Kulturno nasleđe kao Damoklov mač

Kada su pali delovi terase sa zgrade u ulici Braće Radić, sreća je htela da se tog trenutka niko nije zatekao ispod nje. Veći broj fasada i krovova u zaštićenom gradskom jezgru nalazi se u veoma lošem stanju, a vlasnici stanova teško da mogu finansijski da podnesu da ih obnove.

terasa

Zgrada pod brojem sedam u ulici Braće Radić jedan je od objekata pod zaštitom u središtu grada. Podignuta pre više od stotinu godina po projektu arhitekte Titusa Mačkovića, a istoričari kažu da je u njoj stanovao gradonačelnik, dr Karolj Biro, dok se gradila Gradska kuća. Do pre dve nedelje krasila ju je terasa sa kamenom ogradom, a onda je ona pala na trotoar. Na inače prometnoj ulici tog dana, oko 17 i 30, samo sticajem srećnih okolnosti, niko se nije zatekao u blizini, pa se nije dogodila tragedija i niko nije stradao.

“Sedeo sam i gledao televiziju u to vreme. Duvao je jak vetar i u jednom trenutku čuo sam da je dva ili tri puta tresnulo. Kada sam izašao na terasu, video sam da je pala ograda od kamena, koja je oštetila jedan parkirani automobil. To se dogodilo tako da je sa zabata na nju pala ukrasna šipka na kojoj je zabeležena godina izgradnje zgrade i srušila je sa ulicu, a nju su pomerile neokresane grane drveća pod naletom vetra”, kaže Atila Berčenji, vlasnik stana kojem pripada terasa i dodaje da je vlasnika oštećenog automobila obeštetio iz svog džepa za oko 50.000 dinara:
“Najgore bi bilo da je neko stradao, ne mogu to ni da zamislim i ne znam kako bih tako nešto podneo!”, kaže Atila Berčenji.

3118_2

Komunalna policija konstatovala je događaj i o njemu obavestila Građevinsku inspekciju pa je inspektor Isailo Atić sutradan sačinio zapisnik, u kojem je naveo da su se delovi terase srušili i inspekcijskim rešenjem naložio je stanaru kojem pripada da raščisti ulicu, a Skupštini stanara u Braće Radić 7 da preduzme mere kako bi se otklonila eventualna dalja opasnost po prolaznike ako postoje elementi koji bi mogli da padnu. Po tom rešenju, oni su dužni da postave zaštitnu ogradu, a do tada inspekcija je prostor ogradila trakom.

Šta preduzimaju inspektori…

“Deo sa krova, odnosno zabatnog zida, zarušio je ogradu terase i ona je pala na trotoar, ali srećom niko nije stradao, jer su u pitanju bili veliki komadi kamena i betona. Po izjavi vlasnika stana, drvored je taj koji je prouzrokovao nezgodu, ali nije naše da utvrđujemo uzrok već samo da naložimo da se mesto obezbedi i sa fasade, ili terase u ovom slučaju, poskidaju svi delovi koji bi mogli da predstavljaju opasnost. Ne možemo da naredimo ni sanaciju objekata, to je stvar vlasnika, a naša nadležnost se završava sa prethodno navedenim postupcima”, kaže građevinski inspektor Isailo Atić.

gradjani
Ovo nije jedini objekat u užem i širem gradskom jezgru koji nad glavama Subotičana visi kao Damoklov mač! Građevinska inspektorka Đenđi Budišin nabraja ugrožene zgrade u ulici Maksima Gorkog, Zmaj Jovinoj, na Trgu Jakaba i Komora 2 – gde malter pada sa fasade i ukrasni elementi od gipsa prete da padnu.

“U Petefi Šandora 4 stanari hoće da saniraju fasadu, ali Zavod za zaštitu spomenika postavio je takve uslove koje oni finansijski ne mogu da podrže. Veliki je to problem kada vlasnici stanova treba da se slože, a pri tome se nadaju da će im i grad pomoći. To je u isto vreme i najteža zabluda da su država ili grad dužni da snose obnovu ako je objekat zaštićen, a ne vlasnici. Na inspekciji je da im u detalje opiše šta sve treba da urade od mera tehničke zaštite i bezbednosti, ali to ne znači kada se ti delovi poskidaju da se za pola godine neće pojaviti nova pukotina od slivanja vode i malter potklobučiti. Čak i ako se fasada u potpunosti sanira, važno je održavanje, na primer čišćenje oluka, a mnogi to ne rade”, kaže Budišin.

Građevinski inspektori postupaju po dva zakona – Zakonu o održavanju stambenih zgrada i Zakonu o planiranju i gradnji ali, po svemu sudeći, oni baš nisu najbolje usklađeni.

