. Za neke je rešenje ovog problema jednostavno, onaj ko nije Srbin marš iz Srbije. Bog nek je u pomoći ljudima čiji mentalni sklop podržava ideje iz ,,My Champf “-a, pametni ljudi su za saradnju i toleranciju.

  4. Yilmaz Bulatoglu kaže:

    Gde je tu problem ? Jednostavno uz svaki udzbenik srpskog jezika podeliti deci po jedan turski recnik i problem je resen.

  5. punisher kaže:

    pa za vreme SFRJ smo imali izradjen sistem za ovaj problem i funkcionisalo je. Mađari su učili srpski a srbi mađarski. još su se igrali zajedno na ulici i druzili se i sve je bilo ok. Samo posle je došlo vreme nacionalizma i sve je otišao i p.m. Zato sad nema medjuetnickog druzenja

  6. Pajo kaže:

    Nikako!

  7. Pajo kaže:

    Pa Romi svi idu u Srbski razed!

  8. Djuka kaže:

    prvo smo se poklali sa svima koji nisu MI i sad se, kao, cudimo sto nam suzivot ne ide od ruke. skoro 30 godina je proslo od pocetka nacionalnog k.rcenja a lekcije jos uvek nisu naucene.
    8.sednica, jogurt revolucija, nacionalizam, proterivanje, ukidanje prava manjinama, ratovi, ratni zlocini – pa ne moze sve to besplatno, rodjaci.

  9. rax kaže:

    zbog cega bi menjali sistem, sistem je bas i napravljen ovakav kakav je, a rezultati donose plodove.

  10. rax kaže:

    pajo, ovo ne volim da radim, ali moram da ti kazem – ja kao madjarica: „srpski“, a ne srbski.

  11. Lingua Serbica kaže:

    Udzbenici moraju biti prilagodjeni uzrastu i isto tako nivou predznanja. Obavezno treba da sadrze teme iz svakodnevnog prakticnog zivota. Primera radi dolazak na zeleznicku stanicu, aerodrom ili slicno, obracanje personalu u formi jednostavnih ali i svakodnevnih dialoga. Trazenje informacija, razgovor na salteru, odlazak u restoran, dialog sa kelnerom, i uopste sve moguce situacije koje iz jedne takve epizode proizilaze. Vokabular mora biti obavezno savremen i prilagodjen svakodnevnom govoru ali i frazeologija je takodje vazna i ne sme se ispustati iz vida. Pravilno akcentovanje i gramatika su svakako vazni i neophodni, ali teziste treba ipak biti bogatstvo samog recnika i solidno razumevanje teksta. Izuzetno je vazno ucenike osloboditi straha da ce reci nesto pogresno i ispasti smesni.Ohrabriti ih da govore, govore i samo govore, bez obzira ako je nesto u pocetku pogresno, stvari dolaze vremenom na svoje mesto. Ako ucimo jedan jezik (bilo koji) bez prakticnih i korisnih dialoga koji su primereni savremenoj upotrebi jezika, stice se samo pasivno semi-znanje koje na kraju nicemu i nikomu ne koristi.

  12. Mister No kaže:

    @ rax
    Gospođo, mislim da je @ Pajo namerno pogrešio. Radi se o sledećem ako sam u pravu. Srbski, a ne srpski je interna zaje..ancija na reformu vrednosti uvedenu devedesetih . Mislim da zdrava srpska inteligencija još dugo neće patentirati efikasan antivirus program, za virus sa kojim je Dobrica Ćosić ( sa ekipom iz SANU-a ) zarazio deo srpskog ( Srbskog ) naroda. Navešću primer koji mislim da je verno odslikava ‘reformu ‘ vrednosti uvedenu devedesetih. Okoreli komunisti ( do početka devedesetih ) su hteli preko noći da postanu ‘ patriote ‘ ( Patrijote ) pa su patrijarhu pravoslavne crkve govorili svetlost umesto svetost.

