Dvojica naših sugrađana poginuli su u centru Subotice dok su snimali reklamu. Na njih je ispred Osnovne škole „Ivan Goran Kovačić“ naleteo kamion mađarskih registarskih oznaka.
Krivična prijava protiv mađarskog državljanina Zoltana Č. biće podnesena Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici, zbog sumnje da je izvršio teško krivično delo protiv bezbednosti u saobraćaju, saopštila je Policijska uprava.
Saobraćajna nesreća dogodila se kada je kamion naleteo na specijalno vozilo sa korpom za radove na visini, u kome su bili kamermani. Obojica su poginuli na licu mesta.
po mom misljenju vozac u opste nije kriv,jer ja mislim da svaki vozac gleda put ispred sebe a ne u nebo!!!!!!
To suboticki panduri, mislim da bi bilo najpametnije da lincujete pomenutog vozaca ne?? Pa pobogu, bas ste efikasni, nasli ste krivca za manje od par godina ne??
Papci jedni nesposobni i korumptirani.
O nesreci bih rekao samo jedno, ekipa i sami poginuli, kako se da videti iz dosadasnjih izvestaja, nisu ucinili niti jedan sigurnosni potez.
Sve sto je moglo da krene po zlu se i desilo. Niti su bili pojasevima vezani za kran, niti je promet vozila bio zaustavljen (makar ispod krana), tesko je staviti par plasticnih cunjeva na put. Sve u stilu, ma lako cemo.
Neka bar njihova pogibija posluzi kao primer kako ne treba raditi posao.
policija je kriva,trebao je plicajci da budu u saobracaju da kontrolisu svoj posao a ne da krive nekog vozaca…zalosno….jedan zivot se ne moze vratiti…
a ko je upravljao korpom?!
to je osnovno pitanje jer je prvenstveno njegova krivica za procenu visine i polozaja korpe u odnosu na put i dalji sled dogadja……Vozac kamiona jeste kriv ali takodje se imati u vidu da je bio saobracaj i da su pored kamiona prolazila druga vozila…….
za koga se snimao film? ko je narucioc posla? ko je trebao prijaviti snimanja policiji, itd…..
ima tu mnogo pitanja…..na zalost njih vise nema….a ni jedan odgovor, ni 1000000 godina zatvora bilo koga nece ih vratiti nazad,,,,,,nazalost…
Vozac se najverovatnije osecao kao lik u skrivenoj kameri.
Pazi, vozis kamion u sred grada i najednom ti iz desne ulice iza krosnje drveta
izleti korpa na kranu sa dva lika u njoj koji te snimaju.
Ne sprdam se sa pogibijom Gorana i Atile ali ova smrt je toliko bizarna
i toliko se lako mogla izbeci da to prosto boli.
Nazalost Attila i Goran su pogresili..i to ih je skupo kostalo…manite se sofera
Ko se, bar jednom nije našao u takvoj korpi, iz pijeteta prema Goranu i Atili mogao bi da se uzdrži bar neko vreme od prejakih sudova !
Korpa je tesna za dve osobe, a još za tronožni stativ i dvojicu odraslih muškaraca skoro neupotrebljiva, plittka je i veoma nestabilna , naročito kada je dosta ispružena poluga na čijem je kraju ta korpa. Ako imamo u vidu jako strujanje vazduha i potiskivanje vazduha i turbulenciju koju je pravio kamion velike zapremine, makar išao i propisanom brzinom( 40 km/h) na toj lokaciji onda je rizik od gubljenja ravnoteže ogroman. Zapis iz kamere će pokazati da li su Goran i Atila uopšte videli da im se približava kamion ili su u trenutku tragedije snimali u suprotnom smeru, prema istoku, praktično vozila koja su tutnjala ispod njih u odlasku, možda je trebalo da imaju kadar pun semafora, trenutak promene svetla i gužvu na putu jer, ako je rađeno za spot o regulaciji saobraćaja oni su pravili kadrove pune dinamike. Lokaciju je, verujem, Goran odabrao jer je, skoro sam siguran, imao koncept po kojem je režirao kadrove koji mu trebaju za famozni spot koji se pominje.Iz potpunog poštovanja prema momcima koji su bili posvećeni poslu koji rade !!! i stalno se usavrpšavali !!! neka ostane zapisano da je Goran bio IZVANREDAN AUTOR audio/video, TV – filmskih minijatura. Radio je ( nekada ) od najobičnije montaže „na rez“ do najsloženijih multimedijalnih formata i kao odličan muzičar bio je za koplje ispred drugih. Nije se nametao, nije bio samoreklamer, bio je tihi, skromni mladi čovek koji je osećao, stvarno je dobro osećao novi duh (digitalnog) doba u svom poslu i uhvatio je taj ritam i radio. Stalno! I nije imao “ sistemsku grešku“ koju imaju mnogi ljudi u medijima, jureći za zvezdama, bio je posvećen porodici i čini mi se da je sve činio da njegova familija bude srećna, lepa i dobra. Sad’ kad gledam sve te fotografije , to se i vidi, lepa topla atmosfera.
