Koji je najstariji kiosk u gradu?

Ako je iko postavio to pitanje do sad, evo mu odgovora
Slika
1943. godina
Slika
početkom sedamdesetih
Slika
Na starim slikama prepoznajemo palate i zgrade koje stoje nepromenjene već čitav vek. Tek oštro oko će da primeti sporedne objekte koji se pojavljuju i nestaju kako vreme protiče. Ovde je reč o trafikama, bodicama i tome slično.

 

 

Slika

Slika
Pored Gimnazije i u Štrosmajerovoj između dva rata postoje javni toaleti koji svojim izgledom pokušavaju da se uklope u starogradsko okruženje. Ovaj drugi je sklonjen 1928. kada je tuda prošao tramvaj a taj kod Gimnazije je ostao i posle rata petnaestak godina.

 

 

Kiosk na mestu spomenika Ivanu Sarića
Slika

Između dva rata u Subotici izlazi desetak listova,što dnevnih,što nedeljnih i periodičnih.

Stare kioske su zamenili oni limeni. To su bila mesta koja klinci pamte po stripovima, žvakama, sličicama, u TV Reviji ili TV Novostima je ponekad bio poklon – gramofonska ploča ! Tu su okolo, kao vinske mušice, obavezno bili tipovi koji su praznili „bombice“, „unučiće“ i kako su sve zvali te male doze alkoholnih pića. Mnogi su tako i popadali okolo, pogotovo iza Bodica (od mađarskog bolt – prodavnica). Početkom sedamdesetih su gotovo zabranili proizvodnju alkohola u malim dozama što je zabrinulo i ljude u SUBOTIČANKI, kojoj je to bio najprodavaniji artikl.
Slika
Slika
Krajem sedamdesetih su po gradu posejani crveni kiosci od plastike.
Slika
Plastika je bila jedan od simbola 60ih i 70ih ali se moda brzo menjala a i oni su se brzo ofucali.
Slika
Kiosci koje danas imamo u Štrosmajerovoj, postavljeni su 1984. godine, na opšte zadovoljstvo pučanstva. Limeni i plastični su odudarali od novouređenog centra grada.
Slika
A onda su se pojavili porno časopisi. Trafikanti su dali sebi slobodu da pobliže upoznaju građane sa sadržajem tih listova. U izlozima su neretko stajale rastvorene strane sa prizorima seksa i protivprirodnog bluda. Bez ikakvih ograničenja su nas sa trafika gledali Slobodan Milošević sa NINa a pored njega nesretnice sa napunjenim ustima i ostalim telesnim otvorima, genitalije, nastranosti… Do pre koju godinu, zakonom zabranjeni sadržaji, sada su nas silovali na svakom ćošku, gotovo sa svake trafike, učestvujući u sveukupnoj propasti društva, poretka i države. Navalu neprijatnosti izaziva i sama pomisao kako su se osećali stari ljudi ili roditelji sa malom decom, prolazeći tuda.



KOMENTARI

  1. Lansky kaže:

    sezdesetih
     

  2. adkersu kaže:

    Sećate li se magazina Džuboks? U njemu su bile poklon ploče sa svetskim hitovima Bitlsa, Stonsa, Šedousa, Alana Prajsa, Klifa Ričarda, Frenka i Nensi Sinatre, Rojal Gardsmena (slavi Snupi protiv Crvenog barona), Pola Džonsa, Boks Topsa(The letter)… Jedino su Stonsi imali dve ploče i to prvu  iz ove serije – Have you seen your mother  baby standing in the shadow i treću-Ruby tuesday.Ploče su bile neka vrsta plastične folije sa garancijom slušanja do 100 puta.Međutim uz brižljivo čuvanje mogli ste ih puštati mnogo mnogo puta više. Imam ih i danas, malo „škripe“ ali su i dalje OK.

  3. adkersu kaže:

    Nekoliko interesantnih podataka o plastičnom kiosku sa slika:

    – projektant je Saša Mehtig, slovenački arhitekta, 1966. godine a rađen je po ideji modula koji se može  sastavljati i višestruko kombinovati;

    – patentiran je 1967.

    – masovna proizvodnja počinje 1968. u preduzeću IMGRAD iz Ljutomera;

    – 1970. predstavljen je u jednom engleskom časopisu za  savremeni dizajn a  Muzej moderne umetnosti iz Njujorka uvrštava ga u svoju kolekciju;

    – proizvodnja definitivno prestaje sredinom osamdesetih.

OSTAVITE KOMENTAR