  13. Revizor protiv EU kaže:

    @Mister No, razumeš se ko Marica u krivu sviralu šta su radili Dobrica Ćosić i SANU 90-ih. Uzmite, ljudi, taj famozni „Memorandum“ u ruke već jednom pa ga pročitajte, ne klepetajte đinđićevski napamet, baš bih voleo da mi neko u njemu pokaže „virus kojim je zaražen deo srpskog naroda“, makar jedan, pa da saznam konačno šta je podrazumevala ta „reforma“! Inače, srBski je pokušaj polupismenih neopatriJota da se pokažu većim patriJotima od onih pre sebe, tako da ga ih ne treba uzimati za ozbiljno. Malo je „okorelih komunista“ 90-ih htelo da pređe u patriote (ili sa J ako vam je do zaJebancije); ruku na srce od „okorelih komunista“ i njihove dece najviše se stvorilo demokrata (odnosno „žutaća“) i srbomrzaca, tj. automrzaca. Kakvi god da su bili Dobrica Ćosić i „ekipa iz SANU“, oni sigurno patrijarhu nisu govorili „svetLost“, tako da je to gnusna sprdačina na njihov račun, pa i čitavog srpskog naroda jer – Bože moj, kada su ONI tako govorili, kakvi su tek ostali Srbi koji su manje obrazovani!? Dakle, podlo podmećete. E, moj Mister No, nije lako Vama da živite sa takvim mrziteljskim teretom na svojoj duši!

  14. rax kaže:

    Mister No: moguce, ne znam, ali je bilo komentara od strane Paje, koji meni ukazuju na to da on nije namerno pogresio, ako jeste ja se izvinjavam. Ne zelim nikoga da uvredim, ali sve vise sumnjam da ima zdrave srpske inteligencije. Nekako mi je predugo ovo stanja, a i dosta istovetno svih godina posle m.ere. Sve post-komunisticke zemlje su imale slicno stanje, ali se nasla neka inteligencija, koja je, ako nista drugo povela deo mase na ulicu i time iskazala svoje nezadovoljstvo. U drzavi, gde kriminalci postaju elita, nesto jako ne stima, a izgleda da nikome ne smeta. U drzavi, gde ta „inteligencija“ dozvoljava, da se cak i po 2. zavadjuje narod, ne verujem da ima inteligencije, naravno da ima, ali je izrazena u promilima.

  15. Mister No kaže:

    @ Revizor protiv EU
    Nek Te Bog čuva, želim Ti puno uspeha u daljem radu.

  16. Mister No kaže:

    @ rax
    Gospođo, od sveg srca se nadam da se šali iko ko piše Srbski razred. Ljudi koji smatraju da je reč Srbski pravilno napisana imaju mali problem sa pravopisom.

  17. Lajki kaže:

    Nije lako bilo biti manjinac ovde gde se raspadala zemlja, gde su dolazile izbeglice iz ratnih područja. Ali treba reći da niko nije ostao bez glave, bez imovine, bez prava koja su imali svi. Verujem da je bilo nelagodno ali je i pored toga bolje nego u Rumuniji i Slovačkoj koji su u Evropskoj uniji, znači kao nema granica.
    Kad će neko da pita Jevreje i Rome u Mađarskoj kako je njima gde postoje neofašističke organizacije koje im otvoreno prete pa čak pribegavaju i ubistvima? Jobik, druga po snazi parlamentarna stranka u Mađarskoj, otvoreno se zalaže za diskriminaciju manjina i agresiju na susede. Kada bi neko u Srbiji takvu politiku vodio, to bi bila histerija. Treba biti objektivan a to je teško. Svako je osetljiv na druge a ne gleda svoje.

  18. rax kaže:

    Lajki; ne znam kako je u Rumunije niti Slovackoj, ali znam da se madjarski parlament „ogradio i osudio“ te incidente, dok je toga bilo i u Srbiji (dok P.I nije sklopio koaliciju), cak za vreme Tadica (cesto, pogotovo u Temerinu i NS), a da se do sada nije oglasio ni jedan srpski politicar. Po tvojem shvatanju bolje je nego tamo, pa svi treba da cute, samo zato sto AV, Sijatro, Orban i Pastor govore na su odnosi na najvisem nivou i to vec 6-7 godina. Madjari su u Subotici istisnuti iz javnog zivota, kao da ih i nema, uskoro ce ziveti u getoima. Zasto nema zavicajnih dana, pa krajinskih dana, pucnjave za bozic i zastava u ostalim delovima Srbije. Da li izbegli Srbi po Srbiji nemaju nostalgiju kao u Subotici?

  19. Revizor protiv EU kaže:

    @Mr No, neka i Tebe Bog čuva, Tebi je to potrebnije nego meni, samo mi odgovori ali iskreno: da li si ikada imao taj famozni „Memorandum SANU“ (na njega si sigurno mislio kada si spominjao SANU), u rukama, ne da li si ga pročitao, nego da li si ga uopšte imao u rukama? Ili SANU pominješ napamet, onako odokativno, kao 99,9% petooktobaraca? Rek`o Đinđić, rek`o Tuđman da je SANU osmislio „velikosrpski projekt“, pa je to istina! Ne treba proveravati, ni pročitati, dakle, šta zaista piše. To je „virus“ i – tačka!

OSTAVITE KOMENTAR