Kuće od trske i slame za trećinu jeftinije, a energetski efikasnije

Kuće građene od drveta, nepečene gline, trske, slame… nekada su bile uobičajene u Vojvodini. Moguće je da će ovi materijali ponovo postati popularni jer su profesor dr Milan Kekanović i njegovi studenti na Građevinskom fakultetu u Subotici napravili inovaciju kojom su ove materijale učinili ne samo postojanim i otpornim na požar već i tri puta više štede energiju nego što to propisuju naši, a dvostruko više nego standardi u – Švajcarskoj.

Za grejanje zimi, hlađenje leti, rasvetu i rad kućnih aparata, obezbeđivanje tople vode…..Građevinski objekti troše više od 40 odsto ukupne energije, a njena proizvodnja je i najveći izvor zagađenja. Rešenje za oba problema je u izgradnji energetski efikasnih kuća i to od prirodnih građevinskih materijala koji su lako dostupni, jeftini i zdravi. Predvođeni svojim profesorom, dr Milanom Kekanovićem, pronašli su ga studenti Građevinskog fakulteta u Subotici koji su izgradili zid od materijala koje su koristili naši preci i koji su izdržali test vremena, ali su ih i poboljšali svojim inovacijama tako da su postojani i bezbedni, a pri tome još i štede energiju, štite od vlage i odolevaju glodarima i – požarima.

RTV(Slobodan Gabrić)

 

Student Pavle Horvacki objašnjava kako su ga pravili:

„Za konstrukciju smo uzeli drvenu građu koja će da obezbedi stabilnost i krutost konstrukcije. Za ispunu smo uzeli slamu: jeftina je i predstavlja obnovljiv materijal za izgradnju objekata“.

Student Lazar Savić ističe da ovakva gradnja obezbeđuje uštedu energije:

„Koeficijent prolaza toplote kroz zid je 0,09, što je tri puta bolje nego što naši standardi to zahtevaju i duplo bolje nego što to zahtevaju standardi koji su najzahtevniji u Evropi, naprimer u Švajcarskoj“.

Prof. dr Milan Kekanović kaže da je, pored svih drugih prednosti, ovakva gradnja i značajno jeftinija:

„Ove kuće bi bile za oko 30 odsto jeftinije u odnosu na one koje se danas grade sa modernim materijalima, a isto toliko kvalitetne“.

Student Nikola Popov objašnjava koje su prednosti spajanja tradicionalnih sa savremenim građevinskim materijalima:

„Kod ovog zida, koji je obložen imitacijom balvana, koristili smo ispunu od lakog betona pomešanu sa slamom. Zahvaljujući lakom betonu poboljšali smo termoizolacione karakteristike zida, a uspeli smo da obezbedimo i njegovu protivpožarnost“.

Student Uroš Kekanović kaže je su, Vojvođanima dobro znani čerpić, sada pretvorili i savremeni građevinski materijal:

„Naša verzija čerpića bolja je od standardnog jer sadrži mlevenu slamu koja u toku sušenja, kao i u toku transporta, sprečava pucanje. Osim toga, ta slama poboljšava i termoizolacione karakteristike“.

Profesor Kekanović kaže da su kuće građene od tradicionalnih materijala sada trend koji je tražen u Evropi:

„Takve kuće se danas sve više grade u zemljama Evropske unije. Već imamo interesovanje naših ljudi koji rade, konkretno, u Nemačkoj. Hoće da dođu kod nas kako bismo razgovarali o mogućnosti da se ovi materijali izvoze na nemačko tržište“.

Kamen, drvo, trska, slama, nepečena glina… Prirodni materijali udruženi sa prednostima koje daje savremeni laki beton, a koji su inovacija profesora dr Milana Kekanovića i grupe studenata Građevinskog fakulteta u Subotici koja je nastala u okviru praktične nastave na predmetu „Tradicionalni građevinski materijali“, na putu su da postanu zaštićeni patent koji ne samo da Vojvodini može da vrati tradicionalnu gradnju poboljšanu zaštitom od glodara, vlage, požara i skupog rasipanja energije i leti i zimi već i da njena obeležja postanu budućnost graditeljstva u Evropi.

