Kraljevski automobilski klub SUBOTICA

Ponosni vlasnik prvog automobila u Subotici, bio je apotekar Zilberlajtner. To čudo su Subotičani ugledali u praskozorje dvadesetog veka, jula 1901. godine.

Već 1905. godine održana je auto trka između Sombora i Subotice (prva takve vrste na prostoru znanom kao Jugoslavija). Automobili su prvo jurili u Sombor a sutradan nazad.
Slika
Vek automobila je počeo ali će njegova prva polovina proteći u poteškoćama vezanim za puteve i mogućnost vlasništva nad četvorotočkašima. U Subotici se već dvadesetih pojavila fraza da „automobil nije luksuz nego potreba“ ali letimičan pogled na imena i status vlasnika mašina, govori da je to privilegija bogatog sveta. Naravno, nisu svi vlasnici bogataši ali samo buržoazija ima vremena da se automobilizmom bavi kao sportom. Ne na onaj način kako to danas izgleda, recimo mnogi su tada imali svoje vozače. To bi danas zvali kolektivne vožnje, turističkog karaktera, po destinacijama u zemlji i inostranstvu. Avanturu je predstavljalo druženje i savladavanje tadašnjih drumova. Automobilski klub u Subotici je osnovan 1925. godine, pod pokroviteljstvom Njenog Veličanstva Kraljice Marije.
Slika
Tih godina se voze marke:Ford ,Fiat, Citroen, Peugeot, Renault, Opel ali i Essex, Cadilac, Aris, Torpedo, Okland…

 

Moto susret tridesetih
Slika
kroz Štrosmajerovu
Slika
Harley Davidson
Slika
Od brojnih tadašnjih udruženja koja su imala nacionalni ili verski predznak, ovaj klub je bio nadnacionalni. Strast prema tehnici je stajala iznad svih podela.

 

Susret sa mađarskim auto klubom na graničnom prelazu Horgoš, maja 1940. godine.
Slika

Slika

Slika
Aktivnosti kluba su išle u pravcu poboljšanja putne mreže i signalizacije. Na graničnom prelazu Horgoš, postavili su tablu, da se u Jugoslaviji vozi desnom stranom.

 

Moto trke na subotičkom Hipodromu, tridesetih
Slika
1929. godine je u Subotici bilo 160 putničkih automobila, 45 teretnih, 6 autobusa i 35 motocikla.

 

Na Paliću 1932. godine
Slika
Brusnjaijevi pored svog ljubimca
Slika
Taksi stanica je pred Gradskom kućom a odmah tu, u Gradskoj kafani je sedište šoferskog udruženja.

Slika
Radionice za poravku, tih godina nose moderna imena : METROPOL GARAGE,
Weingand & CO i AUTOMOBILIA
Slika
Prva benzinska pumpa je Vaccum oil company, ispred kuće na broju 4 u Braće Radića .

 

Saobraćajna dozvola za bicikl
Slika
Krajem tridesetih, kroz Suboticu je konačno prošao auto put. Tako se tada zvao savremeni betonski drum, deonica međunarodnog puta od Lamnša do Bosfora (Kale – Istambul). Još i danas je u funkciji deo te ceste između Subotice i Novog Sada.
put beograd subotica
Par godina kasnije, njime će zagospodariti tenkovi. Posle rata, predratni vlasnici su se rastali od svojih ljubimaca. Sva vozila su u vlasništvu države ili njenih službi i preduzeća. Neki motocikli su posakrivani po salašima, kokošinjcima i šupama, gde će provesti decenije. Tek sledeća generacija ih je izvukla i dovela u red, sada kao „Old tajmere“.
Slika
Od 1955. godine počinje istorija domaće auto industrije i mravljim koracima kreće motorizacija stanovništva. Bolja je situacija sa motociklima. Na ulici se mogu videti BMW 250, NSU pretis, Panonia Csepel i još neki istočnonemački i češki modeli. Male motore proizvodi slovenački Tomos ali je i subotički PARTIZAN proizveo svoj moped početkom šezdesetih. Posle 5 – 6 godina, proizvodnja se ugasila ali je krajem šezdesetih počela produkcija „Pony Expresa“ sa PUHovim motorom.
Slika
„29. Novembar“ za svoje radnike naručuje od Tomosa 200 „Kolibrija“.

Šezdesete pamte još i italijanske Vespe i francuski Solex. Ovaj poslednji se viđao sve do kraja osamdesetih (ima ih par i danas). Lagan, sa malim motorićem iznad prednjeg točka, sasvim u duhu francuskog egzistencijalizma. Šezdesetih godina u subotičkom Partizanu sklapaju i do 240 Solexa dnevno.
Slika
Došle su i sedamdesete, krediti i najezda automobila. Subotica nije spremna dočekala takav intenzitet saobraćaja. Mnoge ulice nisu asfaltirane, nema zaobilaznih puteva pa svaki pravac vodi kroz centar grada, preko Korzoa, preko trga…Urbanisti pretpostavljaju planove automobilskoj progresiji i crtaju široke bulevare, velike garaže…Urbanistički plan je usredotočen na što efikasniji protok saobraćaja i pristup vozila.
Slika

Slika
Na mestu zelene fontane
Slika
Vozni park je pretežno Zastavin. Ostalo su istočnoevropski modeli (Lada, Škoda, Trabant, Moskvič…) i zapadnoevropski modeli koji se sklapaju kod nas. Nema američkih i japanskih marki. Pogled na fotografije iz tog vremena, na bilo koji parking u našoj zemlji, odaje bez greške da reč o Jugoslaviji.