“Na osnovu Zakona o održavanju stambenih zgrada, člana 31, vlasnicima stanova u zgradama sa kolektivnim stanovanjem izdajemo rešenja o otklanjanju nedostataka, i ukoliko ih ne sprovedu, možemo da ih kaznimo. Tamo gde ne postoji skupština stanara, moramo svakom vlasniku ili stanaru poimenice da ga uručimo, i jednom prilikom sam u jednom danu pisao čak 70 rešenja! Na individualne objekte stanovanja, ili više stanova sa jednim vlasnikom u stambenoj zgradi, primenjujemo Zakon o planiranju i gradnji, članove 170 i 179 koji se odnose na otklanjanje opasnosti, međutim, ovaj Zakon – ne sadrži kaznene odredbe”, kaže građevinski inspektor Ištvan Bereš.

…a šta Zavod za zaštitu spomenika kulture?

U Međuopštinskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture objašnjavaju da, suprotno nekim mišljenjima kako je njihova dužnost da održavaju i popravljaju zakonom zaštićene objekte u gradskom jezgru, oni samo određuju uslove na osnovu kojih takve zgrade, u slučaju sanacije ili kompletne restauracije, treba da se dovedu u prvobitno stanje.

„Prva je obaveza Zavoda da u domenu svoje delatnosti izda uslove za obnavljanje kada nam vlasnici podnesu zahtev za to, u slučaju da su prikupili sredstva za saniranje fasade ili krova. Mi ne raspolažemo sredstvima, niti jednim jedinim dinarom, koji bi uložili u popravku. Naše je da pripremimo projekat i projektnu dokumentaciju, a na osnovu nje Direkcija za izgradnju grada pravi predmer radova, odnosno utvrđuje ukupnu cenu sanacije fasade. Događalo se ptehodnih godina, ove ne, da je grad učestvovao u iznosu od 50 odsto na zaštićenim objektima u gradskom jezgru, a koliko znam, ima nagoveštaja da bi naredne godine mogla da se izdvoje određena sredstva za takav vid obnove“, kaže Aleksandar Toković, direktor Međuopštinskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Najveći problem kada je reč o održavanju arhitektonskog kulturnog nasleđa koje ovaj grad ima svakako je to što njegovi pojedinačni vlasnici, koji su otkupili stanove u zaštićenom gradskom jezgru i pored najbolje volje vrlo često nemaju sredstva koja bi morali da izdvoje u te svrhe.

„Veliki problem je to što je platežna moć građana umanjena i teško je da se sakupe sredstva za sanaciju fasada. I kada im se ponudi pomoć od 50 odsto, vlasnici nekada ne mogu, ili ne žele, da obezbede drugu polovinu iznosa. A opet, s druge strane, održavanje je dužnost i obaveza stanara. Sve zgrade u gradskom centru imaju neku svoju estetsku vrednost i razlog zbog kojeg su zaštićene i predstavljaju kulturno nasleđe grada. Konkretno ovaj primer u Braće Radić 7, zgrada ima dosta fasadnih reljefa i oni bi trebalo da budu vraćeni u prvobitno, originalno stanje, što, svakako, ima svoju cenu. Mi nikako ne bi mogli da dozvolimo da se na jednoj takvoj zgradi uradi ravno malterisanje“, kaže Fjodor Petrov, pravnik i sekretar u Zavodu.

Zgrada u ulici Braće Radić 7 ima šesnaest stanova i deset vlasnika, od kojih se nešto više od polovine sastalo prošlog petka u dvorištu da bi održali Skupštinu stanara i odlučili šta dalje da preduzmu. I pored pozivanja, kažu, neki se nisu odazvali. Prisutni su se složili da treba što pre da postave zaštitnu ogradu, kako neko od prolaznika ne bi stradao, ali je potrebno da ih neko uputi kako da to urade da bi poslužila svojoj svrsi. Takođe i da sa fasade poskidaju elemente koji bi eventualno mogli da se obruše na ulicu. Nakon tog sastanka, Zavodu za zaštitu spomenika kulture uputili su zahtev da im odredi uslove za sanaciju objekta. Obratiće se i Javnom komunalnom preduzeću „Čistoća i zelenilo“ jer smatraju da je odgovorno pošto drvored nije bio orezan, a o svemu će obavestiti i gradonačelnika. U JKP „Čistoća i zelenilo” sa ovim događajem za sada nisu upoznati.
Stanari da održavaju zgrade

„Naredne godine treba da pokrenemo projekat obnavljanja fasada i zamolio sam direktora Direkcije za izgradnju grada da predvidi sredstva za to, a njih će biti onoliko koliko nam budu mogućnosti. S druge strane, stanari zgrada treba polako da se priviknu na to da su oni vlasnici tih objekata i da treba da ih održavaju. Ne mogu da očekuju da to lokalna samouprava preuzme u celosti na sebe. Gledaćemo da sufinansiramo koliko budemo mogli, ali prvenstveno će teret biti na njima. Ni na mojoj ni vašoj kući neće lokalna samouprava da popravlja krov, prozore ili fasadu. Ovo su zaštićeni objekti i nastojaćemo, da iziđemo u susret raspoloživim sredstvima, ali ona neće biti velika, jedino ako negde budemo mogli da apliciramo na njih. Hteli smo projekat da pokrenemo ove godine, ali nismo imali dovoljno sredstava, pa se nadamo da ćemo to uspeti naredne godine“, odgovorio je na pitanje novinara gradonačelnik Jene Maglai.