 

RTV



KOMENTARI

  1. Le Corbusier kaže:

    U Africi ima jos jeftinijih i apsolutno ekoloski prihvatjivijih tradicionalnih gradnji porodicnih kuca. Tamo se u kruznoj formi isplete konstrukcija od suvog granja, oblepi mesavinom slame, blata i govedje balege i sve to prekrije palminim liscem. Sto se Evrope tice, njeni stanovnici vise preferiraju gradjevinsku formu koja se javlja kao naravoucenije u engleskoj bajci o „Tri praseta“ (Three Little Pigs)

  2. Tarabic kaže:

    Nabijanica u novom obliku, bravo bravo

  3. Indijanac kaže:

    Ove jeftinije i energetski efikasnije kuće od trske i slame u oblasti moderne građevine su isto kao naprimer mašina za pranje veša koja ne koristi struju, već pedale i lanac za biciklu kao pogonski mehanizam.
    Postavite bicikl pored veš mašine i montirate lanac da umesto zadnjeg točka pogoni osovinu bubnja veš mašine, pa je to onda energetski efikasna veš mašina.
    Ni motor ne treba u ovu mašinu, samo menjač brzine da se promeni u najveću brzinu, za centrifugu.
    Dokoni ljudi svašta izmišljaju, pa posle 20 godina korištenja ovih kuća se pokaže da su se konstruktori zaj**ali.

  4. stormwatch kaže:

    Subotica je bila i ostala grad Vlaznih nabijanica i nakrivljenih udzherica (TM), nije mi jasno kako ovakva glupost moze opet da se promovise kao nesto fenomenalno, kada je u praksi pokazano da nabijanica u bilo kojoj formi NE VALJA! Ovo nije nista drugo nego lepo umazan pregovnjivi valjak. Subotica mora da se oslobodi dve stvari – valjka i nesposobne gradske vlasti. Nemojte govnjivi valjak opet nakalemljivati u Suboticu…idite u vas novi sad i beograd pa njima prodajte valjak, vlazne nabijanice i nakrivljenje udzherice kao moderan izrazhaj gradnje….Subotichanima je dosta valjka, Subotichani zele redovan gradski saobracaj, redovno funkcionisanje postanskih usluga, Subotichani zhele gradonachelnika koji radi za Suboticu, Subotichani zele trofaznu struju, Subotichani zele asfalt, Subotichani zhele gradsku kanalizaciju, Subotichani zele pitku vodu iz vodovoda, Subotichani zele da im se vrate pokradene plate i penzije. Subotichani zele solarne panele na krovovima kuca, kako bi sebi pravili struju kad ima sunca a vishak prodavali eletrodistribuciji. Subotichani zele ciglu, opeku, malter, keramiku i betonske blokove a ne betonske cipele!!!!! Subotichani NE ZELE VALJAK! J8BO VAS VALJAK u 21 veku!!!!!!!!!! Ovo vec iz poprecnog preseka, sa velike udaljenosti vidish da NE VALJA!

  5. Joso Cigljar kaže:

    E moj bato, jeste nabijača možda nekada i vlažna al kada u lito pripekne, bato, nema boljeg lada od nabijanice sa zidovima od „dva lakta“ i sa blatom na plafonu. Pitaj didu svoga ako mi ne viruješ u ovo što ti kažem. Ovi mladi ljudi što su ovo napravili su lipo rekli da triba biti dobar temelj sa hidroizolacijom. Onda zidovi niće biti vlažni. Razmišljali su čak i o mišovima i štakorima, da se u zidove ne uvuku. Mišovi i štakori u trsku nećedu, oštro im jako, nebi da se posiku jer im onda spasa nema. Bolje ih odvratiti sa trskom nego ih trovat. Nije humano da se mišovi i štakori truju, govoredu ovi što volu životinje. Moj komšija Blaško divani da bi on sutra taku kuću gradio da nema ovu u kojoj živi, leti laduje a zimi uživa uz kaljavu peć a loži ju od vanka. Svaka čast ovim studentima

OSTAVITE KOMENTAR