Kiša lije, a zgrada bez krova

Već skoro mesec dana, od kako je Suboticu zahvatila nezapamćena oluja i odnela krov sa zgrade broj 15, na Segedinskom putu, stanari ovog objekta muku muče sa prokišnjavanjem.

Oko 350 stanara trenutno nema način da reši problem, jer im je za novi krov potrebno po gruboj proceni oko 40.000 evra, a ne postoji zakonski osnov da im grad ili neko javno preduzeće pomogne da saniraju štetu.

Nevreme 29. juna odnelo je oko 400 kvadratnih metara limenog krova i bacilo ga kod Ekonomskog falulteta i u dvorište firmi preko puta. Devetospratnica je tako ostala bez dve trećine pokrivača, ispod koga je bio dotrajali, ravan krov, odnosno, folija zalivena bitumenom koja je u jako lošem stanju. Zato, posle svake kiše, stanari idu na vrh zgrade i sakupljaju vodu, jer su stanovi na poslednja dva sprata već poplavljeni.

foto: večernje novosti

– Pre 12 godina stavljen je krov, za koji je plaćeno oko 3,5 miliona dinara i koji su stanari otplaćivali dve godine. Sve je bilo bez problema, ali ono što se u Subotici tog popodneva desilo, nije bila obična oluja, već elementarna nepogoda – podseća Daniel Drčić, profesionalni upravnik zgrade. – Otišao je veliki deo krova, polomljene su drvene grede, čak je i odvaljen deo betonske konstrukcije. Sve je to odletelo na ulicu i prava je sreća što niko nije nastradao.

Kompletan krov mora što pre da se zameni, najkasnije do jeseni, ali na računu zgrade trenutno je samo oko 300.000 dinara.

– Svaki stan treba da uplati oko 280 evra, što je za brojne penzionere, koji tu žive, prevelika svota, i za tako kratko vreme ne možemo da prikupimo novac – sleže ramenima Drčić. – Tražili smo pomoć od grada da sanira štetu, pa da mi na rate to otplaćujemo, oni su voljni da pomognu, ali nemaju zakonski okvir. Ne postoji fond, ili neki namenski račun odakle bi se novac mogao prebaciti.

A, poduhvat je veoma kompleksan i moraju ga izvesti velike građevinske firme. Po nekoj proceni, za radove je potrebno od 45 do 60 dana, te je ovo poslednji voz da zgrada ne uđe u kišovitu jesen – bez krova.

Upravitelj Drčić pokazuje krov

 

INVESTICIONI FOND OBAVEZAN

Drčić objašnjava da po novom Zakonu o stanovanju, opštine moraju da oforme investicioni fond, iz kojeg bi se sanirale štete na stambenim objektima.

– Nijedna opština u Srbiji taj fond još nije oformila – ističe upravnik.

 

Večernje novosti



KOMENTARI

  1. Pajo kaže:

    Dali su stanari osigurali svoje stanove?A stime srazmerno i deo krova i tavana! To nije vise od 3000 din godisnje! Ako nisu neka sada plate 280 e!

  2. mimi kaže:

    Ovde se radi o nestrucnom i fuserajskom radu od strane kvazi majstora uz precudnu saglasnost Direkcije.Kvalitetan krov traje minimum 20 godina.

  3. Schumi kaže:

    Treba da se dogovore sa izvodjacem da se deo uplati odmah a ostatak na rate da krene posao. Stanarima dati rok za isplatu iznosa po stanu do zavrsetka radova.

  4. Pera kaže:

    Kredit

  5. Daja kaže:

    Dok se svi ne izdogovaraju šta, koliko, i kome treba da se plati da se problem reši, propašće ljudima sve. Od te priče tipa ‘ Eto krov mi je propao, a ja ću čekati da nađem ko je kriv, ili da mi država popravi moj problem’ nema ništa.
    Trebalo bi se videti šta odmah može da se uradi sa sredstvima koje postoje na računu zgade a eventualnu razliku da nadoknade kasnije na rate.