 

Joško Horvat – Grafičar, tridesetih
Slika
Na istom mestu 70 godina kasnije (Lansky i Marty)
Slika

 



KOMENTARI

  1. Markes kaže:

    Sve sve ali dozvola za bicikle! Ima i konkurenciju u vidu "Taksi" natpisa. :)

  2. Lansky kaže:

    Sarićmobil
    Slika
    Sanitetsko vozilo na terenu Bačke, polovinom dvadesetih :
    Slika
    Slika

  3. Mario kaže:

    Ima li neko sliku tog Partizanovog mopeda s početka 60-ih? Bio bih vrlo zahvalan 🙂

  4. Lansky kaže:

    Slika

    Trošio je 1,6 litara na 100 kilometara, zapremine 49,8cm
    2,2 KS, maksimalna brzina 55 km na sat.

  5. Kertvaros kaže:

    Svoje zlatno doba su mopedi imali negde u drugoj polovini 50-tih i prvoj polovini 60-tih godina. Proizvodnja mopeda u Subotici se nije bas okitila nekom slavom, eksperimentisalo se raznim varijantama, jedno vreme se je satavljao i Francuski Solex (Velosolex). Moped na slici je bio autenticno vozilo iz "FBP." Svojim izgledom je na vecinu potecijanih kupaca delovao vrlo odbojno. Bio je vrlo glasan i njegov motor je imao neugodan "sound". Meni je jos najlepsi bio klasicni FBP logotip na rezervoaru. Prodavao se lose.Konkurencija je bila ubitacna. Na trzistu je bila veoma mnogo modela i marki. U Zagrebu se proizvodio TMZ (Tvornica motora Zagreb) po licenci Austriskog HMW (Halleiner Motorenwerk) iz Istocne nemacke je dolazio Simson/Suhl iz Cehoslovacke model "Pionyr" takodje od 50 ccm pravljen u firmi Janacek & Wanderer poznatoj po skracenici JAWA. Suboticki model me je svojom siluetom pomalo podsecao na tada aktuelan Moped NSU (Neckarsulm) da li je sa njim imao i neke tehnicke veze nije mi poznato. Naravno krunisani kralj svih Jugo-mopeda je bio Austrijski "Puch" iz Graca. Inace osnivac firme Puch i njen prvi vlasnik je bio ing. Janez Puh Slovenac iz okoline Ptuja (umro u Zagrebu 1914) Licencu na Puchove modele je imao Tomos iz Kopra i izradjivao je vise modela.Izuzetno popularan je bio Kolibri i nesto kasnije T-12. Narod je veselo pevao /Tomos motorce/malo avionce/. Mopedi su bili popularni u prvom redu zbog popularne cene.Nisu bili za dzabe ali ih je ipak mogao da kupi i obican radnik od svoje plate (obicno na otplatu) Mislim da se je cena kretala negde oko 50 000 din. To nije bila prevelika suma narocito ako se uzme u obzir da je Fica – Zastava 600 D,1960 god. kostao 916 000 din. Primera radi, porodicna kuca u Kertvarosu sa oko jedne motike placa,kostala izmedju 700 000 i 1000 000 din.Zeleo bih da se ovom prilikom podsetimo i jedine zene za koju znam da je u to vreme vozila motociklu vece kubikaze, jedan Zündapp DB 125, bila je to Anka Evetovic rukometasica 8 Marta, drzavna reprezentativka, koja je kao golman reprezentacije rukometasica FNRJ na svetskom prvenstvu 1957god ucestvovala u osvajanju treceg mesta.
    Suboticki FBP je nekako uvek kaskao za vremenom i nije mu uspevalo da uhvati korak sa savremenim trendovima u biciklizmu. Jedan primer za to je i da su na svojim biciklama sve do sredine 60-tih godina na mestu gde osovina upravljaca ulazi u ram (vazu) stavljali jedan metalni ulozak savijen po uglom od 90 stepeni za koji niko nije imao valjano objasnjenje cemu to zapravo sluzi. Mnogo godina kasnije sam u jednom tehnickom muzeju u Minhenu uspeo da resim zagonetku. Bio je to drzac za karbitnu lampu sa pocetka proslog veka. 😉

  6. djomla kaže:

    Dobar post o realnom dometu i uspešnosti FB Partizana, fabrike koja ni tranziciju nije uspela da dočeka, a kamo li da se u njoj izbori za opstanak.

  7. Limun kaže:

    Da li se možda zna ko je prvi doneo tj vozio motor u Subotici ?
    Moja pokojna baka je jednom spomenula mog pradedu Franju Sudarevića da je on doneo prvi ili je među prvima ali ja u tu priču nekako ne verujem …

  8. Korisnik kaže:

    I jos jedan… 😉

  9. pera kaže:

    dali neko zna gde pribaviti tu tehnicku knjizicu za partizana

    pozdrav

  10. zoran kaže:

    immam jedan partizan s 38

  11. zoran kaže:

    crpka .savica. 1961. tvornica motora zagreb.masina partizan  m50. tip s38.1964.     zoran korunoski.tl 071620175   resen.mk

OSTAVITE KOMENTAR