Popularni krediti za uvođenje energetske efikasnosti

U martu je Vlada Republike Srbije usvojila Program unapređenja energetske efikasnosti kojim je obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za radove na rekonstrukciji i adaptaciji javnih i stambenih objekata. Izdvojeno je milijardu dinara za lokalne samouprave u vidu bespovratnog novca za projekte podizanja energetske efikasnosti javnih ustanova, a 300 miliona dinara će biti iskorišćeno za subvencionisanje kamata za kredite koje građani budu uzimali za adaptaciju i rekonstrukciju svojih objekata.

 

Na ovaj način država će početi pomoć u finansiranju ugradnje prozora, vrata, zamene stolarije, ugradnje kotlova, korišćenje termalnih pumpi i korišćenje obnovljivih izvora energije kako bi se povećala energetska efikasnost. Prema procenama stručnjaka za zamenu svih vrata i prozora u Srbiji potrebno ulaganje od 2,2 milijarde evra, a za izolaciju svih fasada sa prihvatljivim ekološkim materijalima oko 840 miliona evra.

Zbog čega je bitna energetska efikasnost:

 

– Doprinosi sigurnosti snabdevanja energijom i smanjenju uvozne zavisnosti.
– Doprinosi smanjenju potreba za primarnom, odnosno finalnom energijom čime se smanjuje potreba za izgradnjom novih energetskih kapaciteta.

 

Zašto je važna energetska efikasnost?

 

– Doprinosi povećanju konkurentnosti privrede,
– Doprinosi smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu usled korisćenja energije (npr. emisija CO2 i ostalih štetnih produkata sagorevanja fosilnih goriva CO, SO2, NOx, čañi i dr., odlaganje pepela, ispuštanja u vodotokove itd.

 

Pre više od mesec dana raspisan je javni poziv za kandidovanje projekata radi finansiranja unapređenja energetske efikasnosti objekata javne namene. Subotica već ima nekoliko ekoloških kuća. Na konkurs Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja kandidovaće oko 50 projekata. Reč je o poboljšanje energetske efikasnosti u objektima “Naše radosti”, Javnog preduzeća “Stadion”, kao i nastavak već započetih projekata u Opštoj bolnici i Kolevci.

 

Zelena gradnja doprinosi smanjenju potrošnje vode za 40 odsto, emisije ugljen-dioksida za 33 odsto, za 70 odsto smanjuje količinu otpada, a do 50 odsto potrošnju električne energije. Ulaganja u zelenu gradnju predstavljaju ulaganja u budućnost. Projekte mogu da kandiduju gradovi, privredna društva i druga pravna lica čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika Srbija.

 

Ministar je istakao da će se dinarski i krediti u evrima odobravati za kupovinu i postavljanje izolacije i spoljašnje stolarije, energetski efikasnih peći i kotlova, korišćenje grejne opreme veće energetske efikasnosti (toplotne pumpe), kao i za kupovinu i ugradnju opreme za sagorevanje biomase i druge opreme kojom se unapređuje energetska efikasnost.

 

Maksimalni iznos dinarskih kredita biće 1,5 miliona dinara, bez učešća, sa maksimalnim rokom otplate od 5 godina i troškovima obrade kredita do jedan procenat. Maksimalni iznos kredita u evrima je 15.000 evra, uz učešće od 30 odsto i maksimalni rok otplate od 10 godina i troškove obrade do 0,5 odsto.

 

– Kod dinarskih kredita država subvencioniše kamatu u iznosu od 10 odsto kredita na godišnjem nivou, a kod kredita u evrima u iznosu od pet procenata godišnje. Na  kući od 150 kvadratnih metara termoizolacijom može mesečno uštedeti oko 5.000 dinara za grejanje što je jednako trošku mesečne rate za otplatu petogodišnjeg kredita od 280.000 dinara – istakao je Dulić.

 

Zahtevi za odobravanje kredita podonose se bankama koje su potpisale ugovor sa Fondom za zaštitu životne sredine.

Subotičani zainteresovani za kredite

 

Prem rečima Željka Bojinovića, vlasnika zanateske radnje „Listela“ koja se izmeđuostalog bavi i izolacijom objekata, u Subotici postoji interesovanje za ovakvu vrstu kreditiranja. U prethodnom periodu je podneta nekolicina zahteva za odobrenje kredita, za šta se trenutno čeka odobrenje.

 

– Na kući koja je rađena od cigle debljine 25cm, postavljanjem demit fasade debljine 5cm, može se uštedeti od 30 do 40% energije. Kod kuća od blokova je ta ušteda veća i kreće se do 50% – navodi Bojinović.

 

Cena izolovanja

 

– Jedna tipska prizemna kuća od 80 kvm ima oko 110-120 kvm fasade. Cene fasada se kreću u zavisnosti od tvrdoće stiropora i od materijala koji se koristi završno ( bavalit, gletovana i farbana fasada, zaribana fasada hirofa) od 13-16 evra po kvm. Postoje i nešto jeftinije varijante gde se može uštedeti na materijalu od 1,5-3 eura ali to nisu materijali po sastavu i tvrdoći predviđeni za kvalitetne fasade. Po ovoj matematici, fasada jedne spomenute kuće košta od 1450 -1750 evra, dok je grejanje tokom jedne sezone u proseku košta od 500- 700 evra – govori Bojinović, dodavši da je sa uštedom energije od 40 do 50% matematika jasna.



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR