Kürtőskalács – kolač po receptu čukunbaka iz Erdelja

Znaju dobro da zamirišu roštilj, prasetina i jagnjetina s ražnja ili paprikaši iz bograča, ali na vašarima, bučovkama i drugim feštama širom Vojvodine, poseban šmek daju kolači sa žeravice! Kod nas ga zovu jednostavno „kolač na žaru“, a Mađari u Erdelju u Rumuniji –kürtős!

Foto: Dnevnik.rs

Za Mariju Šoš i njen tim s Palića, već 13 godina to je vrlo korisna zanimacija. Svi, kad treba, zasuču rukave da se oslade brojni znatiželjnici, koje kolač mami načinom pripreme, ali i raznim ukusima.

Marija je prva je u Vojvodini krenula da te poslastice peče na ćumuru po starinskom receptu, a temeljno su je obučile žena iz Erdelja, u kampu narodnih rukotvorina svojevremeno održanom u Mađarskoj.

– Prva sam otvorila firmu u Subotici, potom angažovala sve članove porodice pa, mada sam stigla i do penzije, i dalje uživam u svom poslu – ne napušta entuzijazam Mariju.

Objašnjava da je potrebno zamesiti fino specijalno testo, koje se namotava na drvene valjke, uvalja u šećer i potom peče.

Foto: Dnevnik.rs

– Šećer se karamelizuje, a kada se kolač ispeče, obogaćuje se raznim ukusima, šta već žele mušterija. Vremenom se posao proširio i sve više ljudi se njime bavi, ali, za razliku od drugih koji bi da pečenje pojednostave i zbrzaju, mi smo ostali verni tradiciji i žaru, kako se to nekada radilo – naglašava Marija.

Na svim veselicama interesovanja za njen kolač na žaru i te kako ima, pa se Marija i njena družina sve češće spuštaju sa severu Bačke, te su u više navrata gostovali i tokom sajamskih priredbi u Novom Sadu.

– Redovno učestvujemo na svim mesečnim vašarima u Bačkoj Topoli i Senti, ali i značajnijim manifestacijama koje se tokom godine priređuju u Subotici, Kanjiži, Horgošu, Paliću i drugim mestima u ataru. Tamo gde se ljudi okupe radi negovanja tradicija, mi smo tu da se posetioci zaslade tradicionalnim narodnim kolačem – kaže Marija.

Sa svojom ekipom stalno dolazi na veliki kanjiški vašar, bez obzira na vremenske prilike, pa nisu izostali ni s julskog.

– Kanjižani se u poslednje vreme uvek veoma trude da pripreme bogat program i obezbede lepo mesto za naš štand. Nažalost, poslednji put kiša nas je iznenadila, ali mi smo došli malo da radimo i našim poslasticama doprinesemo zabavi. U stvari, kad krećemo na put, nikada ne znamo koliko ćemo i u kakvim uslovima raditi. Jesmo spremni da zaradimo, ali i da nešto izgubimo, ako vreme ne posluži i poseta bude slabija – ne jedi se Marija što joj nebo ponekad nije baš naklonjeno.

Ipak, zna kakvu originalnu „robu” nudi, pa ne mora da brine hoće li biti dovoljno sladokusaca.

– Naravno, pošto takve kolače ne drže ni najbolje domaće poslastičarnice – zadovoljna je Marija.

Njena manufaktura je stekla sasvim ozbiljnu konkurenciju, ali to Mariju ne plaši jer su sad svi primorani na to da ponude najbolji kvalitet.

– Mi već dugo imamo svoj prepoznatljiv štand, navikli smo ljude da budemo lepo obučeni, trudimo se da napravimo što bolji kolač i  mušterije budu zadovoljne – veli gospođa Šoš.

Dobro su verzirani svi članovi njene ekipe pa naglašavaju da nije svejedno kakvo se testo zamesi, ali da se peče „kako bog zapoveda”, još od starina. Gnušaju se što neki kürtős (mal)tretiraju u pećnicama na struju ili na butan-gas, što ne može biti ono pravo, pošto samo njihovi kolači zamirišu na dim ćumura. Ipak, prilagođavaju se zahtevima mušterija pa se, dok je kolač vruć, uvalja u orahe, lešnike, kakao, kokosovo brašno ili cimet. Koriste i neke novije ukuse koje vole deca, a za koje se nije znalo kad je u prošlosti kolač na žaru bio ne samo vašarska narodna poslastica nego se služio i o svečanim prilikama.

 

Dnevnik



KOMENTARI

  1. Žderonja kaže:

    Najviše volim kurtoški kolač sa ukusom pljeskavice.
    Doduše, još ga ne peku nigde, ali ja sada dajem ideju za nov biznis.
    Ne voli baš svako slatko, neko bi radije da pojede nešto konkretnije, slano, ljuto, masno.
    Treba umesto testa na valjak namotati smešu mlevenog mesa za pljeskavicu i tako peći na ćumuru, i posle iznutra napuniti sa prilozima raznim, paprikom, paradajzom, lukom, salatom.

  2. Žderonja kaže:

    To sa mesom je Kurtoški kolač na srpski, leskovački način, mi to više volimo nego slatko.

  3. Vrhunac kulinarstva kaže:

    @ Zderonja
    Baklave i urmasice, tatlije i tulumbe, sve sa ukusom Leskovacke pljeskavice. Patentiraj recept i postajes milioner.

  4. preved kaže:

    Mala etimologija, izvinte ako vem nije intersantno.

    Kürtő znači Grotlo (otvor, krater vulkana) a Kalács je Kolač.

    Bukvalni prevod bi bio nešto kao „Krater kolač“. Ili tako nešto.

    Dok ga englezi zovu Chimney cake, što bi bio Dimnjak kolač…

    🙂

  5. REG: kaže:

    @ preved
    U Nemackoj je to poznato pod imenom „Baum Kuchen“

  6. avet kaže:

    Kada su u Mađarskoj pre puno godina prvi put počeli peći pice, a oni baš nisu svi znali šta je to i od čega se obično pravi, pa kad su probali, nije im se baš previše sviđala jer su navikli na jaču hranu.
    E, pa onda oni, napravili testo duple debljine od redovne pice, a na testo naređali puuno debele svinjske slanine, crnog luka, kobasice i hurke, paprike i paradajza, belog luka, nabacali trapista i dobro zapekli u peći.
    Tako je u početku izgledala mađarska italijanska pica.

  7. bac Vranje kaže:

    @ avet
    da secam se leta 1990 mi klinci pokupili se automaticima i odemo u Segedin, ogladneli i jela nam se pica i sad pitamo ljude gde ima da se jede pica …gledali su nas kao da smo pali sa marsa 😀

  8. Bela kaže:

    nije fin kolac. njihov je tvrd i bezukusan. meni se licno ne sviđa.

  9. Anonimni kaže:

    Baumkuchen

  10. REG kaže:

    @ Anonimni,
    Baumkuchen je ortografski pravilno. Meni se potkrao lapsus calamis.
    Inace taj nareceni kolac je pr-pra majka svih kolaca. U vreme starodrevno kada ljudi jos nisu znali za stednjak, rernu, posude za pecenje kolaca itd. napravili bi malo luksuznije i ukusnije testo. Razvili ga u zmijoliku formu i onda namotali na kakv stap ili batinu. To sve iznad zara ispekli, posle stap izvukli i otvor koji je ostao nafilovali necim sta bi vec imali. Kolac gotov, i pojeli bi ga u slast.

  11. Lara kaže:

    Odlično pecivo, ali je najbolje jesti dok je vruće. Nikada ne kupovati pretodno pripremljen kolač. Sačekajte da vam ih majstor pred vama ispeče za nekoliko minuta.

