Kraj za lipu

Da lipi ne prija subotički korzo videlo se i golim okom. Za više od trideset godina od kada je zasađena, drvored lipa je rastao veoma sporo a pojedina stabla su izgledala gotovo na umoru. Izložene celodnevnom suncu, bez zalivanja, bile su celog leta, kako bi to Subotičani rekli – u LERNI.

Druga lipa u nizu, iz pravca Trga, biće posečena i zamenjena – novom mladicom lipe. Ostalim stablima će biti pružena šansa za opstanak. Biće podignute metalne zaštitne rešetke u izbušene rupe u pravcu korenja, u koje će moći da se sipa voda, koja je do sada pristizala u nedovoljnoj količini. Da li će pomoći…ostaje da vidimo.



KOMENTARI

  1. ludak kaže:

    A zasto mora biti drveca na Korzou?
    U bilo kojem normalnom gradu na zapadu, pa cak i u Srbiji, na korzou odnosno setalisnoj zoni uglavnom nema drveca i to nikome ne pretstavlja problem sem nama. Inace i ovako imamo jako puno drveca u centru grada i dosta prelepih fasada je zaklonjeno zbog toga. E sad, ljudi kazu pa treba sto vise drveca zbog cistog vazduha ali da se ne lazemo nece nista biti gradjanima ako u par glavnih ulica posecu drveca zarad lepote subotickih fasada..

  2. Biba kaže:

    Zašto se ne posadi gelegunja (koprivić), kada se pokazalo da takvo drvo u našem kraju najbolje opstaje!?

  3. Pametnjaković kaže:

    Pa naravno da nijedna biljka, nijedno drvo ne može da živi i napreduje bez vode, to i mala deca uče u zabavištu.
    Toliko puno vode se potroši na gluposti, ovde bi bilo dovoljno 10 litara vode po drvetu svaki dan od proleća pa do kraja leta, ovo drveće bi bilo visine od preko 20 metara i bujno i lepo i zeleno, ponekad malo veštačkog đubriva, samo nema ko to da reši i organizuje.

  4. Croat kaže:

    A koje bi drvo tamo bolje odgovaralo? Mozda bi bilo pametnije povaditi ih sve I posaditi nesto prikladnije.

  5. ludak kaže:

    @ biba

    Slazem se sa Bibom. Ako vec sadimo, mogli bi gelegunju. Cela Braca Radic ulica je u gelegunji sve do biblioteke. I onda pitam zasto sadimo lipu????

  6. Trimer kaže:

    Pametnjakovic je u pravu. Na fotografiji se lepo vidi da je sve hermeticki isflasterisano i da ono par kvadratnih cantimetara otvora na resetki oko drveta apsolutno nije dovoljno za onu kolicinu vode koju jedno takvo stabla treba. Sve je to vrlo diletanstki i nestrucno obavljeno. Lipa je lepo i plemenito drvo ali je potpuno deplasirano za pesacke zone. To je drvo za parkove ili drvoreda pokraj puteva, eventualno za kakav siroki bulevar, jer lipa u kasno leto jako prlja sve oko sebe i ispusta vrlo lepljive produkte koji njeni tipicni insekti proizvode. Za pesacke zone postoje razlicite vrste drveca koje ne rastu tako visoko kao lipa, ali ako se uredno odrzavaju, podkresu i oblikuju, onda daju lepu zelenu sliku, dovoljno hladovine za pesake, i svojom visinom ne zaklanjaju fasade niti stanovnicima uzimaju svetlost iz stanova.

  7. Amelia kaže:

    Kazu posekli lipu jer joj ne odgovara da raste na korzou. Pa sto onda opet hoce da sade lipu kad se zna da joj ne odgovara tamo? Sve sami strucnjaci, kao i obicno.

  8. AndroidUser kaže:

    @ludak A u kojim to tacno zapadnim gradovima nema drveca na setalistu?

  9. Čolović kaže:

    @ludak

    Mišljenja sam da subotičkom korzou treba drveće, koje – to neka odrede stručni, ali sam uveren da većina smatra da korzo treba biti „zelen“, takođe sam mišljena da taj čuveni zapad ne mora baš uvek da nam bude primer kako uređivati životni prostor pa i sam život.

  10. Komšijin mali kog su pustili da gleda. kaže:

    Ko nije drvo razumeo prvo
    pa tek onda sadio
    taj nije ništa uradio
    i shvatiće kad-tad
    da ne zna šta je hlad.

  11. Ice kaže:

    A ja mislio kraj za Pekaru Lipa 🙂

  12. Urbanista kaže:

    @AndroidUser

    Via del Corso – Roma
    Kartner Strasse – Wien
    Vaci utca – Budapest
    Rue Montorgueil – Paris

  13. Megille kaže:

    Vidim da nikom na ovom forumu nije jasno zašto se ‘suše’ lipe na korzou. Gospodo ne suše se lipe zbog nedostatka vode već zbog toga što su zasađene iznad glavne kanalizacije koja se proteže stedinom korzoa,dakle vode ima dovoljno. Ta otpadna voda fekalnog i kanceregenog-hemijskog sadržaju uništava ta stabla u centru grada jer do kakvog takvog ‘mehaničkog’ prečišćenja dolazi tek kod kraja glavnog kolektora prijenego što se uliva u jezero Palić. Niko ne kontrolira šta sve se uliva u javnu kanalizaciju pre nego što stigne do tog gradskog prečistaća.Dakle vode ima ,ali ta voda ne odgovara lipama jer ta stabla koriste isključivo čistu vodu.Jedino Azijska bambusova trska bi odgovarala koja sama se ‘hrani’ zagađenim otpadnim vodama ,ali bez primesa hemijskih i kanceregenih sadržaja. Da ,neko na ovom forumu napisao da je bilo glupo nasred ulice zasadite drvored lipe nasubotičkom korzou…Slažem se ovo je jedan od najjeftinijih -ekonomskih rešenja da se povade svi. A zagađena fekalija nek dalje ‘curi’ prema prečistaću…A možda će se i vratiti ona lepa stara vremena kada su se subotičani masovno družili i šetali na korzou, a kibiceri sedeli na ‘majmun placu’…

