Kulturna manifestacija Čuvarkuća u Donjem Tavankutu

Deseta stanica u okviru projekta „Čuvarkuće”, kulturne manifestacije koju organizuje Fondacija 021 iz Novog Sada, bilo je malo, bajkovito mesto na severu Bačke, nadomak Subotice – Donji Tavankut.

Program je u subotu održan istovremeno sa Tavankutskim festivalom voća, koji organizuje Hrvatsko kulturno-prosvetno društvo „Matija Gubec”. Ovaj spoj tradicije, poljoprivrede, gastronomije i kulture okupio je brojne izlagače i posetioce.

U Galeriji prve kolonije naive u tehnici slame otvorena je izložba slika „Čuvarkuća“ koje su nastale na likovnoj koloniji održanoj na „Salašu 137”, gde su vrsni umetnici stvarali na temu multikulturalnosti Vojvodine. Izložbu je otvorila istoričarka umetnosti i predsednica Galerije prve kolonije naive u tehnici slame Ljubica Vuković Dulić, rečima da je „Čuvarkuća” u ovo mesto donela novi vid likovnog izražavanja koji u Galeriji slika od slame do sada nije bio predstavljen.

– Ono što povezuje ove likovne grane jeste upravo ono što naša Vojvodina znači, a to je mnoštvo kulturnih zajednica. Multikulturalnost koja nas povezuje vidljiva je upravo na ovim slikama, a možemo je prepoznati i na slikama od slame, ali sa jednom drugačijom poetikom – rekla je Ljubica Vuković Dulić.

Organizovano kulturno delovanje u Tavankutu postoji još od 1927. godine. Posebno je aktivno HKPD „Matija Gubec“ koje datira od 1946. godine, koje se vremenom otvorilo za nove projekte. Festival voća koji se godinama održava na Etnoslašu „Balažević“ jedna je od tih aktivnosti, a to je prilika da se predstave poljoprivredni proizvodi sa tavankutskih njiva, te proizvodi starih zanata i autentične rukotvorine. Tako je bilo i ovoga puta. U kulturno-umetničkom programu uz domaćine učestvovali su KUD „Branko T. Radičević” iz Bečeja, te KUD Petefi Šandor.

U selu gde većinom živi stanovništvo hrvatske nacionalnosti, po poslednjem popisu ima ukupno dve hiljade stanovnika. Žuta peskovita zemlja daje izuzetno kvalitetno voće, a mladi ovde rado ostaju i zasnivaju porodice, jer nasleđuju zemlju i voćnjake, imaju nešto svoje na čemu rade.

– Mene u Tavankutu pre svega drže entuzijazam mladih ljudi koji su aktivni u HKPD „Matija Gubec“. Mi kao mlađa generacija, imamo osećaj da bismo trebali da dalje razvijamo zajednicu, da nam fokus nije više samo na folkloru i tradiciji, već se okrećemo ka inovacijama, pa smo društvo usmerili u pravcu turizma i promocije našeg sela – objašnjava Dubravko Bilinović, u ime organizatora Festivala voća.

Povodom „Čuvarkuće” predstavljena je knjiga o starim bunjevačkim jelima „Sa šporelja u majkinoj kujni“ koju je napisala Hilda Hajnrih, sa željom da iza sebe ostavi delo koje čuva i bunjevački jezik i nekadašnja jela. Tavankut je, kaže, specifičan po tome što se nekada tačno znalo šta se jede koji dan, pa tako sredom i petkom nije bilo mesa na trpezi. Kao karakteristična jela za sever Bačke izdvaja zlatnu čorbu od morkače, krompiraču i lakumiće.

Posetioci manifestacije uživali su u bunjevačkim igrama, autentičnosti narodne nošnje, laganim zvucima tambure i mirisu sveže obranih jabuka sa peskovitih njiva. Meštani su se dokazali kao srdačni domaćini.