Sasvim sam siguran da je Atila bio na kranu sa Goranom zato je trebalo majstorski uraditi slike. Atila je bio jedan od retkih snimatelja koji je to umeo, i voleo, i hteo tako da radi. Manje vremena sam sa njim proveo ali znam da je znao svoj posao i znam da je jednim okom gledao kroz vizir, a drugim je učio! Bio je među prvim snimateljima koji su želeli da ovladaju i atrakcijom montaže. Nije kolege novinare prepuštao na milost i nemilost nabacanim i ispreturanim kadrovima, imao je odgovornost za urađeni posao i znao je kao senka da se stvori iza novinara za montažnim stolom i da zajednoo sa ostalom ekipom strepi nad onim što je ostalo na „tejpu“ i da se raduje kao dete dobro urađenom poslu! “ Misliti filmski ! “ To je bila stalna Atilina težnja dok je radio i stalno je proveravao da li se to vidi, da li je kamera zapisalo onako kako je mislio !!!I znam da mu je bilo drago kad oseti da drugi ljudi, kolege, saradnici prepoznaju taj njegov manir. Znao je da se raduje i tome kad tuđe oko prepozna njegov rukopis u video zapisu. Ko nema unutrašnju potrebu za tom i takvom radošću ne treba ni da ima nadu da može stvoriti bilo šta što ima autorski pečat.
Znajući Atilinu i Goranovu želju da u poslu, čak i u improvizovanim uslovima, stvore najbolje što se može, reći ću i nešto što je na granici greha. Možda je trenutku stradanja predhodio taj trenutak oduševljenja, trenutak zanosa, oduševljenja kadrom koji je „uhvaćen“ . To je taj trenutak radosti, znan samo ljudima kojima je posvećenost poslu svakodnevni imperativ. Goranovo i Atilino stradanje i tragedija njihovih porodica, prijatelja i poštovalaca tim su veći jer usuđujem se da kažem da ih je taj bljesak sreće zbog dobro uraženog posla učinio na tren ranjivim, nepažljivim, neopreznim . . .Da li je lakše preboleti tragediju ako znamo da joj je predhodio taj bljesak ? Svakako, nije neki kamion, bez obzira kakve su mu tablice, udadrio dvojicu kamermana, kod neke pošte ili škole koji su se u podne, eto, zatekli na tom mestu. Neka i ovo slovo bude svedočenje da su stradali mladi ljudi koje je u odnosu na prosečnu površnost okruženja krasila posvećenost poslu kao i njihov manir da rade najbolje što se može. Takvi nemaju vremena za kalkulisanje i traženje zavetrine i platili su najstrašniju cenu.
Kamera je bila njihov treći, nepodmitljivi ortak koji se ne raduje, ne plače, nema dušu u ovakvim prilikama i zapisuje sve kao nemilosrdni činovnik. Možda taj poslednji kadar krije tajnu zašto Goran i Atila nisu danas sa nama, zašto jedva kroz suze razabiram ova slova na ekranu, zašto je sinoć stotinu sveća gorelo na tom strašnom mestu . . .
Nisam mogao da oćutim da ne kažem da nije trenutak da se licitira nečija krivica ali neka na moju dušu ide greh, morao sam da kažem da najmanje Goranu i Atili smemo da prigovaramo što nisu otišli na kran opremljeni šlemovima, gurtnama, osiguračima, što ih nisu pratili asistenti, obezbeđivale tri službe, pratile dve ekipe . . . Tako danas mogu da rade samo ( možda nezasluženo) odabrani! Ti mladi ljudi su danas i ovde, radili boreći se za život, za svoju i budućnost svojih porodica i surovo platili.
Ne postoji reč, ne postoji gest koji može da umanji , da ublaži tugu njihovih porodica ali možda svaki glas o tome da su Goran i Atila bili dobri ljudi može da ojača ponos njihovih najbližih.
Neka spokoj njihovim dušama bude uteha svima koji pate za našim prijateljima
Atilom i Goranom.
Sve je to malo kad znamo da ta dva dobra čoveka više nikad neće biti sa nama.
Neznam samo šta traže kamijoni u gradu, kad imaju sad autoput???
Slavko, svi se sada slažu u jednom : njih dvojica su bili posebni u mnogim pogledima i neopisiva je šteta nastala gubitkom ta dva života.
Ali vrlo je glupo postavljati pitanje: „Neznam samo šta traže kamijoni u gradu, kad imaju sad autoput???“
Iz Vaše izjave zaključujem da mislite na kamione koji dolaze iz Mađarske (nije bitno iz koje države su stvarno), a šta ćemo sa kamionima Vojputa, Užice puteva, Azohema… i ostalih koji terorišu ovaj grad već dugo? Zašto o njima ne pričamo kao problemu?
Ovo je bilo slučajno što je neki strani kamion naleteo, mnogo su veće šanse da neki kreten iz Užica prođe istom tom ulicom, istim putem, istom trakom, ispred iste škole i raskrsnice i pečaškog prelaza … sa brzinom od 80 i više km/h da bi „uhvatio“ zeleni talas i to pretovaren ko zna kakvim teretom!
Nisu nama problem strani kamioni… sami ćemo sebe uništiti…