  14. u inat svima kaže:

    Treba zasditi Bodjose /americki brest.. ili kestenove ..po mogucnosti roze boje…!!!!Veciti lad/ladovina!Bodjosi u borovo ulici su sadjeni negde 1927..1930 .. ili 34,god..I STA IM FALI………………………………. NISTA!!

  15. Palicanka kaže:

    Ako trazimo drvo koje trpi susu,fekalije iz kanalizacije e to je žalosna vrba,na latinskom : (Salix babylonica var. pekinensis ‘Tortuosa’).Mi smo ga imali iznad septicke raslo ko ludo .Valjda ima u Subotici strucnjaka za hortikulturu ???
    DRVEĆE LEČI I DAJE POZITIVNU ENERGIJU.Neki naučnici tvrde kako je svako drvo „dvosmerno“ što znači da ono prima ali i emituje energiju.

  16. Croat kaže:

    Ja predpostaljam da su lipe onomad izabrane zato sto nemaju veliku krosnju I neskrivaju fasade. Ja volim gelegonje ali da li bi one u potunosti pokrile fasade? Doduse koliko je na korzou leti toplo orah bi bio najbolji a sa klimatskim promenama nakraju ce biti palme.

  17. Pametnjaković kaže:

    @ Palicanka
    Žalosne vrbe rastu samo tamo gde ima JAKO puno vode, to je dokazano, pored reke, pored bare, močvare, stajaće velike količine vode, svejedno, a što je vama žalosna vrba rasla iznad septičke jame nije zahvaljujući go***a, već zahvaljujući velikoj količini vode.
    Mi smo sadili više lipa, 6 komada, jedna je baš bila pored septičke jame, kako su godine prolazile, za 10 godina je ona pored septičke jame bila duplo veća nego ostalih 5.
    Sa ovim sam hteo da kažem da fekalije nisu smetale razvoju lipe, možda su pomogle, možda nisu, ne znam, ali je očigledno bilo da je količina vode u zemlji značajno pozitivno uticala na razvoj lipe.
    Voda je osnovna materija za razvoj svih biljaka, drveća, ako nema vode, nema šta da prenese hranjive materije potrebne za život i razvoj, voda ne hrani, ali prenosi hranjive materije potrebne za život biljaka.
    Bez vode nema života.

  18. Pametnjaković kaže:

    Da, zaboravih da ispričam, jedan moj rođak je nekada davno imao kopani bunar, pretvorio ga je u septičku jamu i tako ga je godinama koristio.
    Kada je došla kanalizacija u ulicu i on se priključio na kanalizaciju, bunar je posle izvesnog vremena zatrpao i tamo je iznad bivšeg bunara zasadio malo stablo smokve donesenu iz Crne Gore.
    Smokva se razvijala kao luda, kada je počela da rađa, plodovi su bili skoro duplo veći i sočniji nego oni koje viđamo u Crnoj Gori.
    Sad da li je to bilo od zaostale vlage ili akumuliranih „vitamina“ u zemlji, ne znam, ali je činjenica da ja u životu nikada pre tako ukusne smokve nisam probao.
    A sa ovim sam u stvari hteo da kažem, da fekalije verovatno ne utiču negativno na razvoj drveća.
    To je u stvari prirodno đubrivo koje blagotvorno utiče na razvoj biljaka, ukoliko je u nekim normalnim koncentracijama.

  19. Slađana kaže:

    Za mene nema ništa lepše kad te iste lipe, na korzou i kraj pozorišta, procvetaju i prospu svoj prelep miris.

  20. Boa Ictus kaže:

    @ Urbanista

    Tvoje nabrajanje, Pariz, Bec, Budimpesta, Rim i ostale mega – super – hiper – metropole u jednom dahu sa Suboticom , je za jednu oktavu pretenciozno. Sve te ulice koje sí nabrojao ( a takvih po svetu jos ima koliko hoces) jedva da imaju mesta za kakvu zardinjeru ali ne i neko stablo. To su po pravilu prastare ulice koje su egzistirale vekovima unutar gradskih bedema, i jedva da su dovoljno siroke da se mimoidju dve volovske zaprege natovarene senom i u kojima nikada nije bilo mesta za nekakvo ozeljenjavanje. Suboticko Korzo je deo sasvim drugacije price i sa onim ulicama Evropskih gradova koje svoj tok nisu menjale jos od svog nastanka, cesto jos u vreme Rimske imperije, nema nista zajednicko. Iz perspektive stare dame Evrope, mi i nase Korzo smo samo obicni skorojevici. (Parvenu) Stabla i drvoredi u jednoj klasicnoj trgovackoj ulici, i koja to jos uvek jeste, su samo smetnja protoku robe i kupaca. Nase Suboticko Korzo je samo uslovno receno prava trgovacka ulica i za to moze slobodno biti ulepsano odgovarajucim zelenilom, klupama za sedenje i gastronomijom svih kategorija i vrsta.

  21. Subačanin kaže:

    Čime se ludak ponosi, pametan se stidi.

OSTAVITE KOMENTAR