Finansiranje pola-pola

„Predlažemo da finansiranje bude 50 odsto grad a 50 odsto vlasnici objekata. Nećemo raspolagati sa mnogo sredstava, tako da ćemo moći najviše dve zgrade da obnovimo, i to objekte u zaštićenom gradskom jezgru, a što se tiče izbora, Međuopštinski Zavod za zaštitu spomenika kulture zna situaciju i na osnovu njihovog mišljenja imaćemo mogućnost da se opredelimo“, kaže direktor Direkcije za izgradnju grada Peter Blau.

 

Subotičke novine



KOMENTARI

  1. Moje ime kaže:

    Ljudi su siromašni, država je siromašna, grad je siromašan pa su nam takve i zgrade. Taj deo priče je tužan. Mala pomoć mogla bi da stigne iz Direkcije i iz Grada i to je lepo.
    A tragikomično? Da li je neko primetio da je Aleksandar Toković direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu…

  2. Kertvaros kaže:

    Jedna ovakva prica je u danasnjoj Evropi nezamisliva. Covek stanuje u stanu, mrtav-ladan gleda balkon koji se ce srusiti svakog trenutka i nista ne preduzima. Potpuna indolentnost, da li ce to pasti nekome na glavu, da li ce to unistiti neciju imovinu, da li ce njegovo dete propasti zajedno sa balkonom – nista. Sa druge strane gradske vlasti bi da „kaznjavaju“. Kazniti mogu samo sebe i svoju zaostalost. Da li tamo postoje i da li su mozda culi za gradjevinsku inspekciju, sta bi to moglo biti i cemu bi to moglo sluziti? U civilizovanim sredinama gradjevinska inspekcija s-v-a-k-o-d-n-e-v-n-o obilazi gradske ulice i osmatra gradjevinsku situaciju .Paze da li neko mozda gradi, rusi dogradjuje bez gradjevinske dozvole, kontrolisu sigurnost gradjevina, ulica, puteva, decjih i sportskih igralista itd. Ukoliko bi spazili jedan takav devastirani balkon, fasadu, ogradu, stepeniste, lift, ili nesto drugo sto ugrozava kako stanare tako i okolinu, sigurno ne bi nikoga kaznjavali nego bi mu dali rok sta kako i do kada da popravi i dovede u red. U protivnom nema nikakvog kaznjavanja nego shodno svojim ovlascenjima proglase objekat opasnim za stanovanje. Isele stanare bukvalno na ulicu (jer u takvoj situaciji nisu obavezni da nekome daju nuzni smestaj) Obezbede objekat (zazidaju vrata i prozore) zatvore trotoar za prolaznike, i kuca ide na dobos. Ovo je ujedno i odgovor na pitanje zasto su Evropskim gradovima skoro sve fasade sredjene i dobro odrzavane.

  3. S&S kaže:

    Oslobodi nas bože ovakvih inspektora, čija nadležnost prestaje pre nego što počnu nešto da rade.

  4. urban kaže:

    Grad nema sluha ni razumevanja za visegodisnje molbe stanara da se teretni saobracaj iskljuci iz Ulice brace Radic. Teske gradevinske masine tipa bagera, mesalice betona, kamioncine sa sutom, cisterne Vodovoda i firme Doner, autobusi, kompletan vozni park Cistoce i zelenila sibaju ovom ulicom svakodnevno. Sto bi se maltretirali i isli Sencanskim ili Beogradskim putem i cekali na semaforima, kad tu mogu nesmetano da projure. Kuce se tresu kao da je zemljotres, buku pojacava kocka po kojoj nesavesni vozaci voze kao da su na autoputu.
    Prva zona stanovanja, plati porez i CUTI.
    Niko se ne mesa u svoj posao, a kome smeta- zna se NEK SE SELI.

  5. Vorda90 kaže:

    Izgledaju kao da su sa neke poternice!

  6. Đuro kaže:

    Definitivno ću morati i ja da počnem štrajk glađu…valjda će neko da primeti pa da me postavi na neku funkciju (nije važno koju-sve znam da radim)

  7. Aleksa kaže:

    Draga moja gospodo,strucnjaci
    Unazad nekoliko godina u toj zgradi je vrsena obimna adaptacija potkrovlja i dogradnja spratne zgrade u dvoristu – to se jasno vidi kada se zaustavite na semaforu kod Zvezde iz pravca Brace Radica. Pa kako nije tada nikome palo na pamet da se ta dogradnja dozvoli jedino uz adaptaciju ulicne fasade te zgrade, koja je vec tada bila u losem stanju. Tu prije svega okrivljujem i stanare te zgrade, jer su po tada vazecim propisima trebali dati saglasnost za izvodjenje tih radova, tu je bila prilika da se fasada uredi, ali uz odgovarajuce „podmazivanje“ kod nas se sve moze uraditi.

OSTAVITE KOMENTAR