  12. stormwatch kaže:

    Kürtőskalács je recept transilvanijskih Madjara. Ove smesne radnje shto se zovu Chimney Cake po svetu nemaju veze sa originalnim Kürtőskalácsom….Kürtőskalács mora biti sochan, mekan, saftan, succulent, aromatichan, prhk, veshto izvajan i josh veshtije prezentovan ….jesti originalni Kürtőskalács isto je kao gaziti bos po najskupljoj, najboljoj i najdivnijoj 12cm prostirci od memorijske pene u kupatilu….

    Baumkuchen nema nikakve veze sa Kürtőskalács, Baumkuchen je druga vrsta specijaliteta koja se pravi od apsolutno drugachije vrste testa – vece, deblje, neprhkije i nemekane, uglavnom se premazuje cokoladom i spolja i iznutra…..Porediti Baumkuchen sa Kürtőskalács isto je kao porediti Schleifpapier 600 sa 12 cm prostirkom za kupatilo nacinjenom od najfinije memorijske pene.

  13. REG kaže:

    @ stormvatch
    Kada god pomislim da si dostigao vrhunac licne blesavosti, neobrazovanosti i blamiranja, onda se ti ponovo javis da dokazes da moze tvoja blesavost jos da se graduira i da nadmasi onu prethodnu. Sama rec „Kolac“ je Praslovenska, i njome svi Sloveni izrazavaju – krug, tocak, kolo, i slicno. Odatle potice i nasa savremena rec – „Kolaci“ kojom oznacavamo razne poslastice. Dakle kolac je prastara slovenska rec za je nesto, u ovom slucaju testo, sto je namotano u krug (kolo) na neki stap i pece se na zaru, kao sto sam vec u ranijem postu objasnio. To je iskonska forma za ono sto se danas javlja u raznim krajevima sveta i u raznim varijantama, kau Baumkuchen , Kürtoskalacs i tom slicne stvari.

  14. stormwatch kaže:

    @REG

    Ja sam, ne osvrcuci se na tvoje shiroko upitno znanje iz praistorije opisao kakav treba biti Kürtőskalács i sta je razlika izmedju njega i Baumkuchena….to shto se tvoje primitivno i nadasve ograniceno shvatanje sveta, forumskih komunikacija i pre svega opshte nepoznavanje Evrope shto istochne shto zapadne, a posebno tvoja sujeta i komplex, odjednom pojavio posle godinu dana i ti si se osetio prozvanim, to je stvar za tvog licnog psihologa a u realnosti nastavak bivstvovanja usled situacije nelecene psihijatrije. Normalno da je Kalács slovenskog porekla jer su u vreme nastanka istog Transilvanijom vladali Bugari, drugo Kürtőskalács i Baumkuchen nemaju veze jedno sa drugim, Kürtőskalács je daleko stariji od Baumkuchena….cudi me da tako ozbiljan praistorijski konditor nije upoznat sa tom cinjenicom. Problem je u tome sto vi nabedjeni komplexashi mislite da se razumete i znate neshto, dok ne dodje neko ko se stvarno razume u to…..onda ste odjednom uvridjeni….ajd pozz i nemoj se mnogo zhestiti, ne pomazhe ti to kod mene.

  15. stormwatch kaže:

    @bac Vranje

    Gosn Bac Vranje….nesto mi nije jasno….Restoran Hagi u samom centru grada je 1989 i 1990 imao fantasticnu madjarsku kuhinju po smesnim cenama, shto niste tamo otisli neg bash na pizzu….ja sam u madji prvi put okusio madjarsku verziju Pizze 1991 godine….omanja elipsasta krpa od cudno smezhuranog testa, prepechena i prepunjena kechapom koji je sadrzao 3x vise vode i secera nego najgori kechap koji sam dotle probao, gljive…ne moram komentarisati…jedino sto je bilo ukusno je bila zdrava dupla doza madjarskog trapista i shunke….

OSTAVITE KOMENTAR