  6. Mercedes kaže:

    Ovde je trebalo da bude i neka garancija, Nije valjda da svakih desetak godina treba novi krov.. Zalosno je sto su ga pre par godina otplatili, a sad ce morati ponovo.

  7. Ica kaže:

    E upravitelju zgrade…
    Reši sada stanarima problem.
    Mislio si biće lezi lebe da te jedem.
    Upravitelj zgrade, gospodski posao, plata svaki mesec.
    I velika zgrada, mnogo stanara. Pošto te plaćaju iz svakog stana, biće i para.
    Lak posao-tu i tamo pozove se neki majstor, nešto da se zavrne, odšrafi, zašrafi, malo zagituje, možda i okreči. Spremačica da očisti.
    Naravno angažuješ i majstore i spremačice neke koje znaš, pa ćete da podelite što su ti stanari morali dati.
    Zgradine pare na računu pod tvojom kontrolom. Milina…

    Kad cvrc !!! Odneo vetar krov zgrade !!!! Šta ćeš sad ?

    Jeste imali tu situaciju predviđenu na besplatnom kursu za zgradoupravitelje ???
    Sad stanari da jure sponzore, da dižu kredite, da moljakaju u opštini ?

  8. Brigant kaže:

    Komunalna policija, upravnici stambenih zgrada, sve su to stvari koje odavno postoje u zapadnim drzavama. Neko je to jednostavno iskopirao i to imitira kao mladi majmun, bez da je shvatio sustinu stvari. Upravu nad stambenim objektima i koji imaju svoje „de jure“ vlasnike ne moze niko tek tako nekavim samovoljnim i bizarnim zakonima da nekome nametne. Problem Balkana je u tome da vlasnistvo cesto lezi u rukama ljudi koji nemaju pojma sta je to zapravo vlasnistvo i kako se sa njime postupa, sta je domacinski odnos, i na sta sve vlasnistvo obavezuje. Zamislimo da je taj nesretni krov kada je odleteo izazvao vecu materijalnu stetu nekom trecem subjektu, ili cak nekoga osakatio ili ubio. Vlasnici odgovaraju moralno i materijano za stetu koje njihovo vlasnistvo nanosi. Nema tu nikakve vise sile ili nepogode nego je vlasnik duzan da ono sto mu pripada drzi u ispravnom stanju i da ne ugrozava ni sebe ni druge. Ne moze vozac automobila da zgazi dete i kaze nisam ja kriv, krive su kocnice. Kriv je vozac sto nije poveo brigu o kocnicama i krivi su vlasnici nekretnine sto ne vode brigu o svome krovu nad glavom. Ja se licno secam kada su ti objekti gradjeni. Napravljeni su od gotovih elemenata tako da su se citavi zidovi dovozili na gradjevinu i tamo sastavljali. Stanovi su kopija Ruskih „Komunalki“ i bili su namenjeni za penzionere bez regulisanog stambenog pitanja. Naziv „stan“ se moze samo uslovno koristiti jer je to sve vise nalik na neki trecerazredni hotel, odnosno konaciste, nego na prostor za stanovanje. Odmah po useljenju je bilo vrlo upadljivo da su stanari drzali hranu u plasticnim kesama i mrezama koje su visile sa prozora i ukrasavale objekat kao novogodisnju jelku. U celoj prici jedini krivac je drzava Srbija i njeno zakonodavstvo koje nije regulisalo zakonsku obavezu o obligatornom osiguranju svih gradjevinskih objekata na teritoriji drzave a od elementearnih nepogoda, pozara, poplava i isicnog. U civilizovanim zemljama isto kao sto postoji obavezno osiguranje motornih vozila. postoji i obavezno osiguranje gradjevinskih objekata. Kada se to uvede svaka prica i nagadjanje o tome ko snosi troskove sanacije objekta, postaje banalna i bespredmetna.

OSTAVITE KOMENTAR