– Ovde turisti mogu probati proverenu voćnu tavankutsku rakiju i kvalitetno belo vino. A to sve se uvek začini dobrim tamburašima i kulturnom baštinom u izvornom obliku – naglašava predsednik HKPD „Matija Gubec“ Ladislav Suknović i zaključuje:

– Da je Tavankut zaista „misto di sunce grli Bačku“ uverićete se ako odete na salaše i vidite suton tokom leta, ali i u proleće i jesen kada su oranice skroz ravne i kada nema ničega. Tada vidite ogromno sunce koje je poput jedne velike vojvođanske bundeve, vidite koliko njegovi zraci grle oranicu, grle ceo Tavankut.“

 

Dnevnik



KOMENTARI

  1. croat kaže:

    Kupio sam knjigu recepata „Sa šporelja u majkinoj kujni“ i moram priznati da je neupotrebljiva. Otprilike napisana kao kad sam ja moju babu pitao za recept, pa mi ona objasni sve u nekim sakam, osecaju u prstima.
    Mi amateri kuvari nefunkcionisemo tako, nama trebaju sastojci u gramima , temperatura pecnice u celzijusima i vreme pecenja u minutima.
    Steta sto su i slike u knjizi ocajne, zbrda sdola pokupljene sa interneta.
    Nadam se da ce biti sledece izdanje i da ce Hilda naci nekog da to sve skuva , popise precizno kako se radi i na kraju nadje profesionalnog fotografa da uradi slike koje su dostojne tih jela!
    Necu da kudim do kraja , recu da za ovu nasu malu zajednicu i ovakva kakva jeste knjiga ima neki znacaj da nezaboravimo kako su nasi predci kuvali nekada.

  2. stormwatch kaže:

    „Kupio sam knjigu recepata „Sa šporelja u majkinoj kujni“ i moram priznati da je neupotrebljiva. Otprilike napisana kao kad sam ja moju babu pitao za recept, pa mi ona objasni sve u nekim sakam, osecaju u prstima.“

    Ne sicham se kad sam se ovde nasmejo nechemu shto je zaista smishno……mog misit kako je to kuvanje po predanjima staraMajke bez exagtnih ricepata i smernica bilo….ahahahaha

  3. croat kaže:

    Samo bi voleo dodati ako gospodja Hilda cita ovaj portal, moje reci nisu napisane u losoj nameri, zaista cenim trud koji je ulozen da bi se ta knjiga izdala! Imak kod kuce makar metar razno raznih kuvara i voleo bi da je ova nasa barem priblizno na nivou dobrih kuvara!
    P.S jos jedna mala stvar, nije zgoreg da ovakve knjige budu napisane dvojezicno, mislim prevashodno na engleski, to bi privuklo makar kojeg kupca vise, ja se uvek patim sta kupiti prijateljima koji neznaju nas jezik a ovakva knjiga bi bila savrsen poklon!

  4. Trovach kaže:

    @croat…Ne bih se bas slozio jer imam istu knjigu i lako mi je da razumem sve recepte. Dobro, mozda je od koristi sto sam bio kuvar u JNA.

  5. croat kaže:

    Trovach
    Skinuh sa neta JNA kuvar, e to je za ovakve kao sto sam ja! 😀 Za obicna jela nema boljeg, pasulj, sarma, punjena, paprika jednostavni a najbolji recepti! No to je izdanje iz sedamdeset nekoje , tu vec koriste vegetu i neke moderne stvari, da nisi negde video ono ranije izdanje da se moze skinuti?

  6. ArtLover kaže:

    Kako lepo i autentično! Bravo Tavankućani , grad je uz vas, vašu marljivost i negovanje sela na pametan način.

  7. Trovach kaže:

    @croat…Ako bih ti rekao, morao bih te ubiti. Naravno da se salim, ali je na knjizi sa recepturama pisalo „vojna tajna, poverljivo“. Znaci, nije „strogo poverljivo“. Recepture su pisane da ih cak i debil moze shvatiti, pa cak i ja koji pre vojske nisam znao skuvati nista komplikovanije od jajeta, pa ni to ne uvek bez greske.

  8. Trovach kaže:

    Gospodja Hilda je inace bila moja nastavnica srpskohrvatskog jezika i moram reci da je bila ona „stara garda“ koja nas je necemu i naucila, a ne samo da odradi svojih 45 minuta. Druga stvar je sto mi je taj predmet cesto bio dosadan (pogotovo gramatika), ali sta se mora nije tesko.

OSTAVITE KOMENTAR