"Klima za Vas" – slogan Dana meteorologije

Sve su dramatičnije klimatske promene koje su do sada bile uzrok ekstremnih suša i poplava, visokih temperatura i hladnih zima, topljenja ledenog pokrivača na Severnom polu, nestanka delova šuma Amazonije čime su dovele do promene u biodiverzitetu planete.

Klimatske promene uticale su i na smanjenje obradivih površina, nestašice vode, rast cena hrane i potreba za biogorivom, što je najviše pogodilo siromašan sloj stanovništva zemlje. Klimatske promene, pre svega, uticale su na zdravlje ljudi čitave planete!

Svetski meteorološki dan obeležava se sa temom "Klima za Vas", a u poruci glavnog sekretara Svetske meteorološke organizacije Mićaela Jarrauda navodi se da je 2010., uz 1998. i 2005., bila najtoplija godina, što potvrđuje dugoročan trend otopljavanja.

Slika

U protekloj deceniji nakon 2001., globalne temperature više su za gotovo pola stepena od proseka od 1961. do 1990. i najviše su ikad zabeležene za neko desetogodišnje razdoblje od kada su počela instrumentalna klimatska merenja. Konvencija Svetske meteorološke organizacije stupila je na snagu 23. marta 1950. godine i od tada do danas Svetska meteorološka organizacija i hidrometeorološke službe 187 zemalja, među kojima je i Srbija, slave ovaj dan i posvećuju ga nekoj od bitnih tema za čovečanstvo.

Drveće igra posebnu ulogu u  zagrevavanju zemlje, jer je rast drveća jedini proces koji smanjuje ugljen-dioksid u atmosferi. Sađenje drveća je efikasan način da se borimo protiv efekta staklene bašte.

Asimilovanjem ugljen-dioksida drveće ublažava efekte staklene bašte. Smatra se da svako odraslo stablo potroši u proseku, oko 6 kg ugljen-dioksida, a drveće u gradu ga troši 15 puta brže nego na selu.

Kada je reč o Srbiji, povećan je broj tropskih dana, kada je maksimalna temperatura iznad 30 stepeni, kao i tropskih noći, kada je minimalna temperatura veća od 20 stepeni. Pored toga, nova klimatska slika Srbije beleži i smanjenje broja mraznih dana, kada minimalna temperatura padne ispod nule, kao i ledenih dana, kada maksimalna temperatura ne pređe nulu, što  direktno potvrđuje klimatske promene na globalnom nivou.

Slika

Ujedinjene Nacije izveštavaju da godišnje u svetu od naglih klimatskih promena strada preko 150 hiljada ljudi. One koji prežive pa ostanu da pate je teško prebrojati. U Francuskoj je pre nekoliko godina od naglih vrućina a zatim nevremena i poplava samo tokom jednog leta stradalo preko 70 hiljada ljudi.

Podizanje nivoa svesti o zdravlju i mogućnosti očuvanja zdravlja i sprečavanja oboljenja je prvi korak. To znači predvideti mogućnost iznenadnih promena i planirati mere i postupke koji će sprečiti ili umanjiti posledice naglih promena vremena.

Srbija je ratifikovala Kjoto protokol i osmišljava strategiju za prodaju karbon kredita pod MČR. Italija smatra da od četiri ispitane balkanske zemlje (Albanija, Makedonija, Crna Gora, Srbija), Srbija nudi najbolje mogućnosti investiranja u projekte mehanizma čistog razvoja sa potencijalom da se godišnje generišu krediti u vrednosti od 20-25 miliona mt CO2 .

Godine 2004. potrošnja energije po jedinici BDP-a u Srbiji i Crnoj Gori je bila pet puta manja od svetskog proseka, dok je emisija CO2 po jedinici BDP-a bila najmanje šest puta manja od svetskog proseka. Ove brojke pokazuju da ima velikog prostora za smanjenje emisije. Predložene šeme MČR uključuju dobijanje metana iz farmi i destilerija, opremanje deponija za dobijanje biogasa, izgradnju postrojenja za biomasu od šumskih ostataka i korišćenje obnovljivih izvora energije kao što su male hidroelektrane i vetroelektrana. Karbon krediti mogu se dobiti i iz projekata u šumarstvu i projekata korišćenja biomase iz prirodnih rezervi ili stvaranjem zelenih pojaseva koji bi takođe delovali i kao vetro-zaštite za primarno poljoprivredno zemljište.



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR